Zapadnu Evropu pogodio je jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa do sada, sa rekordnim temperaturama, izgubljenim životima, problemima u elektroenergetskom sistemu i velikim pritiskom na poljoprivredu.
Prema analizi naučnika iz grupe World Weather Attribution, toplotni talas koji je zahvatio veliki deo Evrope bio bi praktično nemoguć bez klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Istraživači su ocenili da je reč o najtežem toplotnom talasu do sada u posmatranom delu Evrope.
Météo-France, francuska meteorološka agencija, stavio je veliki deo zemlje pod najviši stepen upozorenja zbog ekstremnih vrućina. Kako je saopšteno, 24. i 25. jun bili su najtopliji dani u istoriji te zemlje.
Najviša pojedinačna temperatura tokom ovog toplotnog talasa u Francuskoj dostigla je 44,3 stepena Celzijusa u mestu Pios u departmanu Land. U Parizu je temperatura dostigla 40,9 stepeni, a vlasti su uvele vanredne mere, uključujući zabranu konzumiranja alkohola na javnim mestima i otkazivanje velikih događaja.
Francuska i Španija su pogođene rekordno visokim temperaturama
Od početka toplotnog talasa zabeleženo je najmanje 55 utapanja, dok su prijavljeni i smrtni slučajevi dece u pregrejanim automobilima i starijih osoba kod kojih se sumnja na posledice ekstremne vrućine.
U Španiji je situacija još tragičnija. Španski sistem za praćenje MoMo, koji prati smrtnost povezanu sa temperaturom, objavio je da je između nedelje i srede bilo 213 smrtnih slučajeva koji bi mogli biti povezani sa vrućinom.
Kontinentalna Španija je ove sedmice pretrpela najviše dnevne prosečne temperature u junu od 1950. godine, sa 28,08 stepeni Celzijusa u ponedeljak i 28,17 stepeni Celzijusa u utorak.
Klima-uređaji postaju sve važniji, ali opterećuju energetske sisteme
Ekstremne temperature ponovo su pokrenule debatu o klima-uređajima. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), samo oko 20 odsto domaćinstava u Evropi ima klima-uređaj. U Francuskoj se procenjuje da je tim sistemima opremljena četvrtina domaćinstava.
U Nemačkoj, koja se takođe suočila sa toplotnim talasom, klima-uređaj ima svega 19 odsto domaćinstava. Vlasti su danima upozoravale građane da izbegavaju najtopliji deo dana, piju dovoljno vode i budu oprezni na suncu. U mestu Bad Bergcabern, temperatura tokom noći nije pala ispod 26,2 stepena Celzijusa, čime je izjednačen nemački rekord za najtopliju noć od početka merenja. Događaji na otvorenom su otkazani, a za vikend se očekuju temperature koje bi mogle da dostignu 40 stepeni Celzijusa.
Klima-uređaji stvaraju dodatni pritisak na energetski sistem
Iako su tokom ekstremnih vrućina neophodni, klima-uređaji stvaraju dodatni pritisak na energetske sisteme, zbog rasta potrošnje električne energije. Toplotni talas se poklopio sa periodom slabog vetra širom Evrope, pa je oslonac više bio na gasnim i nuklearnim elektranama, kao i na solaru.
Ipak, nekoliko nuklearnih elektrana u Francuskoj koje koriste rečnu vodu za hlađenje moralo je da smanji proizvodnju ili privremeno prekine rad, jer je voda bila previše topla. Solarni paneli tokom toplotnih talasa takođe gube deo efikasnosti, pa proizvode manje električne energije nego pri umerenijim temperaturama.
Velika Britanija, koja se takođe suočila sa ekstremnim vrućinama, dodatnu električnu energiju je obezbedila po znatno višim cenama. U sredu uveče je ceh iznosio 1.400 funti po megavat-satu, što je oko 17 puta više od uobičajenog nivoa, usled hitnih nabavki sa kontinenta radi sprečavanja nestašica.
Vrućina pogodila i poljoprivredu
U Francuskoj su poljoprivredne organizacije upozorile na masovno uginuće živine u Bretanji i regiji Loari, koje zajedno čine dve trećine francuske proizvodnje živine. Reuters navodi da je stradalo najmanje nekoliko stotina hiljada ovih ptica, dok su službe za prikupljanje uginulih životinja bile preopterećene.
Stočari su takođe u problemu, jer visoke temperature smanjuju unos hrane kod životinja, povećavaju potrebu za vodom i utiču na proizvodnju mleka.
Žetva žita se odvija noću
Žetva žita, koja je uveliko počela, u nekim francuskim regionima odvija se noću. Lokalne vlasti su u pojedinim delovima zemlje zabranile rad kombajna tokom najtoplijeg dela dana, a i sami poljoprivrednici strahuju da bi varnice ili pregrejana mehanizacija mogli da izazovu požare na isušenim poljima.
Francuski sindikat intenzivne poljoprivrede FNSEA saopštio je da će kukuruz i suncokret verovatno preživeti sa bar malo vode, ali da bi pšenica mogla biti problematična.
