Nastojanja američkih energetskih kompanija da ojačaju svoj uticaj na Zapadnom Balkanu podstiču zabrinutost u Evropskoj uniji da bi region mogao da postane zavisan od američkih fosilnih goriva, upravo u trenutku kada pokušava da ispuni ciljeve u oblasti čiste energije kako bi se čvršće integrisao u EU, piše Politico.
Albanija, Kosovo* i Bosna i Hercegovina zainteresovane su za kupovinu velikih količina tečnog prirodnog gasa (liquified natural gas – LNG) iz SAD ili za izgradnju infrastrukture koja bi omogućila njegov uvoz. Ove zemlje navode da im je gas potreban kao prelazno gorivo dok smanjuju uvoz ruskih energenata i potrošnju uglja, te prelaze na obnovljive izvore energije, što su sve ključni elementi njihovih nastojanja da postanu članice EU.
Zvaničnici EU, međutim, dovode u pitanje neophodnost ili poželjnost tih projekata, s obzirom na to da u pomenutim zemljama trenutno gotovo da i nema potražnje za gasom na domaćem tržištu. Preplavljivanje ovih tržišta gasom nosi rizik od stvaranja dugoročne zavisnosti od tog energenta i povećanja zavisnosti od uvoza iz inostranstva.
Američki sektor gasa koristi brzi prelazak EU sa ruskog gasa na druge snabdevače
EU ima stroge ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu do 2050. godine i povećanje upotrebe obnovljive energije, a nove članice Unije morale bi da se pridržavaju tih obaveza. Zvaničnici EU strahuju da bi povećanje uvoza gasa moglo da ugrozi te ciljeve.
Ipak, američki sektor gasa koristi brzi prelazak EU sa ruskog gasa, kao i poremećaje na globalnim tržištima izazvane sukobima na Bliskom istoku, kako bi sklopio niz ugovora o snabdevanju u širem regionu, u skladu sa jasno izraženom doktrinom Trampove administracije o “energetskoj dominaciji”.
Hujber: Dovođenje gasa u region čini se da je u suprotnosti sa dekarbonizacijom
“Te zemlje su se… u okviru svojih širih težnji ka članstvu u EU, obavezale na dekarbonizaciju, na određivanje putanje i njeno praćenje, kao i na postepeno napuštanje fosilnih goriva”, rekao je za Politico Andraš Hujber (András Hujber), zadužen za energetsku diplomatiju Evropske komisije za Zapadni Balkan, na forumu u Beču.
U tom kontekstu, dovođenje gasa u region “čini se da je u suprotnosti sa tim vitalnim ciljem dekarbonizacije”, rekao je on.
Dodao je da bi ti ugovori mogli da prevaziđu cilj zamene ruskih isporuka i “doprinesu… povećanju emisija ugljenika u regionu. Ne bi trebalo da uvodimo gas na tržišta koja ga nemaju.”
Optužbe za korupciju u BiH
Andraš Hujber je naveo primer preliminarnog sporazuma između Vašingtona i Bosne i Hercegovine o izgradnji gasovoda za transport gasa sa Krka, hrvatskog ostrva u Jadranskom moru.
Ovaj projekat prate kontroverze otkako je parlament BiH ranije ove godine usvojio zakon kojim se kompanija AAFS, mala firma koju vode bliski saradnici američkog predsednika Donalda Trampa, određuje kao glavni operater gasovoda.
To je, pored zabrinutosti zbog dekarbonizacije, izazvalo i optužbe za korupciju. Zvaničnici EU su takođe upozorili da bi to moglo da ugrozi kandidaturu BiH za članstvo u EU, navodi Gardian.
Nedostatak transparentnosti u vezi sa ugovorom sa kompanijom AAFS
“Naš ambasador je uputio pisma i ukazao na probleme koje vidimo u vezi sa ovim projektom”, rekao je Hujber. Dodao je da Evropska komisija planira da “na odgovarajući način reaguje na to”, ne precizirajući kakve bi mere mogle biti preduzete.
U internoj prepisci Evropske komisije, u koju je Politico imao uvid, takođe se izražava zabrinutost i ukazuje na nedostatak transparentnosti u vezi sa ugovorom sa kompanijom AAFS, kao i na rizike povezane sa gasifikacijom.
Energetska zajednica: Ključno je obezbediti jednake uslove za sve učesnike na tržištu
Potez Sarajeva izazvao je i nezadovoljstvo rukovodstva Energetske zajednice – inicijative koju predvodi EU, a koja pomaže zemljama koje teže članstvu u Uniji (među kojima su Albanija, BiH, Crna Gora, Gruzija, Kosovo*, Moldavija, Srbija, Severna Makedonija) da usklade svoje propise sa pravilima bloka.
Taj proces bi sada mogao biti poremećen sve većim angažovanjem SAD u regionu.
“Zakonodavstvo EU koje promovišemo po definiciji ne određuje ko treba da bude dobavljač, ali je ključno obezbediti jednake uslove za sve učesnike na tržištu u pogledu regulatornog okvira“, rekao je Artur Lorkovski (Artur Lorkowski), direktor Sekretarijata Energetske zajednice, u intervjuu na marginama skupa u Beču.
Srbija i Severna Makedonija bi dobijale američki LNG putem planirane interkonekcije sa Grčkom
Drugim rečima, kako je dodao, ne žele da BiH bude izuzetak ili da ima privilegovan pristup tržištu, jer to ne bi bilo u skladu sa zakonodavstvom EU.”
Nijedan od ova dva sporazuma još nije ratifikovan. Bosanski interkonektor tek treba da dobije odobrenje zakonodavca u gornjem domu parlamenta te zemlje, dok albanski sporazum, zamišljen kao dvadesetogodišnji ugovor o snabdevanju u saradnji sa Grčkom i američkom kompanijom Venture Global, trenutno postoji samo kao memorandum o razumevanju i čeka rezultate studije izvodljivosti.
Takođe, još nema konačne odluke ni sa Kosova*. Predviđeno je da Srbija i Severna Makedonija takođe dobijaju američki LNG putem planirane interkonekcije sa Grčkom.
Ministarstvo energetike SAD: Pomoć da se smanji zavisnost od ruskog gasa
Portparol Ministarstva energetike SAD nije direktno odgovorilo na pitanja o transparentnosti potencijalnih sporazuma ili riziku od dugoročnog vezivanja za LNG, ali je navelo da će ta saradnja “podstaći stabilnost u regionu, sniziti cene energenata i ojačati trgovinu i prosperitet”.
Ovi komercijalni poduhvati pomoći će Albaniji i BiH da “smanje zavisnost od ruskog gasa” tako što će ga zameniti američkim LNG-om, dodao je portparol.
Zapadni Balkan: Gas nam treba da bi sproveli tranziciju
Uprkos negativnim reakcijama zvaničnika EU, predstavnici balkanskih zemalja koji su govorili na skupu u Beču tvrdili su da su najavljeni sporazumi sa SAD neophodni radi usklađivanja sa “zelenom tranzicijom” EU.
Taj proces će zahtevati znatne količine gasa kako bi se obezbedilo pouzdano “bazno” snabdevanje električnom energijom u trenucima kada nestabilniji izvori energije ne rade, kao i tokom postepenog napuštanja upotrebe uglja.
BiH: Prirodni gas prelazno gorivo, a ne konačni cilj energetske politike
U međuvremenu, napuštanje ruskog gasa, pri čemu se od zemalja kandidata takođe zahteva usklađivanje sa postepenom zabranom gasa koju sprovodi EU, stvorilo je prazninu na tržištu. BiH, na primer, ima samo jedan gasovod za dopremanje gasa iz Rusije, što znači da ne postoji alternativa u slučaju vanredne situacije.
“Projekat Južna interkonekcija ne podrazumeva vezivanje BiH za gas na duge staze”, izjavila je portparolka federalnog Ministarstva energetike, rudarstva i industrije Bosne i Hercegovine.
“Reč je o okončanju naše zavisnosti od jednog pravca i jednog izvora snabdevanja, kao i o jačanju energetske bezbednosti zemlje.” Ona je dodala da je prirodni gas prelazno gorivo, a ne „konačni cilj naše energetske politike”.
Zapadni Balkan očajnički želi da obezbedi alternativne izvore energije
Suština je u tome da zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU očajnički žele da obezbede alternativne izvore energije koje sama EU ne može ili ne želi da isporuči. Ovaj blok proizvodi minimalne količine gasa, odbija da finansira novu gasnu infrastrukturu u regionu i, ironično, i sam sve više zavisi od američkog LNG-a.
Štaviše, jedna od glavnih prednosti tešnje integracije sa EU, kojoj teže članice Energetske zajednice, jeste upravo to što će im ona omogućiti bolji pristup tom američkom proizvodu.
“Zato želimo da u Bosni važe ista pravila kao i u EU, kako bi se omogućio nesmetan protok gasa iz EU”, rekao je Lorkovski. “To će biti američki gas, jer se u EU gas ne proizvodi.” To je, kako je naveo, razlog zašto se to naziva “doktrinom strateške dominacije”.
“Ne možete zameriti nekome što odvaja vreme da proda ono što poseduje. Ne vidim da je EU u stanju da obezbedi taj gas”, zaključio je Lorkovski.
