Prosečne cene električne energije postignute na tržištu za dan unapred za današnju isporuku premašile su 400 evra po megavat-satu u nekoliko država u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a večernji pikovi dostižu i najviše vrednosti od energetske krize 2022. godine. Efekti skoka cena prirodnog gasa, koje diktiraju tržištem električne energije, dodatno su intenzivirani time što proizvodnja iz obnovljivih izvora podbacuje usled slabog vetra i sunca. Jugoistočna Evropa i Mađarska često imaju najviše cene električne energije na kontinentu.
Cene električne energije na evropskim berzama su u postepenom usponu već duže od mesec dana i dostigle su veoma zabrinjavajuće nivoe, budući da će se taj trend verovatno preneti na račune koje plaćaju preduzeća, institucije i domaćinstva. Kombinacija velikog pada učinka vetroelektrana i solarnih elektrana je dodatno uzdrmala tržište, koje je suočeno sa nizom nepovoljnih faktora. Ovaj fenomen je poznat kao dunkelflojte (dunkelflaute), što je nemački izraz za mrak bez vetra.
Na tržištu za dan unapred, prosečne cene za danas su u nekoliko država u Centralnoj i Istočnoj Evropi premašile 400 evra po megavat-satu. Cena u Poljskoj je najviša, 460 evra po megavat-satu. U regionu kojeg prati Balkan Green Energy News, električna energija je najskuplja u Rumuniji, 411 evra, i Bugarskoj, 404 evra za megavat-sat.
Večernji pikovi su ovih dana na više tržišta išli i iznad 600 evra po megavat-satu, dostigavši nivoe neviđene od energetske krize 2022. godine. Tom skoku su doprinele i temperature ispod proseka za ovo doba godine.
Jugoistočna Evropa i Mađarska su u poslednje vreme uglavnom imale najviše cene, a to se i inače često dešava.
Niske zalihe gasa znače da će tržište cele zime ostati tesno
Najveći teret je skupoća prirodnog gasa, koji diktira cene na tržištu električne energije u takozvanom mehanizmu marginalnog određivanja cena (marginal pricing). Rat u regionu Persijskog zaliva je ograničio dostupnost fosilnih goriva i sirovina još od 28. februara, pri čemu su cene prirodnog gasa rasle znatno brže nego kotacije nafte.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je da su zalihe gasa pale na najniži nivo od 2013. godine za aktuelni deo sezone. U slučaju hladnije zime i nastavka poremećaja u snabdevanju, mogle bi da se pre kraja marta smanje na ispod 10 odsto, saopštila je.
Analitička firma Kpler očekuje da će elektrane na gas ove zime biti neophodne veliku većinu vremena na glavnim tržištima. Na primer, više od 70 odsto u Nemačkoj i preko 65 odsto u Francuskoj.
Inače, nakon što je krajem prošlog meseca premašio 100 evra po megavat-satu, referentni fjučers ugovor za holandski prirodni gas Dutch TTF pao je na 82 evra po megavat-satu. Operatori elektrana na gas su, međutim, plavo gorivo većinom kupili unapred, kada su cene još bile znatno više. Pored toga, trenutni nivo je više nego dvostruko veći nego pre početka rata.
Hidroelektrane bi u normalnim okolnostima pokrile velik deo manjka, ali su reke i akumulacije tokom leta pale na izuzetno niske nivoe, posebno u slivu Dunava. To je ozbiljno naškodilo radu nuklearnih elektrana od Francuske do Bugarske, ali i termoelektrana na ugalj. Potrebno im je mnogo vode za hlađenje.
Baterijski sistemi za skladištenje energije pokrivaju kratkoročne poremećaje, budući da maksimalnom snagom mogu da rade samo par sati.
Restartovani reaktor u nuklearnoj elektrani Cernavodă je privremeno opet van mreže
Što se tiče Jugoistočne Evrope, rumunska državna elektroprivreda Nuclearelectrica suočila se s preprekom pri ponovnom aktiviranju nuklearne elektrane Cernavodă. Taj sistem, snage 1,3 gigavata, bio je potpuno van mreže od sredine avgusta, jer je vodostaj Dunava bio suviše nizak.
Prvi od dva reaktora je juče pretrpeo tehnički kvar, samo tri dana nakon što je ponovo pokrenut. Saopšteno je da će tehnički direktor biti zamenjen prvog decembra.
Prema poslednjim zvaničnim informacijama, sinhronizacija drugog bloka predviđena je za sutra, dok bi nominalnu snagu trebalo da dostigne 12. novembra. Nuclearelectrica je dodala da su joj potrebna dva do četiri dana za prevazilaženje problema na prvom bloku, pre sinhronizacije i ponovnog pokretanja.
Srbija troši i do devet miliona evra dnevno na uvoz električne energije
Između ostalih vesti, termoelektrana Pljevlja, jedina na ugalj u Crnoj Gori, vraćena je juče na mrežu nakon redovnog desetodnevnog remonta. Ovim sistemom snage 225 megavata upravlja Elektroprivreda Crne Gore (EPCG).
Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su u ogromnoj meri oslonjene na ugalj i svoje uglavnom zastarele termoelektrane. Slabljenje kvaliteta i proizvodnje tog čvrstog goriva ih je prisililo da ga uvoze, ali i električnu energiju.
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je danas za RTS da je u oktobru Srbija iz uvoza pokrila 26 odsto svojih potreba za strujom. Taj trend je ovog meseca nastavljen. Marković je procenio da kupovina električne energije košta Srbiju od osam do devet miliona evra dnevno.
Cene za 11. novembar u Mađarskoj i Rumuniji su najviše u Evropi, nakon zastoja u ponovnom pokretanju nuklearne elektrane Cernavodă
Mađarska i Rumunija danas imaju najviše prosečne cene za 11. novembar u Evropi. Iznose 354 odnosno 352 evra po megavat-satu. Okolne države zaostaju samo po poneki evro, sa izuzetkom Grčke, gde megavat-sat na tržištu za dan unapred košta 279 evra.
