Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP31 počela je danas u Antaliji, u Turskoj. U naredne dve nedelje, do 20. novembra, predstavnici gotovo 190 zemalja razgovaraće o sprovođenju već preuzetih klimatskih obaveza, smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, energetskoj tranziciji i finansiranju klimatskih mera.
Ovogodišnja, 31. po redu Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP31 održava se u organizaciji Turske i Australije, koje su podelile odgovornosti za njeno vođenje. Turski ministar životne sredine, urbanizacije i klimatskih promena Murat Kurum predsedava konferencijom, dok Kris Bouen, ministar klimatskih promena i energetike Australije, obavlja funkciju predsednika pregovora.
Konferencija strana (COP) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) održava se od 1995. godine i predstavlja jedini multilateralni forum za donošenje odluka o klimatskim promenama koji okuplja gotovo sve zemlje sveta. Ove godine su se predstavnici 190 zemlja okupili u Antaliji, jednom od najpoznatijih letovališta Turske.
Ipak, kao i prošle godine, konferencija se održava bez zvanične delegacije Sjedinjenih Američkih Država, koje su druge na svetu po emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Administracija predsednika Donalda Trampa drugu godinu zaredom nije poslala svoje predstavnike, nakon što su SAD početkom 2026. ponovo istupile iz Pariskog sporazuma.
U obraćanju na otvaranju, predsednik konferencije Murat Kurum pozvao je zemlje da klimatska obećanja pretvore u konkretne mere.
Kurum je poručio delegatima da se klimatske promene više ne mogu posmatrati odvojeno od drugih problema sa kojima se suočavaju države i zajednice, ističući da „svaka kriza dodatno pogoršava ostale“.
Murat Kurum: Posledice klimatskih promena prelaze državne granice
Prema njegovim rečima, posledice klimatskih promena prelaze državne granice i utiču na različite sektore. Suše, poplave, nestašice vode i ekstremne vrućine pogađaju proizvodnju hrane, lance snabdevanja, privredu, migracije, gradove i zdravlje ljudi.
„Suša u jednom delu sveta oseća se za trpezom u drugom“, rekao je Kurum. On je pozvao da COP31 postane „konferencija sprovođenja“, usmerena na smanjivanje jaza između obaveza preuzetih za pregovaračkim stolom i konkretnih poboljšanja u svakodnevnom životu ljudi.
Kurum je podsetio na cilj Pariskog sporazuma da se porast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
COP31 počeo uz nove klimatske rekorde
Istovremeno, novi klimatski podaci pokazuju koliko je ostvarivanje cilja iz Pariza izazovno.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) objavila je prvog dana konferencije izveštaj o stanju klime u 2026. godini, prema kojem je poslednjih 12 godina bilo najtoplije u istoriji merenja, a poslednje četiri godine zauzele su prva četiri mesta.
Samo nekoliko dana ranije, Kopernikusova služba za klimatske promene (C3S) saopštila je da je oktobar 2026. bio najtopliji oktobar ikada zabeležen, sa prosečnom globalnom temperaturom 1,75 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.
Prema C3S-ovim procenama, gotovo je izvesno da će 2026. biti druga kalendarska godina u kojoj je prosečna globalna temperatura premašila 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, nakon 2024. godine.
Antonio Guteres: Ušli smo u novo doba klimatskih ekstrema
Prema podacima WMO-a, od januara do septembra 2026. godine prosečna globalna temperatura bila je oko 1,47 stepeni iznad predindustrijskog proseka. Globalni nivo mora dostigao je rekordnu vrednost, dok je 2026. na putu da bude deseta uzastopna godina rekordnog sadržaja toplote u okeanima.
„Ušli smo u novo doba klimatskih ekstrema“, upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres povodom objavljivanja WMO-ovog izveštaja, ističući da klimatski rekordi nastavljaju da se obaraju, dok ljudske posledice postaju sve teže, posebno za najugroženije zajednice.
Elektrifikacija i finansiranje kao pokretači sprovođenja klimatskih ciljeva
Kurum je u uvodnom obraćanju naglasio ulogu elektrifikacije u energetskoj tranziciji, predstavljajući globalnu inicijativu Turske „35 do 35“ (35-by-35 Global Electrification Pledge), čiji je cilj povećanje udela električne energije u globalnoj finalnoj potrošnji energije na 35 odsto do 2035. godine.
Prema njegovim rečima, obnovljivi izvori energije, jačanje elektroenergetskih mreža, skladištenje energije, energetska efikasnost, čisti saobraćaj i zelena industrija međusobno će se dopunjavati i doprinositi toj transformaciji.
Nesuglasice oko klimatskog finansiranja prisutne od prvog dana COP-a
Jedno od ključnih pitanja ovogodišnjih pregovora biće klimatsko finansiranje, oko kojeg su se već prvog dana pojavile nesuglasice. Zemlje u razvoju traže veća sredstva za prilagođavanje klimatskim promenama, dok među učesnicima nije postignut konsenzus da se pitanje utrostručavanja finansiranja prilagođavanja uvrsti kao posebna tačka dnevnog reda.
Kurum je podsetio na cilj klimatskog finansiranja dogovoren u Bakuu, kojim je predviđeno najmanje 300 milijardi dolara godišnje za zemlje u razvoju do 2035. godine, kao i na poziv da se finansiranje klimatskih mera iz svih izvora poveća na najmanje 1,3 biliona dolara godišnje.
„Sada naša obećanja moraju biti potkrepljena kapitalom. Taj kapital mora finansirati investicije. A te investicije moraju doneti rezultate“, poručio je.
Bouen: COP31 mora doprineti obezbeđivanju finansiranja i investicija
Predsednik pregovora Kris Bouen izjavio je da je aktuelna konferencija prilika da se pokaže šta međunarodna saradnja može da postigne kako za klimu, tako i za globalnu energetsku bezbednost.
Prema njegovim rečima, COP31 mora doprineti obezbeđivanju finansiranja i investicija, ubrzavanju elektrifikacije i jačanju aktivnosti usmerenih na zaštitu okeana, uz fokus na konkretne rezultate u oblasti infrastrukture, radnih mesta, energetske bezbednosti i kreiranja otpornijih zajednica.
Sajmon Stil: obnovljivi izvori energije doneli su prošle godine globalne uštede od oko 500 milijardi dolara
Izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC), Sajmon Stil, ukazao je na ekonomske prednosti energetske tranzicije, navodeći da je 90 odsto velikih projekata obnovljivih izvora energije sada jeftinije od alternativa koje koriste fosilna goriva.
Prema njegovim rečima, obnovljivi izvori energije doneli su prošle godine globalne uštede od oko 500 milijardi dolara i dodatnih 265 milijardi dolara u prvoj polovini 2026. godine.
„Nijedan COP nije čarobno rešenje. Nijedna pojedinačna konferencija ne može da premosti jaz između naučnih saznanja i stvarnosti“, poručio je Stil, naglašavajući da je neophodno nastaviti napredak postignut na prethodnim klimatskim samitima.
