Godišnja ulaganja u prenosne sisteme za električnu energiju gotovo su se utrostručila između 2019. i 2025. godine, dok su investicije u distributivne sisteme porasla 51 odsto u periodu 2021-2025. godina, navodi se u izveštaju o praćenju razvoja energetske infrastrukture u Evropi za 2026. godinu, koji je objavila Agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER) Evropske unije.
Povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i potražnje za električnom energijom, podstaknute upotrebom toplotnih pumpi, električnih vozila i razvojem centara podataka, zahteva od elektroenergetske mreže da omogući priključenje novih kapaciteta i da se prilagodi promenama u obrascima proizvodnje i potrošnje, ističe ACER.
Istovremeno, gasne mreže moraju da se prilagode smanjenoj potražnji, dok je razvoj infrastrukture za vodonik još u ranoj fazi.
Izveštaj agencije ACER za 2026. godinu o razvoju energetske infrastrukture u Evropi analizira da li se mreže za prenos i distribuciju električne energije, gasa i vodonika prilagođavaju promenljivim energetskim potrebama, kao i šta to znači za investicione troškove, kašnjenja u realizaciji projekata i troškove za krajnje potrošače.
Ulaganja u distribuciju električne energije porasla 51 odsto
U izveštaju se navodi da su se godišnja kapitalna ulaganja (CAPEX) u prenos električne energije u EU gotovo utrostručila između 2019. i 2025. godine, zabeleživši rast 193 odsto – sa oko 10,4 milijarde evra na 30,5 milijardi evra.
Paralelno s tim, godišnje investicije u distributivne sisteme porasle su 51 odsto u periodu od 2021. do 2024. godine, sa 23,5 milijardi evra na 35,3 milijarde evra, piše u izveštaju.
Autori objašnjavaju da su ulaganja u elektromreže porasla usled viših cena opreme i materijala, a pre svega zbog sve veće potrebe za priključivanjem novih korisnika i razmenom električne energije unutar sistema.
Dva razloga zbog kojih sama ulaganja nisu dovoljna da infrastruktura isprati rastuće potrebe
Međutim, veća kapitalna ulaganja sama po sebi ne mogu garantovati da će infrastruktura moći da isprati rastuće potrebe za prenosnim kapacitetima. U izveštaju se za to ističu dva razloga.
Kao prvo, uprkos značajnom napretku evropskih prioritetnih projekata, i dalje dolazi do kašnjenja, uglavnom zbog problema u procesu izdavanja dozvola. To dovodi do većih troškova usled zagušenja mreže i otežava pristup jeftinijim i čistijim izvorima energije.
Skupa kašnjenja u realizaciji PCI i PMI projekata za prenos električne energije
Svake godine, kako se navodi u izveštaju, između devet i 30 odsto projekata za prenosni sistem od zajedničkog interesa (PCI) i projekata od obostranog interesa (PMI) suočava se sa kašnjenjima, dok je oko 40 odsto PCI projekata u nekom trenutku bilo pogođeno kašnjenjima. Kao rezultat toga, prosečno vreme potrebno za realizaciju ovih projekata iznosi 12 godina.
ACER procenjuje da jednogodišnje kašnjenje u realizaciji PCI i PMI projekata u sektoru prenosa električne energije dovodi do gubitka neto ekonomske koristi u iznosu od četiri milijarde evra.
Drug i razlog je rast prihoda od zagušenja (eng. congestion income) koji nastaje korišćenjem ograničenih prekograničnih prenosnih kapaciteta u situacijama kada se cene električne energije razlikuju između tržišnih zona unutar EU, usled ograničenja u elektroenergetskoj mreži.
U poređenju sa 2019, prihod od zagušenja je 2025. porastao sedam puta
U poređenju sa 2019. godinom, taj iznos je 2025. porastao sedam puta, sa 1,3 milijarde evra na 9,2 milijarde evra.
Međutim, izveštaj pokazuje da se oko 60 odsto ukupnog raspoloživog prihoda od zagušenja i dalje izdvaja za buduću upotrebu, što je 2025. iznosilo približno 12,5 milijardi evra.
Pravila EU predviđaju da se ovaj prihod ulaže u rešavanje problema prekograničnih ograničenja u mreži, ili, ukoliko su ti prioritetni ciljevi već ispunjeni, usmerava ka smanjenju tarifa za krajnje potrošače, poručio je ACER.
