Mala i srednja postrojenja, kao što su lokalne toplane, kotlarnice, industrijske peći i sušare, koja sagorevanjem uglja, mazuta, drveta, gasa, obezbeđuju toplotnu energiju za grejanje domaćinstava ili rad fabrika, su jedan od najvećih izvora zagađenja vazduha u Srbiji i celom regionu. Ali, lokalne samouprave u Srbiji ne znaju koliko njih ima, kada i znaju koja su, ne kontrolišu njihov rad, a kada ih uhvate u kršenju propisa i zagađenju vazduha (310 slučajeva), to ne prijavljuju tužilaštvu ili sudu (286 slučajeva), pa čak i ne izriču mere da se prekršaj sanira (18 slučajeva).
Javašluk lokalnih samouprava, u čijoj nadležnosti je inspekcijski nadzor malih i velikih postrojenja za sagorevanje kojima su izdali upotrebnu i dozvolu za gradnju, utvrdilo je istraživanje Inspekcijski nadzor nad operaterima postrojenja za sagorevanje u Srbiji – Izazovi sprovođenja propisa o kvalitetu vazduha. Sprovela ga je leskovačka organizacija Tim 42, a autor je Borivoje Đorđević, diplomirani pravnik.
Rezultati istraživanja pokazuju da su vlasnici malih i srednjih postrojenja skoro pa bez problema zagađivali vazduh širom Srbije u 2025. godini. Ostaje pitanje da li se praksa promenila u 2026, što će se verovatno videti u narednim nedeljama sa hladnijim vremenom.
Istraživanje je sprovela leskovačka organizacija Tim 42
Inače, u istraživanju se analiziraju mala i srednja postrojenja za sagorevanje. Ona proizvode toplotnu energiju za zagrevanje i grejanje sanitarne vode za domaćinstva i druge objekte, kao i toplotnu energiju koja se koristi za obavljanje tehnoloških procesa, posredno sušenje ili druge postupke prerade predmeta ili materijala, proizvodnju električne energije.
Koriste čvrsta (ugalj, drva, pelet), tečna (mazut, lož-ulje) i gasovita goriva (prirodni gas, tečni naftni gas), a toplotna snaga im je manja od 50 MWth. Najveći problem kod ovih postrojenja su emisije čestica PM2.5 i PM10.
Zapisnike inspekcija nije dostavilo 48 lokalnih samouprava
Istraživanje je obuhvatilo 145 lokalnih samouprava. Analizirani su zapisnici inspekcija za zaštitu životne sredine u 97 samouprava jer ih 48 nije dostavilo.
Od 736 obavljena inspekcijska nadzora činjenice vezane za rad postrojenja su utvrđivane u 600 slučajeva, a nisu u 115 slučajeva.
U 135 predmeta činjenično stanje nije bilo potpuno utvrđeno
U 21 zapisniku nije bilo utvrđenih činjenica o radu postrojenja. Uzimajući u obzir navedene rezultate može se zaključiti da u 135 predmeta činjenično stanje nije bilo potpuno utvrđeno u vezi postrojenja za sagorevanje, navodi se u istraživanju.
Od 736 izvršena inspekcijska nadzora činjenice vezane za merenja emisija zagađujućih materija u vazduh su utvrđivane u 568 slučajeva, a nisu u 147 slučajeva. U istraživanju se zaključuje da u 167 predmeta činjenično stanje nije bilo potpuno utvrđeno u vezi merenja emisija iz postrojenja.
Nezakonitosti otkrivene u 310 slučajeva
Inspekcijski nadzor nad operaterima postrojenja za sagorevanje finalizuje se utvrđivanjem zakonitosti ili nezakonitosti u radu operatera.
U slučajevima kada se utvrdi nezakonitost, inspektor preduzima zakonom propisane mere kao što su izricanje opomena, nalaganje mera za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti u određenom roku, podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, podnošenje krivičnih prijava ili prijava za privredni prestup ali i zabrana rada postrojenja.
Analizom je utvrđeno da je od 736 postupaka u 310 utvrđena nezakonitost u radu operatera u 392 nije utvrđena nezakonitost u radu operatera, a u 34 nije bilo podataka o tome da li je operater poslovao zakonito ili ne.
U 286 postupaka prekršaj nije prijavljen tužilaštvu ili sudu
Odredbe Zakona o zaštiti vazduha koje propisuju obaveze operatera postrojenja za sagorevanje imaju ključan značaj jer omogućavaju pravovremeno otkrivanje i kontrolu zagađujućih materija koje direktno utiču na zdravlje ljudi i stanje životne sredine.
Kontinuirano praćenje emisija obezbeđuje pouzdane podatke na osnovu kojih se procenjuje usklađenost sa propisima, dok obaveza prilagođavanja rada postrojenja tim standardima sprečava prekoračenja koja mogu dovesti do degradacije kvaliteta vazduha, navodi se u izveštaju.
U najvećem broju slučajeva utvrđeno je da operateri nisu merili emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja kojima upravljaju.
Ako kod nadziranog subjekta inspektor za zaštitu životne sredine otkrije nezakonitost, on podnosi nadležnom pravosudnom organu krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izdaje prekršajni nalog.
Međutim, iz analize proizilazi da to nije učinjeno u 286 slučajeva, navodi se u istraživanju.
Inspektor, preme Zakonu, može naložiti i mere kada utvrdi nepravilnosti u radu operatera postrojenja.
Od 310 analiziranih postupaka u 292 su, prema Zakonu, naložene neke od mera za otklanjanje nezakonitosti u radu.
To znači da u 18 postupaka nema podataka da su bilo kakve mere naložene kako bi se te nezakonitosti otklonile, zaključuje se u izveštaju.
