Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu, u kojoj upozorava da zagađenje vazduha i dalje predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih problema u zemlji, dok domaći propisi i institucionalni odgovor zaostaju za novim evropskim standardima.
Prema Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, kojeg je usvojila Vlada Srbije, zagađenje vazduha u Srbiji godišnje prouzrokuje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.
RERI navodi da čak i ako se sprovedu sve planirane mere predviđene programom, broj prevremenih smrti prouzrokovanih zagađenjem vazduha 2030. godine će biti 7.373 godišnje, što je 39 odsto više nego što ih je u Evropskoj uniji zabeleženo 2018. godine.
Srbija je prošle godine dobila novi Zakon o zaštiti vazduha, ali RERI ukazuje da on nije usklađen sa evropskom Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD). Usvojena 2024. godine, uvela je znatno strože granične vrednosti zagađujućih materija, pravo građana na naknadu štete u slučaju dokazanog kršenja propisa o kvalitetu vazduha, kao i obavezu preventivnog planiranja pre nego što prekoračenja nastupe.
Takođe, prema slovu zakona, Agenciji za zaštitu životne sredine treba da objavi godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha najkasnije do 31. maja naredne godine. Izveštaj za 2025. još uvek nije javno dostupan.
„Upravo zato RERI objavljuje ovu analizu jer građani imaju pravo da znaju kakav vazduh udišu, bez obzira na to da li državna institucija ispunjava zakon ili ne“, piše u saopštenju.
U 2025. je zabeleženo 104 dana sa više čestica PM2.5 od dozvoljenog
Najštetnija po zdravlje stanovništva, od svih zagađujućih materija u vazduhu, jesu suspendovane, PM čestice, prečnika 2,5 mikrometara. Zbog svoje izuzetno male veličine, prilikom udisanja mogu dospeti duboko u pluća, do alveola, a zatim i u krvotok.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu iz 2023, stopa prevremene smrtnosti koja se može pripisati izloženosti praškastim materijama tipa PM2.5 u Srbiji je iznosila 188,3 na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina. Nišavska oblast spada među regione s najvišom takvom stopom u celoj Evropi, istaknuto je u analizi.
Srbija nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za čestice PM2.5
Srbija, za razliku od EU, još nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2.5. Direktiva EU je uvela limit od 25 mikrograma po kubnom metru, koji od 2030. godine neće smeti da bude prekoračen više od 18 dana godišnje. RERI-jeva analiza pokazuje da su merne stanice u Srbiji tokom 2025. godine u proseku beležile 104 dana sa prekoračenjem te vrednosti.
„Činjenica je da se ta čestica meri u svim gradovima, a da granica do koje je bezopasna zakonski ne postoji. U realnosti, sistem prati zagađenje koje formalno ne može da prekrši nijedan zakon jer taj zakon nije napisan“, istakla je ova organizacija.
U Novom Pazaru zabeleženo 127 dana sa prezagađenim vazduhom
Regulatorni okvir propisuje da dnevna granična vrednost suspendovanih čestica PM10, koja iznosi 50 mikrograma po kubiku, ne sme biti prekoračena više od 35 dana tokom godine. Najveći broj dana sa prekoračenjem zabeležen je u Novom Pazaru, 127 dana. U Valjevu i Prokuplju registrovano je po 120 dana sa prekoračenjem, u Leskovcu 110, Popovcu 104, Užicu 102, a na mernim stanicama Niš i Kosjerić po 100 dana.
Prema domaćim propisima, dnevna granična vrednost za sumpor-dioksid iznosi 125 mikrograma po kubnom metru. To je dva i po puta više nego u EU.
Prema navedenoj evropskoj direktivi, prekoračenje propisanih graničnih ili ciljnih vrednosti pokreće obavezu nadležnih organa da izrade planove kvaliteta vazduha, odnosno mape puta, sa merama za dostizanje propisanih vrednosti i za skraćivanje perioda prekoračenja.
„Koncentracije koje bi u Evropskoj uniji automatski pokrenule obaveznu regulatornu reakciju, u Srbiji ostaju u pravnom vakumu“, piše u analizi.
Zagađenje vazduha prisutno tokom cele godine
Kao posebno značajno u analizi je istaknuta činjenica da u Srbiji postoji izražena sezonska varijabilnost zagađenja. Naime u periodu od januara do marta, kao i od oktobra do decembra, dominiraju prekoračenja graničnih vrednosti za suspendovane čestice PM10. One se dovode u vezu sa sagorevanjem fosilnih goriva za potrebe grejanja.
U periodu do maja do septembra prisutna je intenzivna ozonska aktivnost. Kada je reč o azot-dioksidu, (NO2), prekoračenja su prisutna tokom cele godine, posebno u gradskim sredinama.
„Ovakva dinamika ukazuje na to da ne postoji period godine u kom je problem prekoračenja u potpunosti odsutan, već se tokom godine samo menja zagađujuća materija koja dominira“, piše u analizi.
RERI poziva nadležne da usklade propise sa EU standardima
RERI je analizirao i sprovođenje Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom. U martu i aprilu 2026. godine ova organizacija je od šest ministarstava, kojima su dodeljene pojedine mere i aktivnosti iz tog dokumenta, zatražila informacije o tome šta je od planiranih aktivnosti zaista sprovedeno. Prema nalazima RERI-ja, značajan deo mera za koje je rok bio kraj 2025. godine nije realizovan ili nisu dostavljeni konkretni dokazi o njihovom sprovođenju.
Među preporukama iz analize, RERI poziva nadležne institucije da ubrzaju usklađivanje domaćih propisa i prakse sa novim evropskim standardima kvaliteta vazduha. Ministarstvu zaštite životne sredine preporučuje se da pre kraja 2026. godine propiše dnevnu graničnu vrednost za suspendovane čestice PM2.5 i pokrene usklađivanje ostalih graničnih vrednosti sa standardima EU. Vladi Srbije preporučuje se da do septembra 2026. godine uspostavi međuresornu radnu grupu za praćenje sprovođenja Programa zaštite vazduha, uz obavezu javnog objavljivanja rezultata.
RERI preporučuje i da Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije, uvede izloženost zagađenom vazduhu kao faktor rizika u lečenju kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, kao i da se pokrene nacionalna studija o zdravstvenim posledicama dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu. Agencija za zaštitu životne sredine, prema preporukama iz analize, treba da obezbedi objavljivanje godišnjih izveštaja o kvalitetu vazduha u zakonskom roku.
