Najnoviji izveštaj Svetske meteorološke organizacije o stanju globalnih vodnih resursa pokazuje da je ciklus kruženja vode postao nestabilniji i nepredvidljiviji. Posledice se ogledaju u smanjenju protoka reka i zaliha vode na kopnu, gubitku mase glečera, ali i velikim oscilacijama između poplava i suša.
Voda prekriva oko 71 odsto površine planete Zemlje, ali slatka voda čini svega oko 2,5 odsto ukupne količine vode na planeti. Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) o stanju globalnih vodnih resursa, ciklus kruženja vode postao je nestabilniji i nepredvidljiviji, uz smenjivanje perioda sa premalo i previše vode, što može imati ozbiljne posledice po ljude i privredu.
Izveštaj predstavlja sveobuhvatnu godišnju procenu hidrološkog ciklusa i ekstremnih događaja, zasnovanu na naučnim podacima. Najnovije izdanje za 2025. godinu, koje ujedno sumira podatke za prethodnih pet godina, ukazuje na nastavak dugoročnog smanjenja zaliha slatke vode na kopnu i povlačenja glečera.
Reke širom sveta su prošle godine imale jednu od najsušnijih godina u više od tri decenije
Zalihe vode na kopnu beleže opadajući trend od sredine prošle decenije, odnosno približno od perioda 2014-2016, piše u izveštaju.
Reke širom sveta su prošle godine imale jednu od najsušnijih godina u više od tri decenije, pokazuje izveštaj. Protok ispod normale zabeležen je na 36 odsto ukupne površine rečnih slivova u svetu.
Sličan trend beleži se i kada je reč o podzemnim vodama. Prema izveštaju, u periodu od 2022. do 2025. zabeležen je trajan deficit podzemnih voda u delovima Severne i Južne Amerike, Evrope, Bliskog istoka, Indije, južne Afrike i Australije.
Gubitak ledene mase zabeležen četiri godine zaredom
Kriosfera, odnosno zaleđeni delovi Zemljinog sistema, takođe je pogođena. Tokom 2025. neto gubitak ledene mase zabeležen je u svim velikim regionima sa glečerima, četvrtu godinu zaredom. Ukupan gubitak iznosio je 408 gigatona, što odgovara porastu nivoa mora od 1,1 milimetar.
U periodu od 2023. do 2025. izgubljena je količina vode dovoljna da se napuni oko 560 miliona olimpijskih bazena, navodi se u izveštaju.
Otapanje glečera sa sobom nosi opasnost od poplava, poput onih koje su ove godine pogodile Nepal, ali i dugorogan rizik u pogledu nesigurnost u snabdevanju vodom.
Saulo: Štedni račun rezervi vode se prazni
Snežni uslovi u Evropi tokom 2025. bili su ispod normale, dok su u Ruskoj Federaciji i Severnoj Americi zabeležene velike regionalne razlike.
Glečeri i sezonski snežni pokrivač spadaju u sporije delove hidrološkog ciklusa, koji se menjaju tokom sezona, decenija ili dužih perioda, za razliku od padavina, rečnih protoka i vlažnosti zemljišta, koji na vremenske prilike reaguju mnogo brže.
Prema rečima generalne sekretarke WMO-a Seleste Saulo, ove spore rezerve tradicionalno su predstavljale neku vrstu štednog računa planete, tampon koji ublažava loše godine, tako da jedna suša ili jedna sušna sezona ne prerastu odmah u krizu sa vodom. Ipak, kako je istakla, taj štedni račun se prazni.
Promene u ciklusu vode dovode do sve ekstremnijih vremenskih prilika
Promene u ciklusu vode prate i sve izraženiji ekstremi. Tokom svake od proteklih pet godina zabeležene rekordne poplave i suše, navodi se u izveštaju.
Od 2021. do 2025. slivovi La Plate i Amazona u Južnoj Americi, Bliski istok i širi region Roga Afrike bili su pogođeni dugotrajnim višegodišnjim sušama, dok su teške poplave više puta pogađale zapadnu i centralnu Afriku i jugoistočnu Aziju.
Izveštaj upozorava da bi ove godine moglo biti još ekstremnih pojava, jer jačanje El Ninja povećava rizik od suše u nekim područjima, dok u drugim raste rizik od poplava.
U izradi izveštaja korišćeni su podaci o vodama iz 68 zemalja. Autori ističu da i dalje postoje praznine u podacima, i to u regionima u kojima su ekstremni događaji najizraženiji, uključujući Aziju i Afriku.
