U svetu koji je već zagrejan klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima, novi El Ninjo mogao bi dodatno da doprinese porastu globalnih temperatura tokom ove i naredne godine. Sa klimatologom Vladimirom Đurđevićem, redovnim profesorom na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, razgovarali smo o tome zašto se govori o „super El Ninju“, kako ovaj fenomen nastaje i kako utiče na vremenske prilike.
El Ninjo je fenomen koji nastaje kada se velika količina tople vode, nagomilane u zapadnom delu tropskog Pacifika, kod obala Azije i Australije, „razlije“ preko tropskog dela Pacifika, sve do obala Centralne Amerike i severnih delova Južne Amerike, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević.
Godina u kojoj se to dogodi naziva se El Ninjo godinom. Prema njegovim rečima, proces obično počinje krajem decembra, dok se njegovi najizraženiji efekti najčešće vide tokom naredne godine.
El Ninjo je samo jedna od faza složenijeg fenomena, koji se zove El Ninjo – Južna oscilacija
Zanimljivo je da su sam fenomen pre četiri veka primetili i imenovali peruanski ribari. Naime, oni su uočili povremeno neuobičajeno zagrevanje tropskog Pacifika, oko Božića, te su pojavu nazvali „El Ninjo de Navidad“, što u prevodu sa španskog znači „Božićno dete“.
El Ninjo je samo jedna od faza složenijeg fenomena, koji se zove El Ninjo – Južna oscilacija (El Niño – Southern Oscillation – ENSO). ENSO ima tri faze, neutralnu, El Ninjo i La Ninja fazu.
U neutralnim uslovima, temperature površine Tihog okeana hladnije su na istoku, a toplije na zapadu. Kada se temperatura površine mora u centralnom i istočnom delu tropskog Pacifika tokom dužeg perioda zagreje za najmanje pola stepena u odnosu na prosečne vrednosti, stvaraju se uslovi za El Ninjo. S druge strane, kada je temperatura površine mora u tom regionu niža od proseka, stvaraju se uslovi za La Ninju.
El Ninjo i La Ninja se uglavnom javljaju na svake dve do sedam godina i obično traju od devet do 12 meseci.
Zašto se govori o super El Ninju
Ovogodišnji El Ninjo je dobio niz nadimaka od „Super El Ninja“ do „Godzile“. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) navodi da postoji 63 odsto šanse da će El Ninjo postati izuzetno jak krajem godine da će se rangirati „među najvećim El Ninjo pojavama od 1950. godine“.
Đurđević objašnjava da se intenzitet El Ninja prati u specifičnom delu tropskog Pacifika, gde se meri koliko je temperatura površine okeana viša od uobičajenih vrednosti.
Kada se pređu određeni pragovi, govori se o El Ninjo fazi. Međutim, za takozvani „super El Ninjo“ ne postoji posebna, strogo određena granica.
„Ako je pregrejana voda koja se širi preko tropskog Pacifika znatno toplija nego u tipičnim El Ninjo situacijama, onda se kaže da je to super El Ninjo“, navodi Đurđević.
Zašto su El Ninjo godine toplije
Godine u kojima se razvije snažan El Ninjo, ili godine koje slede nakon njegovog početka, često su među najtoplijima na globalnom nivou.
Najtoplija zabeležena godina od početka instrumentalnih merenja je 2024. Istovremeno, to je prva kalendarska godina u kojoj je globalna prosečna temperatura prešla prag od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Svetska meteorološka organizacija (WMO) navodi da su El Ninjo uslovi tokom 2023. i 2024. podigli globalne temperature.
„U El Ninjo godini, kada se topla voda razlije preko celog Pacifika, velika količina toplote se iz okeana prenese u atmosferu. Zato su te godine toplije. Kada je u pitanju super El Ninjo, ceo fenomen je samo amplifikovan, odnosno izraženiji nego inače“, kaže Đurđević.
U naučnoj zajednici postoje različite procene: prema jednima, 2026. bi mogla da postane najtoplija godina od početka merenja, dok drugi smatraju da će taj rekord biti oboren 2027. godine, odnosno da bi 2027. mogla da nadmaši i eventualni rekord iz 2026.
Gutereš: El Ninjo će doliti ulje na vatru sveta koji se ionako zagreva
Kada je reč o vezi između El Ninja i klimatskih promena, Đurđević ističe da za sada ne postoji čvrsta i jednoznačna veza koja bi pokazala da globalno zagrevanje menja samu dinamiku ovog fenomena.
Međutim, El Ninjo se danas javlja u svetu koji je već topliji zbog klimatskih promena. Na postojeći trend porasta globalne temperature tada se dodaje i privremeno zagrevanje povezano sa El Ninjom, zbog čega godine u kojima se ovaj fenomen javlja mogu biti dodatno tople.
„El Ninjo će doliti ulje na vatru sveta koji se ionako zagreva“, izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Najveće posledice El Ninja osećaju se u tropskim i suptropskim oblastima
Pošto se El Ninjo razvija u tropskom delu Pacifika, njegove najvidljivije posledice obično se osećaju u tropskim i suptropskim oblastima.
Đurđević objašnjava da je veza između onoga što se dešava u Pacifiku i vremenskih prilika najjača upravo u tom pojasu, duž zapadne obale Severne i Južne Amerike, u delovima Jugoistočne Azije, Australije, Indonezije, ostrvskih država između Azije i Australije, kao i u pojedinim delovima tropske Afrike i Atlantika.
Posledice se razlikuju od regiona do regiona. Dok se neka područja tokom El Ninja suočavaju sa višim temperaturama, manjkom padavina, sušama i većim rizikom od požara, druga mogu imati obilnije padavine i poplave. U delovima Jugoistočne Azije i Australije El Ninjo se često povezuje sa sušnijim i toplijim uslovima, što povećava šanse za sušu i šumske požare, dok se duž delova pacifičke obale Južne Amerike može javiti veća količina padavina i povećan rizik od poplava.
Posledice El Ninja se odražavaju na poljoprivredu, infrastrukturu i energetske sisteme širom sveta
Tokom El Ninja manje hladne vode bogate hranljivim materijama dolazi do površine uz zapadnu obalu Južne Amerike. Zbog toga je manje hrane dostupno morskim organizmima, što može da utiče na riblji fond i zajednice koje zavise od ribarstva.
Više temperature mora dodatno opterećuju i koralne grebene, koji su već pod pritiskom zbog klimatskih promena.
Uticaj se vidi i u obrascima tropskih oluja. Tokom El Ninja sezona uragana na Atlantiku često može biti slabija, jer promene u strujanju vetrova otežavaju nastanak i jačanje oluja. Nasuprot tome, u Pacifiku El Ninjo može da doprinese formiranju snažnijih tropskih oluja.
Ovakve vremenske prilike utiču na poljoprivredu, infrastrukturu i energetske sisteme širom sveta. U pojedinim tropskim oblastima, promene u temperaturi i padavinama mogu imati i zdravstvene posledice.
Đurđević navodi primer tropske istočne Afrike, gde kišovitiji uslovi mogu pogodovati razmnožavanju komaraca, a time i širenju bolesti koje oni prenose, poput malarije.
Uticaj El Ninja u regionu
Đurđević objašnjava da se Srbija nalazi u umerenim geografskim širinama, gde ne postoji jasna i jednoznačna veza između El Ninja i lokalnih vremenskih prilika.
„U umerenim širinama, u kojima smo mi, ne postoji tako jasna jednoznačna veza. Ne možemo da kažemo da, kada je El Ninjo godina, znamo da će kod nas biti više kiše ili manje kiše, toplije leto ili hladnije leto“, objašnjava Đurđević.
Prema njegovim rečima, tokom El Ninja kod nas mogu blago da porastu šanse za toplije vremenske uslove, ali to ne znači da se takav scenario može smatrati sigurnim.
