Nestašice vode ovog leta pogodile su brojna mesta širom Srbije. Inicijativa Pravo na vodu prikupila je prijave građana o problemima sa vodosnabdevanjem iz najmanje 162 mesta. Dok klimatske promene dodatno povećavaju pritisak na vodne resurse, građani ukazuju na dotrajalu infrastrukturu i višegodišnje probleme u pojedinim sredinama.
Inicijativa Pravo na vodu prikupila je tokom ovog leta 293 prijave građana o nestašicama vode iz 87 opština, odnosno 162 različita mesta u Srbiji.
Građani su u 77,8 odsto slučajeva naveli da su glavni uzroci nestašice vode suša i presušivanje izvora, zatim radovi i kvarovi na mreži (15,4 odsto), a u 6,8 odsto slučajeva građani su naveli da ne znaju uzrok.
„Iskustva svedoče o potpunom izostanku institucionalne podrške u situaciji nestašica pijaće vode. Ljudi jasno lociraju sistemske nedostatke kao što su dotrajala distributivna mreža, nedostatak primarnog vodovoda i drastičan pad nivoa podzemnih voda u individualnim bunarima tokom leta“, piše u saopštenju inicijative Pravo na vodu.
Pitanje dostupnosti vode postaje sve značajnije
Srbija se zagreva brže od globalnog proseka, dok je UNEP nedavno upozorio da će globalno zagrevanje verovatno premašiti prag od 1,5 stepeni Celzijusa već u narednih nekoliko godina. U takvim uslovima, pitanje dostupnosti vode postaje sve značajnije.
Istovremeno, potrebe za vodom rastu, a ona postaje sve traženija u različitim sektorima, od poljoprivrede i energetike do industrije i novih tehnoloških sektora povezanih sa informacionim tehnologijama i data centrima.
„Ako se ne uspostavi jasna politika prioriteta u korišćenju vode, zaštite izvorišta i raspodele dostupnih vodnih dobara, najveći teret nestašica ponovo će pasti na građane i lokalne zajednice“, dodaje se.
Pitanje vodosnabdevanja zahteva ozbiljnu i dugoročnu politiku prilagođavanja klimatskim promenama
Vode u Srbiji još uvek ima, ali je sve jasnije da neće biti dostupna u istoj količini, na istim mestima i u isto vreme kao danas, ističu iz inicijative. Po njihovim rečima, pitanje vodosnabdevanja se više ne može rešavati samo interventnim cisternama i povremenim sanacijama kvarova, već zahteva ozbiljnu i dugoročnu politiku prilagođavanja klimatskim promenama.
„Zato je adaptacija na klimatske promene u oblasti voda hitno pitanje javnog interesa: moramo istovremeno smanjivati gubitke u mreži, štititi izvore i podzemne vode, ulagati u infrastrukturu i planirati buduće potrebe za vodom tako da pravo ljudi na bezbednu i dostupnu pijaću vodu ne bude potpuno ukinuto“, istaknuto je u saopštenju.
Najviše prijava je stiglo iz prigradskih beogradskih opština
Najviše prijava je stiglo iz prigradskih beogradskih opština, poput Mladenovca, Sopota i Barajeva. U ovim mestima restrikcije vode traju mesecima, saopštili su iz inicijative.
Na Kosmaju je izgrađeno mnogo novih stambenih objekata koji su priključeni na staru mrežu bez njenog proširenja, što je, po rečima stanovnika Sopota, razlog zašto svi ostaju bez vode.
U Barajevu se voda isključuje svake noći od 22 do 6 sati, a svaki dolazak vode karakterišu prevelik pritisak i vazduh u cevima, što građanima masovno kvari bojlere i oštećuje instalacije.
Građani Gornjeg Milanovca se od početka avgusta, zbog oslabljenog regionalnog sistema Rzav, suočavaju sa nedostatkom vode za piće. Građani su Pravu na vodu javili da je grad zvanično podeljen na dve zone koje ostaju bez vode po 12 sati.
Međutim, prema njihovim rečima, u realnosti ova satnica nije ispoštovana.
Višegodišnji problem sa vodosnabdevanjem ima i novosadsko naselje Begeč. U saopštenju Prava na vodu se ističe da problem postoji od 2015. godine.
U 2026. godini restrikcija vode nije normalna stvar. To je život nedostojan čoveka
Jedan od komentara koji je stigao Pravu na vodu dobro opisuje situaciju sa kojom se suočava stanovništvo pogođeno nestašicom vode.
„U 2026. godini restrikcija vode nije normalna stvar. To je život nedostojan čoveka. Najviše boli to što se čovek vremenom navikne na nešto na šta nikada ne bi smeo da se navikne. Naviknemo se da proveravamo česmu čim uđemo u kuću. Naviknemo se da punimo kante i flaše čim voda dođe. Naviknemo se da pitamo komšiju koji ima bunar da li možemo da uzmemo vodu. Naviknemo se čak i da pet članova porodice koristi WC pre nego što potrošimo jednu kantu vode da ga isperemo. Ne tražimo luksuz. Ne tražimo bazene niti da zalivamo travnjake. Tražimo da kada dete, radnik ili stariji čovek tokom najvećih letnjih vrućina otvori česmu, ima vodu da se napije, istušira i ode normalno u WC“, glasi komentar.
Nestašice vode produbljuju društvene nejednakosti
Prijave građana ukazuju na duboku društvenu nejednakost, istakli su iz inicijative. Naime, kako tvrde, dok se u turističkim centrima i komercijalnim zonama voda troši nemilice, okolna naselja ostaju bez kapi vode.
Kao primer se navodi Vrnjačka Banja, gde građani javljaju da opština preusmerava vodu na centar i banje kako bi akva-park i hoteli imali vodu, dok okolna sela i naselja ostaju bez vode, nekad i danima. Dramatičan je primer i Prolom Banje, u kojoj, prema navodima inicijative, nijedno domaćinstvo nema pristup čistoj pijaćoj vodi.
Slična situacija pogađa i sela u okolini Valjeva, na liniji Kukalj, gde građani prijavljuju da je na opterećen seoski vodovod priključen veliki broj nelegalnih objekata, dok kao dodatne probleme navode nebrigu i korupciju.
