Crna Gora je ispunila uslove da privremeno zatvori Poglavlje 15 – Energetika, a uporedo priprema sprovođenje projekta za pravednu tranziciju u Pljevljima.
Vlada Crne Gore je juče usvojila ažuriranu Pregovaračku poziciju za Poglavlje 15, usaglašenu sa Evropskom komisijom. Time se, dodaju u Ministarstvu, stvaraju uslovi da ovo poglavlje bude privremeno zatvoreno na jednoj od narednih Međuvladinih konferencija sa Evropskom unijom.
Ažuriranom Pregovaračkom pozicijom Crna Gora potvrđuje ispunjenje završnih merila i napredak u usklađivanju energetskog sektora sa pravnom tekovinom EU.
Važan dan za crnogorsku energetiku
“Ovo je važan dan za crnogorsku energetiku. Privremeno zatvaranje Poglavlja 15 nije samo još jedan korak u pregovaračkom procesu, ono je potvrda da smo napravili ozbiljan iskorak i da naš energetski sektor potpuno usklađujemo sa evropskim standardima i pravilima”, ocenio je Admir Šahmanović, ministar energetike i rudarstva.
On je naglasio da je njihov posao se ne završava zatvaranjem poglavlja. Naprotiv, kako je dodao, sada ulaze u fazu u kojoj rezultate tih reformi treba da osete građani i privreda. Energetski sistem mora biti sigurniji, moderniji i spreman za nove investicije, ali pre svega sposoban da odgovori potrebama Crne Gore u decenijama koje dolaze“, rekao je ministar.
Zvanično zatvaranje se očekuje 19. novembra u Briselu.
Investicija od 50 miliona evra za pravednu energetsku tranziciju Pljevalja
U Pljevljima će biti sproveden projekat za pravednu energetsku tranziciju koji podrazumeva izgradnju novog obnovljivog izvora toplote za sistem daljinskog grijanja, proširenje distributivne mreže daljinskog grejanja, podršku domaćinstvima za prelazak na čistije načine grejanja i mere energetske efikasnosti.
Ministarstvo energetike i rudarstva i nadležni Direktorat za energetsku efikasnost u saradnji sa Svetskom bankom pripremaju projekat “Montenegro Just Energy Transition (M-JET) – Pravedna energetska tranzicija Crne Gore”, usmeren na razvoj održivog sistema grejanja u Pljevljima, unapređenje kvaliteta vazduha i postepenu dekarbonizaciju sektora grejanja.
Šahmanović: Ne možemo govoriti o pravednoj tranziciji ako ona ne donosi konkretnu promjenu u životima ljudi
Projekat, kako kažu u Ministarstvu, predstavlja jednu od ključnih inicijativa za sprovođenje procesa pravedne energetske tranzicije u Pljevljima i doprinosi ostvarivanju ciljeva definisanih Nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEKP) Crne Gore.
Ministar Šahmanović naglasio je da su Pljevlja decenijama nosila veliki deo tereta crnogorske energetike i zato građani ovog grada zaslužuju da prvi osete koristi od energetske tranzicije.
“Ne možemo govoriti o pravednoj tranziciji ako ona ne donosi konkretnu promjenu u životima ljudi. Čistiji vazduh, zdravija životna sredina i kvalitetnije grijanje nijesu samo energetski ciljevi, već i pitanja zdravlja, dostojanstvenog života i budućnosti naših građana. Investicijom od oko 50 miliona eura želimo da napravimo upravo taj iskorak i da Pljevljima ponudimo konkretno, održivo rješenje za jedan od njihovih najvećih problema”, poručio je on.
Za pripremu programa predviđeno je obezbeđivanje granta u vrednosti 2-2,5 miliona dolara
Osim četiri pomenute komponente, projekat podrazumeva tehničku pomoć i podršku implementaciji.
Za pripremu programa predviđeno je obezbeđivanje grant sredstava u vrednosti 2-2,5 miliona dolara, namenjenih izradi studije izvodljivosti, proceni uticaja na životnu sredinu, projektne dokumentacije, tehničkih i finansijskih analiza, kao i drugim aktivnostima neophodnim za kvalitetnu pripremu investicije.
Realizacijom projekta stvaraju se, kakoa tvrde u Ministarstvu, uslovi za razvoj održivog sistema grejanja zasnovanog na čistijim izvorima energije, smanjenje upotrebe uglja u sektoru grejanja, kao i unapređenje kvaliteta vazduha i života građana.
Prema preliminarnoj finansijskoj konstrukciji, investiciona faza planirana je uz finansijsku podršku Svetske banke, uz mogućnost obezbeđenja dodatnih bespovratnih sredstava kroz Investicioni okvir Zapadnog Balkana (WBIF), koja bi prema preliminarnim procenama mogla iznositi do 30 odsto ukupne investicije.
