S obzirom na aktuelnu energetsku krizu, evropske kompanije su se okrenule ugovorima o otkupu električne energije (PPA) kao glavnoj alatki za zaštitu-hedžing od naglih uspona cena struje, piše analitičar IEEFA Džonatan Bregel. U stresnim periodima, nivo je otprilike upola manji nego na spot tržištu.
Dok Sjedinjene Države i Izrael 28. februara nisu napali Iran, evropski korporativni ugovor o otkupu električne energije bio je za većinu kompanija instrument održivosti, primetio je Džonatan Bregel iz Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu (IEEFA). A onda je postao alatka za zaštitu iliti hedžing od visokih cena, istakao je u poslednjoj kolumni.
„Timovi za nabavku su nekad potpisivali PPA sporazume kako bi ispunili ciljeve u zaštiti životne sredine, društvenoj odgovornosti i korporativnom upravljanju (ESG) i zadovoljili obaveze u pogledu izveštavanja o emisijama. Rukovodstvo je tolerisalo premiju preko veleprodajnih cena struje kao trošak usklađivanja. Argumenta energetske bezbednosti bilo je u teoriji, ali bi validiran bio retko“, rekao je Bregel, analitičar elektroenergetskog sektora za Evropu u IEEFA.
Rat u Iranu 2026. godine promenio je tu računicu brže nego što je bilo koja intervencija u vidu zakona i propisa postigla u prethodnoj deceniji, naglasio je i ukazao na cene na tržištu za dan unapred u Nemačkoj i Italiji – između 120 i 150 evra po megavat-satu u kriznim periodima.
Cene PPA ugovora su u rasponu od 60 evra do 85 evra za megavat-sat, utvrdila je platforma LevelTen Energy. Pritom je prosečni nivo prošle godine pao na 46 evra po megavat-satu, najniže od 2021.
Neki investitori velik deo svoje proizvodnje plasiraju na spot tržištu
Zbog marginalnog određivanja cena, fosilni gas u zemljama poput Nemačke i Italije tokom značajnog broja sati diktira tržištem, kroz mehanizam odnosno krivu meritornog redosleda (merit order curve). Kako je gas poskupljivao, korporativni potrošači su se sve više interesovali za PPA ugovore i ubrzavali pregovore o takvim aranžmanima.
Zaokret u nabavci PPA od prioritizovanja održivosti prema upravljanju rizicima rezultirao je suštinski drugačijim ugovorima
Ali veća potražnja nije automatski ubrzala realizaciju, naglasio je Bregel.
Ima investitora koji prodaju 30 do 40 odsto proizvodnje na spot tržištu, umesto da celu količinu plasiraju ugovorima, dodao je. Autor je objasnio da se time klade da će se trenutno cenovno okruženje nastaviti.
„Zaokret od nabavke PPA ugovora vođene održivošću, na nabavku vođenu upravljanjem rizicima, rezultirao je suštinski drugačijim ugovorima. PPA sporazumi bazirani na održivosti često dugo traju i imaju fiksne cene“, objasnio je.
Novi PPA ugovori obezbeđuju struju kada je troškovni rizik najveći
U novom talasu je prioritet na zaštiti od skokova cena, nasuprot dugoročnoj izvesnosti cena. Tržište se pomera ka ugovorima na pet do deset godina, sa definisanim minimalnim i maksimalnim cenama i klauzulama o indeksaciji, što platforma za praćenje cena Pexapark navodi kao standard za transakcije u poslednje vreme, stoji u članku.
„Ne može PPA ugovor za zaštitu od visokih cena da obezbedi isporuku struje samo kada je ona jeftina i ima je u izobilju. On mora da pokrije sate kada cene skaču. Odgovor je brzi zaokret ka PPA ugovorima koji obezbeđuju struju kada je troškovni rizik najveći. Ovi ugovori se odlikuju profilisanim strukturama, podelom dan/noć, hibridnim paketima solara-vetra-skladištenja i proizvodima ekvivalentnim baznoj energiji s podrškom u vidu skladištenja energije“, dodao je Bregel.
