Grčka je dobila zeleno svetlo za svoj Socijalni klimatski plan vredan 4,8 milijardi evra. To je podrška u zelenoj tranziciji ugroženim domaćinstvima, pojedincima i korisnicima prevoza, zajedno sa mikropreduzećima. Program obuhvata 200.000 toplotnih pumpi i solarnih termalnih sistema, 2.800 socijalnih stambenih jedinica i pristup visokom obrazovanju za 5.930 studenata. Za neverovatnih 800.000 domaćinstava sleduju naknade za grejanje. Predviđeno je više od 12.000 pomagala za kretanje, kao što su električna invalidska kolica i skuteri, a i prevoz za učenike sa invaliditetom.
U Jugoistočnoj Evropi, kao i drugde, državama članicama Evropske unije sleduju ogromna sredstva u vidu grantova, beskamatnih i povlašćenih kredita za energetsku tranziciju, osnovnu a zelenu infrastrukturu i za marginalizovano stanovništvo. Desetine milijardi evra su u regionu već upotrebljene za građanske inicijative u energetici i prelazak na obnovljive izvore energije.
Evropska komisija je upravo odobrila grčki Socijalni klimatski plan, peti i do sada najveći koji je usvojen u okviru Socijalnog klimatskog fonda (SCF) Evropske unije. Tu su prihodi iz sertifikata za emisije gasova s efektom staklene bašte, predviđeni za tranziciju na tehnologije koje ne zagađuju i ne doprinose globalnom zagrevanju, i podršku ugroženim potrošačima i preduzećima.
Reč je o investicijama i reformama u okviru plana za period od 2026. do 2032. godine.
Program mora da obezbedi 4,8 milijardi evra u navedenom periodu, od čega 75 odsto dolazi preko EU, a ostatak iz nacionalnih fondova. Njime bi se podržalo 460.000 ugroženih domaćinstava koja će smanjiti oslanjanje na fosilna goriva. Predviđeno je preko 62.000 renoviranja i instaliranje 200.000 toplotnih pumpi i solarnih sistema za grejanje vode.
Za studentsku populaciju odvojeno 226 miliona evra za smeštaj finansiran iz javnih sredstava
Plan uključuje proširivanje fonda socijalnih stanova u Grčkoj za 2.800 novih, energetski efikasnih, napomenula je Evropska komisija.
Dodatnih 226 miliona evra biće potrošeno na renoviranje studentskih domova finansiranih iz budžetskih sredstava, čime se poboljšava pristup visokom obrazovanju za 5.930 ugroženih studenata.
Privremenu naknadu za grejanje može da dobije 800.000 ugroženih domaćinstava godišnje. Time će pokriti povećanje troškova za grejanje kada se uvede Sistem trgovine emisijama EU ETS 2.
Zapostavljenim gradskim područjima sleduje više od 200 električnih autobusa
Mehanizam je namenjen poboljšanju uslova za 300.000 ugroženih korisnika prevoza.
Više od 200 električnih autobusa namenjeno je za urbana područja sa visokim stopama ugroženosti u prevozu, pored 22 voza za atinski metro, usluga prevoza na zahtev u udaljenim područjima i infrastrukture za punjenje električnih vozila.
Program takozvanog socijalnog lizinga će omogućiti da 15.000 ugroženih domaćinstava koja zavise od automobila dobije pristup električnim vozilima po pristupačnim mesečnim ratama, ubrzavajući prelazak na mobilnost bez emisija.
Modernizacija 33 železničke, 85 metro stanica
U planu je jedan od prioriteta pristupačnost i inkluzivnost, kroz ulaganje u više od 12.000 uređaja za kretanje, kao što su električna invalidska kolica i skuteri, uslugu školskog prevoza za učenike sa invaliditetom i unapređenje pristupačnosti na 33 železničke stanice i 85 metro stanica.
Usluge prevoza na zahtev, poput taksija, biće rešenje za izolovana područja
Dalje, planom je predviđena pomoć za 28.000 ugroženih mikropreduzeća u prelasku na čistije zgrade i rešenja za mobilnost. Imaće na raspolaganju 820 miliona evra, namenjenih smanjenju troškova na ime energenata i saobraćaja, kroz unapređenje energetske efikasnosti selektovanih zgrada i subvencije.
Socijalni fond EU za klimu iznosiće najmanje 86,7 milijardi evra
Očekuje se da će Evropski Socijalni klimatski fond, koji traje do 2032. godine, mobilisati najmanje 86,7 milijardi evra, kombinujući prihode iz mehanizma ETS 2, novog sistema trgovine emisijama za sagorevanje goriva u zgradama, drumskom saobraćaju i dodatnim sektorima, sa doprinosima država članica.
To je jedan od stubova za ublažavanje negativnih efekata dekarbonizacije, a pogotovo rastućih troškova emisija iz goriva za zgrade, drumski transport i mala preduzeća u okviru ETS-a 2.
Švedska, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Grčka, Hrvatska, Slovenija, Italija i Luksemburg dostavili su svoje planove. Švedski plan je usvojen prvi, a usledili su Litvanija, Letonija i Malta i, sada, Grčka.
