Više od 85 milijardi evra iz Socijalnog klimatskog fonda Evropske unije ostaje neiskorišćeno, jer države članice kasne sa dostavljanjem planova socijalne klimatske politike. Rok je istekao 30. juna prošle godine, ali do sada ih je dovršilo svega osam država. Grupa organizacija civilnog društva upozorava da dalje odlaganje ugrožava pravednu energetsku tranziciju.
Švedska i Litvanija su jedine dve države članice koje su dobile odobrenje Evropske komisije i formalno usvojile svoje socijalne klimatske planove. Time su ispunile uslov za isplatu iz Socijalnog klimatskog fonda.
EU ga je uspostavila 2023. godine kako bi pomogla ugroženim domaćinstvima, mikropreduzećima i korisnicima transporta da lakše podnesu troškove koje će doneti uvođenje sistema trgovine emisijama za zgrade i drumski transport, poznatog kao ETS2.
ETS2 ima za cilj podsticanje prelaska na klimatski prihvatljive tehnologije poput električnih vozila i toplotnih pumpi, a u potpunosti bi na snagu trebalo da stupi 1. januara 2028. godine. Od 2026. do 2032, Socijalni klimatski fond i nacionalne vlade su obavezni da izdvoje 86,7 milijardi evra za ublažavanje posledica primene navedenog mehanizma naplate na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte u atmosferu.
Sredstva treba da posluže za finansiranje energetske obnove zgrada, proizvodnje i distribucije energije za grejanje i hlađenje bez uticaja na klimu i bez zagađivanja, vozila sa niskim ili neutralnim emisijama i održive mobilnosti.
Preko 41 milion ljudi širom Evrope ne može da priušti adekvatno grejanje svojih domova
U organizaciji Carbon Market Watch ocenjuju da su ova sredstva nedovoljna, uz obrazloženje da preko 41 milion ljudi širom Evrope ne može da priušti adekvatno grejanje svojih domova. Takođe, milioni ljudi žive u stambenim objektima ili rade u zgradama koje ih ne štite od ekstremnih vrućina.
Iako je rok za dostavljanje nacrta nacionalnih socijalnih klimatskih planova Evropskoj komisiji na odobrenje istekao 30. juna prošle godine, svega osam država je dostavilo nacrte. Pored Švedske i Litvanije, to su Slovenija, Holandija, Malta, Letonija, Grčka i Hrvatska. Čak 85,3 milijarde evra još uvek nije raspoređeno.
Zbog propuštenog roka, grupa organizacija među kojima su CEE Bankwatch Network, Carbon Market Watch, European Environmental Bureau, Climate Action Network Europe, REScoop.eu, Cool Heating Coalition, FEANTSA i projekat LIFE Effect pozvala je nacionalne donosioce odluka da smesta reaguju.
Takođe, pokrenuta je javna peticija, kojom građani mogu da poruče donosiocima odluka da pravedna tranzicija ne može da čeka.
Domaćinstva u Istočnoj Evropi izdvajaju dvostruko veći deo prihoda za energiju
Zbog zastarelog i energetski neefikasnog stambenog fonda, čiji veliki deo potiče još sovjetskog perioda, kao i zastarele ili neadekvatne infrastrukture javnog prevoza, dugoročne investicije su posebno važne za zemlje Centralne i Istočne Evrope.
Domaćinstva u Istočnoj Evropi troše dvostruko veći udeo svojih prihoda na energente nego domaćinstva u Zapadnoj Evropi, ističe CEE Bankwatch Network.
Priprema socijalnih klimatskih planova i dalje je netransparentna, nedovoljno finansirana ili politički zapostavljena
Ova organizacija prati razvoj socijalnih klimatskih planova u zemljama članicama EU u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prošlog juna je objavila analizu kojom je ukazala na ograničenu transparentnost, nedovoljno uključivanje civilnog društva, kao i na značajne nedostatke u podacima i spor napredak administracija u donošenju nacionalnih socijalnih klimatskih planova.
„U mnogim prestonicama, priprema socijalnih klimatskih planova i dalje je netransparentna, nedovoljno finansirana ili politički zapostavljena“, istakao je CEE Bankwatch Network.
Ova organizacija ističe da mnoge vlade nisu sprovele smislene javne konsultacije, uprkos zakonskoj obavezi da socijalni klimatski planovi budu inkluzivni i zasnovani na podacima, dok su neke pozvale na potpuno odlaganje ETS2.
„Međutim, odlaganje ovog mehanizma ugrozilo bi i klimatski napredak i socijalnu koheziju. Umesto odlaganja, kreatori politike trebalo bi da obezbede da snažni okviri podrške budu uspostavljeni na vreme. Kako se Evropa približava 2028. godini, prostor za sprovođenje socijalno pravedne tranzicije ubrzano se sužava“, zaključuje CEE Bankwatch Network.
