Evropa je na putu da ostvari rekordnu godinu u pogledu povećanja kapaciteta vetroelektrana, zahvaljujući puštanju u rad 8,8 gigavata u prvih šest meseci i intenzivnim aktivnostima u međuvremenu, saopštio je WindEurope. Procenjuje da bi ekspanzija 2026. mogla da dostigne neverovatnih 24,1 gigavat ukoliko donosioci odluka unaprede pravni okvir. Pored toga, baš sredinom godine, Poljska se pridružila grupi zemalja koje imaju vetroelektrane na moru.
Najnoviji podaci pokazuju da su vetroelektrane u Evropi krajem juna dostigle ukupno 311 gigavata, od čega je na kopnu 270,5 gigavata. U svom polugodišnjem izveštaju, WindEurope je otkrio da su novi pogoni imali 8,8 gigavata u zbiru, što je za 30 procenata više nego u prvih šest meseci 2025. godine. Vetroelektrane na kopnu činile su 74 procenta, dok je u Evropskoj uniji izgrađeno sedam gigavata.
„To su dobre vesti za energetsku bezbednost i konkurentnost Evrope. Ali strukturni problemi i dalje postoje. Odluke o zakonima i propisima o izdavanju dozvola, mrežama i elektrifikaciji odrediće da li će se ubrzani razvoj vetroparkova nastaviti“, navodi se u dokumentu.
Evropa je na putu da ostvari rekordnu godinu, s obzirom na intenzivne radove na moru tokom leta. Ova industrijska grupa očekuje 24,1 gigavat, neznatno manje od prethodne procene.
Nemačka dominantna s novim kapacitetima
Izgradnju u prvih šest meseci 2026. godine predvodila je Nemačka, sa 3,4 gigavata. Fascinantno je što je Ukrajina instalirala više od 414 megavata uprkos ratu.
Izveštaj beleži novih 456 megavata u Poljskoj, u segmentu na kopnu. Međutim, upravo sredinom godine, ova zemlja je i zakoračila u sektor priobalne energije vetra!
Naime, sistem Baltic Power isporučio je prve količine električne energije u mrežu. To je zajednički poduhvat poljske kompanije Orlen i kanadske Northland Power.
Završetak ove vetroelektrane na Baltičkom moru snage 1,2 gigavata očekuje se pre kraja godine. Sastojaće se od 76 turbina koje doprema Vestas. Poljska kontroliše Orlen preko državnog učešća od 49,9 procenata.
Grčka na vrhu liste u Jugoistočnoj Evropi u prvoj polovini 2026.
Što se tiče regiona koji prati Balkan Green Energy News, Grčka je bila na vrhu liste u prvoj polovini godine, sa 321 megavatom, dostigavši ukupno 6,02 gigavata. Turska je povećala svoj kapacitet za 297 megavata, na 16,2 gigavata. Srbija je zabeležila rast od 150 megavata i dostigla 974 megavata.
Evropski operatori su u ovom periodu naručili vetroturbine ukupne snage 10,6 gigavata. To je pad od 12 procenata na godišnjem nivou. Udeo vetroelektrana na kopnu iznosi 7,8 gigavata.
Rekordni rezultati zabeleženi i na aukcijama
Države su na aukcijama dodelile prava na izgradnju ukupno 17,2 gigavata: 8,8 gigavata na kopnu i 8,4 gigavata na moru. Pored toga, Danska i Moldavija su u julu i avgustu zajedno dodelile dva gigavata kapaciteta – 1,8 gigavata na moru odnosno 170 megavata na kopnu.
Evropa se sprema da u drugoj polovini godine ponudi još 26 gigavata putem tendera, pa bi to bio najveći obim u jednoj godini do sada.
Pad u izdavanju dozvola na ključnim tržištima
WindEurope sada očekuje ukupni instalirani kapacitet od 436 gigavata do 2030. godine, od čega 342 gigavata u Evropskoj uniji.
Nemačka je odobrila više od devet gigavata vetroelektrana na kopnu u prvih šest meseci 2026. godine. Tako je na putanji ka još jednoj rekordnoj godini. Sa druge strane, obimi su smanjeni u Španiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Irskoj.
Kvalitetni projekti ne smeju da se utope u birokratiji
„Baš kada nam je vetar najpotrebniji za podsticanje ekonomske istrajnosti Evrope, na ključnim tržištima obim izdatih dozvola opada. Odluke vlada o dozvolama, aukcijama, mrežama i elektrifikaciji u narednim mesecima će održati ili prekinuti ovaj zamajac“, izjavila je generalna direktorka organizacije WindEurope Tine van der Straten.
Ova asocijacija je pozvala administraciju u Briselu i države članice da pojednostave propise EU za izdavanje dozvola. To bi omogućilo kvalitetnim projektima da dobiju priključak na mrežu, umesto da dave u birokratiji, istaknuto je. Među ostalim preporukama, apeluje se na konačno usvajanje evropskog paketa propisa za elektroenergetske mreže.
„Prestanite sa eksperimentisanjem u ustrojstvu aukcija. Za društvo su najbolje rešenje dvosmerni ugovori o razlici [CfD-ovi]. Oni pokreću masovne investicije time što smanjuju troškove kapitala“, podvlači WindEurope.
