Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je novi izveštaj pod nazivom Ograničavanje prekoračenja. Naučnici predviđaju da će granica od 1,5 stepeni biti premašena u narednih nekoliko godina. Ipak, prema izveštaju, i dalje postoji mogućnost da ovo prekoračenje bude privremeno i da se temperatura do kraja veka ponovo spusti na nivo zacrtan Pariskim sporazumom.
Svaki delić stepena porasta temperature iznad 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo pojačava klimatske uticaje i rizike.
Godina 2024. bila je prva pojedinačna godina u kojoj je prosečna globalna temperatura premašila ovu granicu. Ipak, globalno zagrevanje se ne procenjuje na osnovu jedne kalendarske godine, već tokom višedecenijskog perioda. UNEP zato upozorava da je rezultat iz 2024. jasan signal onoga što sledi.
Ukoliko se nastave sadašnje politike, svet bi do 2100. mogao da bude topliji za oko 2,6 stepeni Celzijusa
Čak i u jednom od najoptimističnijih scenarija, iz najnovijeg UNEP izveštaja pod nazivom Ograničenje prekoračenja, koji podrazumeva potpuno sprovođenje nacionalnih klimatskih planova i dugoročnih ciljeva neto nultih emisija, globalno zagrevanje bi dostiglo vrhunac od oko 1,8 stepeni do kraja veka.
Ukoliko se nastave sadašnje politike, svet bi do 2100. mogao da bude oko 2,6 stepeni topliji nego u predindustrijskom periodu.
Koliko je prostor za izbegavanje prekoračenja sužen pokazuje i preostali karbonski budžet. Da bi svet imao 50 odsto šanse da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni, može biti emitovano još oko 130 milijardi tona CO2.
Ako bi se emisije nastavile sadašnjim tempom, preostali budžet bio bi iscrpljen za približno tri godine.
Cilj od 1,5 stepeni nije napušten
Iako više nije realno računati na potpuno izbegavanje prekoračenja, UNEP naglašava da cilj Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni nije napušten. Svetu sada preostaje da se potrudi da zagrevanje što manje premaši ovu granicu, dostigne vrhunac, a zatim počne da opada.
Izveštaj taj scenario naziva putem „prekoračenja, vrhunca i pada“ (overshoot, peak and decline pathway). Globalna temperatura najpre prelazi 1,5 stepeni, zatim dostiže najviši nivo i stabilizuje se, nakon čega počinje da opada kako bi se na kraju vratila na 1,5 stepeni ili ispod te granice.
UNEP naglašava da to nije poželjan niti bezbedan scenario, već najbolja preostala opcija.
Potrebno je ne samo dostići neto nulte emisije, već preći i u fazu neto negativnih emisija CO2
Ipak, da bi ovaj scenario bio ostvaren potrebno je ne samo dostići neto nulte emisije, već preći i u fazu neto negativnih emisije CO2. To znači da je iz atmosfere potrebno uklanjati više ugljen-dioksida nego što se emituje.
Da bi pomenuti scenario bio ostvaren, UNEP predlaže tri faze delovanja.
Prva faza podrazumeva značajno smanjenje emisija, naročito CO2 i metana uz istovremeno prilagođavanje najugroženijih zajednica i ekosistema. U drugoj fazi je potrebna dostići neto nulte emisije kako bi zagrevanje dostiglo što niži vrhunac.
Treća faza podrazumeva održavanje neto negativnih emisija CO2 kako bi globalna temperatura počela da pada, uz dugoročno prilagođavanje posledicama koje nije moguće izbeći.
Šta su posledice prekoračenja granice od 1,5 stepeni?
UNEP upozorava da „nema dobrih ishoda iznad 1,5°C“.
Što je prekoračenje veće i što duže traje, povećavaju se rizici od ekstremnih vrućina i požara, gubitka glečera i morskog leda, odmrzavanja permafrosta, porasta nivoa mora, gubitka biodiverziteta i problema sa dostupnošću hrane i vode.
Posebno zabrinjava mogućnost prelaska takozvanih tačaka preokreta. Sa daljim zagrevanjem raste rizik od destabilizacije ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antarktika, velikih promena Amazonske prašume i poremećaja Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (eng. Atlantic meridional overturning circulation – AMOC), jednog od ključnih sistema okeanskih struja.
Zato povratak globalne temperature na 1,5 stepeni ne bi značio i povratak planete u prethodno stanje. Nivo mora mogao bi da nastavi da raste, neke vrste i ekosistemi mogli bi biti trajno izgubljeni, a pojedine zajednice već preseljene ili primorane da promene način života.
