Srbiju je zahvatio dugotrajan toplotni talas, a ekstremno visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje. Postoji niz jednostavnih mera koje mogu pomoći da se zaštitimo od vrućine i rashladimo prostor, bez neprekidnog korišćenja klima-uređaja.
Iza nas je nedelja u kojoj su temperature u više mesta u Srbiji dostigle 39 stepeni, dok je u Somboru 6. avgusta izmereno 40 stepeni Celzijusa. Kraj toplotnog talasa se ne nazire.
Meteorolozi najavljuju lokalne pljuskove za vikend, koji mogu doneti kratkotrajno osveženje, ali se značajniji pad temperature ne očekuje. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) za naredne dane najavljuje maksimalne temperature od 34 do 39 stepeni.
Klima-uređaj nije jedino rešenje
Ekstremno visoke temperature mogu ugroziti zdravlje, uz rizik od toplotnog udara ili toplotne iscrpljenosti. Zbog toga je važno na vreme se rashladiti.
Iako nam klima-uređaj verovatno prvi pada na pamet, on nije jedino rešenje. Korišćenje klima-uređaja povećava potrošnju električne energije i dodatno opterećuje elektroenergetski sistem.
To je posebno problematično u trenutku kada je taj sistem već pod pritiskom zbog niskog vodostaja Dunava, ograničene proizvodnje pojedinih elektrana i energetske krize izazvane poremećajima na tržištu nafte.
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) preporučuje kombinovanje klimatizacije sa pasivnim i drugim merama hlađenja koje troše malo ili nimalo energije.
Kombinovanje ventilatora i klima uređaja smanjuje potrošnju struje
Ventilatori troše značajno manje energije i pomažu da se osećamo prijatnije jer povećavaju strujanje vazduha preko kože. Ako koristite klima-uređaj, kombinovanje nešto više podešene temperature sa ventilatorom može znatno smanjiti potrošnju struje, a da prostor i dalje bude prijatan.
Jako je važno i sprečiti ulazak toplote. Spuštanje roletni i zatamljivanje prozora jedan je od načina da blokirate sunčevu svetlost i usporite zagrevanje prostora u kom boravite.
Prozore treba otvarati kada je napolju hladnije nego unutra, što je obično kasno noću ili rano ujutru. Jedna sitnica takođe može smanjiti količinu toplote, a to je isključivanje svih elektronskih uređaja čiji rad nije neophodan. Televizori, laptopovi i drugi električni uređaji tokom rada oslobađaju toplotu.
Unos dovoljno tečnosti je važan bez obzira na osećaj žeđi
Pored prostora, jako je važno voditi računa i o svom telu i zdravlju. Starije osobe, trudnice, bebe i mala deca, kao i ljudi sa hroničnim bolestima, posebno su osetljivi na visoke temperature.
Za početak je važno unositi dovoljno tečnosti. Ne treba čekati da osetite žeđ – vodu treba piti redovno tokom dana. Za većinu ljudi voda je najbolji izbor, dok napici sa elektrolitima mogu biti korisni nakon dugotrajnog i intenzivnog znojenja.
Tokom vrućina treba izbegavati unos alkohola i kofeina
Hrana takođe može doprineti unosu tečnosti. Krastavac, paradajz i lubenica sadrže veoma visok procenat vode, a dobar izbor su i dinja, breskve, bobičasto voće i agrumi.
Ono što bi u toku toplotnog talasa trebalo izbegavati je alkohol i prevelik unos kofeina, jer dovode do dehidratacije. U toku julskog toplotnog talasa, sa kojim su se suočile zemlje Zapadne Evrope, vlasti su u Parizu donele zabranu konzumacije alkohola na javnim mestima u doku dana.
Brzi načini da se rashladite
Jedan od brzih načina da se rashladite, jeste da nanesete vodu na kožu. Kada voda sa nje isparava, odnosi deo toplote i pomaže telu da se rashladi. Vlažan peškir, raspršivač sa vodom ili mokra odeća mogu imati isti efekat.
Visoke temperature često ne pružaju odušak čak ni noću. Problem je naročito izražen u gradovima, gde efekat urbanog toplotnog ostrva doprinosi tome da se zagrejane površine sporije hlade i da noćne temperature ostanu više. Nedostatak noćnog osveženja dodatno opterećuje organizam i otežava san.
Tuširanje prohladnom ili mlakom vodom pred spavanje može pomoći u rashlađivanju. Lagana posteljina i vlažan peškir na koži takođe mogu pomoći telu da lakše reguliše temperaturu tokom noći.
Lagana, široka i prozračna odeća svetlih boja štiti kožu od direktnog sunčevog zračenja
Oblačenje je još jedan od načina da se zaštitite od vrućine. Ipak, što manje odeće nije nužno najbolje rešenje, posebno kada ste izloženi direktnom suncu. Lagana, široka i prozračna odeća svetlih boja štiti kožu od direktnog sunčevog zračenja, a istovremeno omogućava cirkulaciju vazduha.
Naočare za sunce i šeširi sa širokim obodom pružaju dodatnu zaštitu, dok lepeze i suncobrani mogu pomoći da se lakše podnesu vrućine. Ne treba zaboraviti ni kremu sa zaštitnim faktorom od najmanje 30.
Ekstremne vrućine zahtevaju i promenu svakodnevnog ritma. Ako ste u mogućnosti, obaveze i fizičke aktivnosti obavljajte rano ujutru ili kasnije uveče, a tokom najtoplijeg dela dana izbegavajte naporne aktivnosti i direktno sunce.
