Ekstremni toplotni talas koji je tokom juna pogodio Evropu odneo je hiljade života, dok naučnici upozoravaju da ovako intenzivne vrućine ne bi bile moguće bez klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima. Evropska unija 15. jula obeležava Dan žrtava globalne klimatske krize.
Toplotni talas koji su u maju i junu pogodili zapadnu Evropu poremetili su snabdevanje električnom energijom, oborili temperaturne rekorde u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Belgiji i prouzrokovali veliki broj prevremenih smrtnih slučajeva.
Prema rezultatima analize koju je sproveo Politico, zasnovane na preliminarnim zvaničnim podacima i procenama istraživača, u šest najteže pogođenih zemalja zabeleženo je najmanje 14.000 prevremenih smrti tokom perioda velikih vrućina u junu. Ovaj broj obuhvata oko 2.000 smrtnih slučajeva u Francuskoj, 1.740 u Belgiji, 6.800 u Nemačkoj i 480 u Holandiji, kao i 810 smrti direktno povezanih sa vrućinom u Španiji i procenjenih 2.200 smrti od posledica vrućine u Velikoj Britaniji.
Podaci evropskog sistema za praćenje smrtnosti EuroMOMO takođe su poražavajući. U 27 zemalja koje dostavljaju podatke ovom sistemu, zabeleženo je 10.650 smrtnih slučajeva iznad očekivanog nivoa između 22. i 28. juna, kada je toplotni talas dostigao vrhunac.
„Teško je objasniti ovako visok višak smrtnosti bilo čim drugim osim ekstremnim vrućinama“, rekao je za Reuters Lase Vestergard, glavni lekar danskog Državnog instituta za serume, u okviru kojeg funkcioniše EuroMOMO.
Više od 9.000 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo je među stanovništvom starijim od 65 godina.
Od 2023. godine, 15. jul se u Evropskoj uniji obeležava kao Dan žrtava globalne klimatske krize. Datum je izabran u znak sećanja na poplave koje su sredinom jula 2021. godine pogodile centralnu i zapadnu Evropu.
Iako su poplave jedna od posledica klimatskih promena, najveći broj žrtava klimatske krize su pojedinci pogođeni ekstremnim vrućinama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), između 2000. i 2019. godine je od posledica vrućine u svetu prosečno umiralo 489.000 ljudi godišnje.
Prema analizi naučnika iz grupe World Weather Attribution, toplotni talasi koji su ove godine zahvatili Evropu bili bi praktično nemogući bez klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva.
Ukoliko ne dođe do smanjenja emisija, u budućnosti se očekuju sve češći i intenzivniji toplotni talasi. Zaštita stanovništva zahteva istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i ulaganje u sisteme ranog upozoravanja, zdravstvenu zaštitu, rashlađivanje zgrada i prilagođavanje gradova rastućim temperaturama. SZO ističe da su negativne zdravstvene posledice vrućine uglavnom predvidive i da se veliki deo njih može sprečiti odgovarajućim merama.
