Evropska komisija odabrala je 77 projekata u oblasti tehnologija bez neto emisija koji će dobiti ukupno 3,4 milijarde evra bespovratnih sredstava iz Inovacionog fonda Evropske unije. Među njima su prvi put jedan projekat malog modularnog reaktora i projekat hvatanja CO2 direktno iz vazduha. Odobreni projekti se sprovode u 23 zemlje, uključujući Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Kipar i Hrvatsku.
Projekti su odabrani u okviru javnog poziva iz decembra 2025. godine, a obuhvataju širok spektar sektora, uključujući energetski intenzivne industrije, obnovljive izvore energije i inovativna rešenja za skladištenje energije, proizvodnju čistih tehnologija, mobilnost bez neto emisija gasova s efektom staklene bašte, preradu i reciklažu kritičnih sirovina, napredna alternativna goriva i upravljanje emisijama CO2 u industriji, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Očekuje se da će ovi projekti ojačati liderstvo i konkurentnost EU u sektoru industrije, doprineti njenoj tranziciji na čiste izvore energije, energetskoj nezavisnosti i bezbednosti, kao i dostizanju cilja klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine.
Sredstva će biti obezbeđena iz prihoda od Sistema trgovanja emisijama Evropske unije (EU ETS), a naredni poziv za grantove se očekuje početkom decembra.
Tokom prvih deset godina rada, ovih 77 projekata moglo bi da spreči ispuštanje ukupno 290 miliona tona CO2, što je približno jedna tona u sekundi, navodi se u saopštenju.
Na spisku projekata koji će biti podržani se prvi put nalaze i jedan projekat malog modularnog nuklearnog reaktora (SMR) i projekat hvatanja i skladištenja ugljenika direktno iz vazduha (direct air carbon capture and storage – DACCS), napominje se.
Francuska planira SMR za proizvodnju toplotne energije za daljinsko grejanje
Projekat NetZeroHeat u Francuskoj predviđa izgradnju malog modularnog reaktora namenjenog isključivo proizvodnji toplotne energije, koji bi trebalo da isporučuje 131 GWh niskougljenične toplote godišnje za sistem daljinskog grejanja. Pilot-projekat predviđa modul kapaciteta 30 MWh pogodan za bezbedno postavljanje u blizini urbanih zona.
Prvi projekat hvatanja CO2 direktno iz vazduha u Evropi, Furu u Norveškoj, koristiće električnu energiju iz obnovljivih izvora i biće povezan sa skladištem ugljenika Northern Lights. Očekuje se da će godišnje uklanjati oko 4.000 tona CO2 iz atmosfere.
Projekat Furu u Norveškoj će hvatati i uklanjati CO2 iz atmosfere
Na listi se nalazi i šest projekata u oblasti kritičnih sirovina. Cilj je da se ojačaju lanci snabdevanja za čiste tehnologije, uključujući trajne magnete od retkih metala (eng. rare earths) i baterije.
Među njima je i projekat AGeLi (Alsace Géothermie Lithium), prvo postrojenje u Francuskoj za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda. Očekuje se da će godišnje proizvoditi do 15.000 tona litijum-karbonata pogodnog za upotrebu u baterijama, što bi pokrilo oko 10% potreba EU za stacionarnim skladištenjem energije.
U martu 2025. godine Evropska komisija usvojila je listu od 47 strateških projekata u oblasti kritičnih sirovina, među kojima je 18 projekata za litijum. Sedam su za rudnike u Španiji, Portugalu, Češkoj, Francuskoj i Finskoj. Početkom ovog meseca dodato je još 46 projekata u 16 država EU, uključujući tri projekta eksploatacije litijuma.
Grantovi za projekte u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i na Kipru
Projekat AegeanFloat u Grčkoj, kojeg sprovodi kompanija Terna Energy, predviđa izgradnju plutajuće vetroelektrane snage 45 MW u Egejskom moru. Elektrana će imati tri vetroturbine od po 15 MW, postavljene na plutajuće betonske platforme koje koriste inovativnu tehnologiju Swinging Around Twin Hull (SATH).
Drugi projekat u Grčkoj je Talos (Technology for Advanced Long Duration Organic Storage), za izgradnju mikromreže velikog kapaciteta na Kritu povezivanjem solarnih i vetroelektrana sa protočnom baterijom sa čvrstim aktivnim materijalima (eng. solid-flow battery) kapaciteta 400 MWh.
Ostali projekti u regionu uključuju fleksibilnu virtuelnu elektranu na Kipru, pod nazivom EuniFlex VPP, koja obuhvata ultrabrze dvosmerne punjače za električna vozila i baterijske sisteme, kao i rumunsko-mađarski projekat Flow4EVE, čiji je cilj industrijska proizvodnja sistema zasnovanog na toplotnoj pumpi koji poboljšava performanse baterija električnih vozila i produžava domet vožnje zimi do 20%.
Hrvatska kompanija Končar dobiće grant za projekat Končar-Nexus, čiji je cilj proizvodnja modularne platforme od 2,5 MW za pretvaranje srednjenaponske struje u jednosmernu. Platforma je projektovana za povezivanje standardnih srednjenaponskih mreža sa velikim potrošačima jednosmerne struje, kao što su elektrolizeri za proizvodnju zelenog vodonika.
Bespovratna sredstva biće dodeljena i za ekološki održivu proizvodnju keramičkih pločica u Rumuniji i inovativni postupak reciklaže bakra u Bugarskoj.
