Solarni crep omogućava proizvodnju električne energije bez postavljanja klasičnih solarnih panela na krov. Iako izgledom gotovo ne odstupa od tradicionalnih krovnih pokrivača, njegova šira primena i dalje je ograničena visokim troškovima ugradnje i održavanja, kao i manjom efikasnošću. Nove tehnologije povezivanja solarnih ćelija mogle bi da doprinesu prevazilaženju nekih od ovih prepreka.
Solarni krov izgleda poput crepa ili šindre, s tim što su u njega ugrađene fotonaponske ćelije, te nakon postavljanja izgleda gotovo isto kao tradicionalni krov.
Prihvatljivo je rešenje za one kojima se ne dopada izgled solarnih panela, ali i za istorijske građevine, kada propisi o zaštiti kulturnog nasleđa ograničavaju mogućnosti promene spoljašnjeg izgleda.
Ipak, proizvodnja, ugradnja i održavanje zahtevaju više novca i vremena nego postavljanje klasične krovne solarne elektrane. Solarni krov može koštati dvostruko više od standardnog fotonaponskog sistema postavljenog na vrh objekta.
Postavljanje solarnog krova zahteva više vremena i novca nego postavljanje krovnih solarnih panela
Cena je viša na prvom mestu jer se komponente solarnih krovova uglavnom proizvode u manjim serijama. To ograničava mogućnosti ostvarivanja ekonomije obima i standardizacije. Takođe, svaki krov na koji se postavlja solarni crep je drugačiji, zbog čega se projektovanje i ugradnja posebno prilagođavaju svakom objektu.
Da bi se postavio solarni krov, neophodna je saradnja tri vrste stručnjaka: krovopokrivača, instalatera solarnih sistema i električara. Istovremeno, građevinski propisi za njihovo postavljanje uglavnom su složeniji nego kod postavljanja standardnih solarnih panela.
Firme koje se bave postavljanjem krovova iz tog razloga moraju da izdvoje dodatno vreme za administrativne procedure, što za njih predstavlja opterećenje.
„Kada uključite krovopokrivača, on će vam reći: ‘Ovo traje čitavu večnost. Gubim novac. Za vreme koje mi je potrebno da ugovorim jedan ovakav posao, mogao bih da ugovorim deset običnih krovopokrivačkih poslova’“, rekla je za BBC Kejt Kolardson, šefica operative u kompaniji Solar Service of Colorado, koja se bavi održavanjem i kontrolom solarnih sistema.
Solarni krov je skuplji za popravku
Popravka solarnog crepa skuplja je od popravke standardnog fotonaponskog sistema. Naime, za razliku od tradicionalnih krovnih solarnih panela, solarni crep nema elektronske komponente koje omogućavaju praćenje proizvodnje električne energije svakog pojedinačnog panela, te je u slučaju kvara teže utvrditi gde je nastao problem. Zato se za utvrđivanje kvarova na solarnom krovu koriste termovizijske kamere.
Dodatni izazov u slučaju kvara je pristupiti oštećenim delovima krova. „Možete ukloniti crep koji se nalazi u sredini sistema, ali da biste došli do njega, morate gaziti po ostalim crepovima. To ne bi trebalo raditi jer može izazvati mikropukotine koje će kasnije dovesti do problema“, objašnjava Kolardson.
Solarni crep je manje efikasan od standardnih panela
Solarni krovovi imaju i manju efikasnost, između ostalog zato što su pojedinačni crepovi manjih dimenzija. Takođe, problem je i zagrevanje, jer se solarni crep postavlja uz površinu krova te je protok vazduha manji. Povišena temperatura tako smanjuje efikasnost. Za proizvodnju iste količine električne energije solarnim crepom potrebno je znatno više krovne površine nego kod standardnih krovnih solarnih panela.
Matrix shingling – nova tehnologija koja bi mogla da unapredi efikasnost solarnog crepa
Iako razvoj tehnologije solarnih krovova nije napredovao istom brzinom kao razvoj solarnih panela, napretka ima. Jedna tehnologija koja obećava naziva se matrix shingling. Zasnovana je na drugačijem načinu povezivanja solarnih ćelija. Seku se na uske trake, koje se zatim postavljaju tako da se delimično preklapaju, poput crepova ili šindre, i povezuju elektroprovodljivim lepkom umesto metalnim provodnicima.
Na taj način električna struja može lakše da zaobiđe zasenčene delove, što smanjuje gubitke u proizvodnji električne energije. Dodatna prednost je estetska, jer nema vidljivih srebrnih žica, pa ovakvi sistemi više podsećaju na klasičan krovni pokrivač.
Ovu tehnologiju među prvima u segmentu fotonaponskih sistema integrisanih u građevinske elemente primenjuje švajcarska kompanija Freesuns, koja se bavi proizvodnjom solarnog crepa. Njena generalna direktorka Debora Lirojd ocenjuje da bi takav pristup u budućnosti mogao da unapredi izgled i prilagodljivost solarnog crepa, kao i da olakša njegovu primenu na krovovima različitih oblika i dimenzija.
