Vlada u Bukureštu i državna kompanija Nuclearelectrica ne mogu ponovo da pokrenu nuklearnu elektranu Cernavodă pre nego što se Dunav povrati sa rekordno niskog vodostaja. Ta situacija je ukazala na potrebu za sofisticiranijim sistemima hlađenja, budući da je u planu izgradnja još dva reaktora.
Radna grupa nadležnih ministarstava u Rumuniji zadužena da se izbori sa vanrednom situacijom izazvanom rekordno niskim vodostajem Dunava objavila je konačni izveštaj o rešenjima za hlađenje trenutnih i budućih reaktora u nuklearki Cernavodă, jedinoj u zemlji. Ova inicijativa je povezana sa projektom Bala 2 za hidrotehničke radove, produbljivanje rečnog korita i preusmeravanje toka.
Cernavodă je potpuno isključena sredinom avgusta nakon borbe da nivo vode ostane dovoljan barem za jedan od dva funkcionalna reaktora. Vraćanje jednog na mrežu sada je mnogo složenije i energetski intenzivnije nego kada jedno aktivno postrojenje napaja pokretanje drugog.
Navedeni kolaps u Rumuniji i muke minulog leta oko ostalih nuklearnih elektrana u Jugoistočnoj Evropi dovele su u prvi plan pitanje njihovog hlađenja i rešenja za aktuelne i buduće projekte. Više hidrotehnike i efikasnija upotreba vode podrazumevaju veće kapitalne izdatke. Nasuprot tome su rizici učestalijeg i dugotrajnijeg isključivanja reaktora, koja dovode do drastičnog poskupljenja i mogućnosti nestašice struje.
Inače, tehnologije u razvoju – za četvrtu generaciju nuklearki i male odnosno napredne modularne reaktore (SMR-ove i AMR-ove), podrazumevaju mnogo veće iskorišćenje toplotne energije, a pogotovo unapređenje načine hlađenja. Na primer, pomoću topljenih soli, gasa i olova.
Preusmeravanje vodotoka drastično ograničava plovidbu na glavnom kanalu
Dodatno snabdevanje vodom postaje neophodno za usisni sistem hlađenja reaktora nuklearke Cernavodă čak i dok je van mreže. Dunav je pao nekoliko centimetara ispod praga od minus 262, koji je neophodan za rad glavnog sistema.
Cernavodă ima rezervne sisteme hlađenja, ali rekordno nizak vodostaj Dunava je dodatno odložio datum kada će ponovo početi s radom
Cernavodă ima rezervne kapacitete za slučajeve nižeg vodostaja, ali ekstremna suša čini ponovno pokretanje neizvesnijim.
Jedna od poslednjih mera bila je preusmeravanje toka od kanala Dunav – Crno more ka takozvanom Starom Dunavu, gde se nalazi navedeni usisni sistem za hlađenje. To je ozbiljno ograničilo saobraćajni kapacitet te, kraće rute.
Nuclearelectrica skoro prepolovila projekciju ovogodišnjeg profita
Radna grupa je pozvala nadležne da analiziraju perspektivu rada nuklearke Cernavodă sa još dva planirana reaktora, a s time i plovnosti Starog Dunava, te rešenja za preusmeravanje toka, preneo je Profit.ro.
Pre obustave rada, vojska je izvršila detonaciju na podvodnoj stenskoj formaciji Paržoaja u dunavskom rukavcu Bala. I barže napunjene kamenjem su potopljene da bi tako više vode bilo preusmereno. Novi dokument naglašava i značaj uticaja na riblji fond.
Što se tiče dugoročnih faktora, radna grupa je preporučila da se u projektima za blokove 3 i 4 uzmu u obzir ovogodišnje okolnosti.
Državna Nuclearelectrica, koja upravlja sistemom Cernavodă, smanjila je svoj očekivani neto profit za 2026. godinu za 43 procenta na 1,18 milijardi leja (221 milion evra). Međutim, ta projekcija je zasnovana na pretpostavci da će nuklearka biti ponovo pokrenuta najkasnije prvog novembra.
