Slovenačka nuklearna elektrana Krško, u zajedničkom vlasništvu sa Hrvatskom, verovatno će umanjiti stepen iskorišćenja svojih kapaciteta. Naime, slabi protok u Savi, koja hladi njen reaktor. To bi dodatno narušilo stabilnost snabdevanja električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Proizvodnja iz nuklearnih elektrana opada, dok se termoelektrane na ugalj upiru da proprate potražnju. Zemlje regiona sve više zavise od uvoza električne energije i prekograničnih kapaciteta, a na domaćem terenu se sve više oslanjaju na solarne elektrane i skladištenje energije.
Poslednji od četiri operativna reaktora mađarske nuklearne elektrane Pakš jedva da radi, prema poslednjim zvaničnim informacijama. To najbolje oslikava puni zamah energetske krize u celom donjem toku Dunava, izazvane hidrološkom krizom. Rekordan pad vodostaja drastično je ugrozio prirodu, vodosnabdevanje, poljoprivredu i privredu u celini širom Evrope.
Premijer Peter Mađar pohvalio je potrošače što su sinoć, u najkritičnijem trenutku, ograničili upotrebu struje. Ipak, upozorio je da najteži period tek predstoji, ali i ukazao na naznake predstojećeg zahlađenja. Navedeno postrojenje kapaciteta dva gigavata trenutno radi na tek na desetak odsto uobičajene snage.
Dalje niz Dunav, rumunska administracija i državno elektroenergetsko preduzeće Nuclearelektrica ulažu napore, uz angažovanje strateških logističkih resursa, da održe u radu jedan od dva reaktora nuklearne elektrane Cernavodă. Pre par dana je bilo naloženo da se potpuno skine s mreže, ali vlada je izabrala opciju da se bori za ostanak tog bloka u pogonu.
Mornarica Rumunije je na Dunavu potopila više barži napunjenih kamenom i detonirala eksploziv na drevnoj podvodnoj stenskoj formaciji Paržoaja – Pârjoaia. Time je kupila malo vremena za deo nuklearke koji je još uvek u funkciji. Njena dva reaktora, inače, mogu da rade sa snagom do po 706,5 megavata.
Nasuprot tome, nuklearna elektrana Kozloduy Bugarskog energetskog holdinga (BEH) održala je stabilnost rada zahvaljujući svojoj strukturnoj otpornosti na stres izazvan hidrološkom sušom. Ovaj sistem takođe obezbeđuje do dva gigavata snage.
Vodostaj kod nuklearne elektrane Krško u Sloveniji bliži se minimumu
Energetska kriza se širi, i to ne samo zbog nevolje sa vodostajem Dunava.
U Sloveniji se nuklearna elektrana Krško približava donjoj granici bezbednog rada, jer je Sava blizu kritično niskog nivoa.
Ta zemlja deli pomenuto postrojenje sa susednom Hrvatskom. Sava, jedna od glavnih pritoka Dunava, s njim se spaja u Beogradu. Nuklearnu elektranu Krško (NEK ili JEK) po pola drže slovenačka državna GEN Energija i Hrvatska elektroprivred (HEP). Postrojenje ima jedan reaktor neto snage 696 megavata.
Termoelektrana Pljevlja u Crnoj Gori pretrpela je havariju, nevezanu za hidrološku sušom u dunavskom slivu
Da bi stvar bila gora, blok 6 Termoelektrarne Šoštanj (TEŠ), jedine koja koristi ugalj u Sloveniji, van upotrebe je barem do sredine oktobra. Ovo postrojenje, u vlasništvu državnog Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), proteklih par godina je aktivno sporadično i samo tokom grejne sezone.
Slovenačka medijska kuća Naš stik prenela je da neki segmenti turbine moraju biti popravljeni u Nemačkoj.
Dalje, termoelektrana Pljevlja u Crnoj Gori isključena je sa mreže pre dva dana zbog havarije na razvodnom postrojenju u sistemu za prenos struje na visokom naponu.
Proizvodni kapaciteti hidroelektrana i termoelektrana u Srbiji opadaju pod uticajem istorijskog pada vodostaja Dunava.
Solar, baterije, interkonektivnost su ključni za elektroenergetski sistem na Balkanu
Stabilnost snabdevanja u regionu sve više zavisi od fotonaponskih sistema i skladištenja energije. Bugarska se u Jugoistočnoj Evropi izdvojila kao oslonac za oba ta segmenta, gde je u samostalnim baterijskim sistemima za skladištenje energije bez premca.
Susedna Rumunija i Grčka ubrzavaju svoj tempo da uhvate korak sa Bugarskom.
Još jedan ključan faktor u elektroenergetskoj krizi u slivu Dunava jeste međusobna povezanost elektroenergetskih mreža. Kapacitet dalekovoda je takođe na ispitu u domenu energetske tranzicije Balkana. Elektroenergetski sistemi u regionu moraju da povuku dovoljno struje iz (ili preko) Centralne Evrope i Grčke.
