Sve intenzivniji šumski požari i toplotni talasi predstavljaju rastuću pretnju kvalitetu vazduha i ljudskom zdravlju. Klimatske promene, s jedne strane, povećavaju rizik od ekstremnih požara i izloženost štetnim česticama PM2.5 iz dima, dok s druge, visoke temperature i dugotrajne i intenzivne vrućine pogoduju stvaranju prizemnog ozona, upozorava Svetska meteorološka organizacija (WMO).
WMO je u novom Biltenu o kvalitetu vazduha i klimi istakao da su klimatske promene i zagađenje vazduha blisko povezani i da njihovo rešavanje zahteva koordinisane politike. Organizacija upozorava da će ispunjavanje smernica Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha biti sve teže, budući da se u budućnosti očekuje povećanje rizika od ekstremnih požara.
Iako su propisi u Evropi i Severnoj Americi doveli do smanjenja emisija PM2.5 iz industrije i saobraćaja, raste izloženost istih takvih čestica koje potiču iz požara. Dim od požara posebno je problematičan zbog toksičnih materija koje sadrži, a zagađenje može da se prenese daleko od samog mesta požara.
Ekstremne epizode zagađenja vazduha dimom od požara utrostručile su se na globalnom nivou od devedesetih godina prošlog veka
PM2.5 su mikroskopske čestice i kapljice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara, koje mogu da prodru duboko u pluća i krvotok. U 2025. godini njihove koncentracije bile su iznad dugoročnog proseka na severu Kanade, u delovima Rusije i u zapadnoj i centralnoj Africi upravo zbog intenzivnije aktivnosti požara. Severozapad Španije takođe je zabeležio povišene koncentracije posle velikih požara krajem leta.
Ekstremne epizode zagađenja vazduha dimom od požara utrostručile su se na globalnom nivou od devedesetih godina prošlog veka, pokazuje jedna od studija navedenih u biltenu. Procenjuje se da je izloženost dimu od požara između 2010. i 2018. godine bila jedan od faktora koji su doveli do 100.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje.
Toplotni talasi podstiču stvaranje prizemnog ozona
Drugi način na koji klimatske promene utiču na kvalitet vazduha jeste povećano stvaranje prizemnog ozona tokom toplotnih talasa. Kako se klimatske promene intenziviraju, toplotni talasi postaju sve duži i učestaliji.
Za razliku od ozona u višim slojevima atmosfere, prizemni ozon predstavlja zagađujuću materiju štetnu za zdravlje ljudi, poljoprivredu i ekosisteme. Visoke temperature, slabo strujanje vazduha i intenzivno sunčevo zračenje pogoduju njegovom stvaranju u atmosferi, što je zabeleženo tokom toplotnih talasa u Evropi, Kini i na jugoistoku SAD.
Dugotrajna izloženost prizemnom ozonu povećava smrtnost usled respiratornih i kardiovaskularnih bolesti.
Dugotrajna izloženost prizemnom ozonu povezana je sa povećanom smrtnošću, pre svega usled respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Prema WMO-u, veća izloženost mogla bi da dovede do desetina hiljada dodatnih prevremenih smrtnih slučajeva.
WMO je ukazao i na potrebu za boljim praćenjem zagađujućih materija i aerosoli u atmosferi. Aerosoli su veoma sitne čvrste čestice ili kapljice tečnosti koje lebde u vazduhu. Mogu nastati prirodnim putem, ali i kao posledica ljudskih aktivnosti i sagorevanja, uključujući šumske požare. Među njima su i sitne lebdeće čestice PM2.5, kao i crni ugljenik, odnosno čađ.
WMO upozorava da pojedine aerosoli, osim što škode kvalitetu vazduha i zdravlju, mogu da utiču i na klimu. Crni ugljenik, na primer, može da se prenosi na velike udaljenosti, a kada se taloži na snegu i ledu, smanjuje njihovu sposobnost da odbijaju sunčevu svetlost.
