Rumunska kompanija Greensmalt planira da izgradi postrojenje za reciklažu fotonaponskih panela u gradu Seini, u okrugu Maramureš. To će biti drugo takvo postrojenje u zemlji.
Nova inicijativa za recikliranje solarnih panela dolazi posle otvaranja prvog takvog rumunskog postrojenja u aprilu 2025. godine u mestu Lunca Câlnicului, u okrugu Brašov. Kompanija Sun 3R Green Recycling procenila je investiciju na 1,5 miliona evra.
Inače, ukupni instalirani solarni kapacitet Rumunije dostigao je približno 5 GW, pri čemu instalacije prozjumera (kupac-proizvođač) čine više od polovine ukupnog kapaciteta, prenosi 2Mnews.
Greensmalt planira da za projekat obezbedi bespovratna sredstva
Projekat u Seiniju razvija rumunska kompanija Greensmalt, čiji su vlasnici sa jednakim udelima rumunski državljanin George Nikolae Moiš (Gheorghe Nicolae Moiș) i italijanski partneri Stefano Argencijano (Stefano Argenziano) i Fabricio Davide (Fabrizio Davidde).
Buduće postrojenje projektovano je za kapacitet prerade od jedne tone na sat, što omogućava reciklažu približno 45 fotonaponskih panela po satu. Njegov kapacitet je nešto manji u odnosu na postrojenje u Brašovu, gde automatizovana linija obrađuje oko 1,2 tone, odnosno oko 70 panela na sat.
Greensmalt namerava da obezbedi bespovratna sredstva za realizaciju projekta putem Regionalnog programa za severozapadni region za period 2021–2027.
Lokacija postrojenja se nalazi unutar parka za pametnu specijalizaciju u Seiniju i obuhvata ukupnu izgrađenu površinu od oko 1.500 kvadratnih metara, podeljenu na tri glavna planirana objekta: proizvodnu halu sa naprednom linijom za preradu, skladište i administrativnu zgradu na dva nivoa.
Tehnološki proces
Tehnološki proces podrazumeva demontažu solarnih modula i razdvajanje ključnih komponenti, uključujući priključnu kutiju, aluminijumski okvir i kompozitni sloj koji sadrži staklo, solarne ćelije i inkapsulacioni materijal od etilen-vinil acetata (EVA).
U narednim fazama, kombinacija stakla, ćelija i EVA materijala prerađuje se u odvojene tokove radi izdvajanja stakla, silicijuma, metala i plastike, kako bi se ponovo koristili ili reciklažom povratili u proces proizvodnje.
Očekuje se da će se procesom reciklaže dobiti 65 odsto staklenog krša, 14 odsto plastike, 12 odsto aluminijuma, 8 odsto silicijuma i 0,1 odsto bakra.
Potrebe za električnom energijom za rad celokupnog postrojenja procenjuju se na približno 170 kW.
