Među prioritetima u svom godišnjem obraćanju o stanju u Evropskoj uniji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je o pripremi planova za borbu protiv toplotnih talasa i šumskih požara, pristup vodi i poboljšavanje klimatske otpornosti. Napori se osetno pomeraju sa dekarbonizacije na prilagođavanje klimatskim promenama, mada uz i dalje snažan fokus na čistu energiju, elektrifikaciju, kao i energetsku nezavisnost i bezbednost. Ostale glavne tačke uključuju odbranu i veštačku inteligenciju.
Evropska unija odlučno pojačava svoje mere za zaštitu od posledica globalnog zagrevanja. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je pred poslanicima i poslanicama Evropskog parlamenta da su letnji meseci bili najtopliji ikada zabeleženi, „ali verovatno najhladniji među godinama koje dolaze“ i „puki nagoveštaj“ budućnosti.
Evropa može i mora da ostane i ostaće na zacrtanom kursu kada je reč o klimatskim ciljevima, istakla je u svom takozvanom obraćanju o stanju u (Evropskoj) uniji, poznatom i kao SOTEU. Taj govor drži jednom godišnje.
Ipak, vidi se da prilagođavanje klimatskim promenama dobija na značaju, kao i neki drugi prioriteti, i to verovatno na račun sprečavanja uzroka klimatskih promena, dakle što obimnije i brže dekarbonizacije privrede i društva.
Po pitanju klimatskih promena, ovo leto je bilo leto istine
„Po pitanju klimatskih promena, ovo leto je bilo leto istine. Gotovo nijedan deo našeg kontinenta nije bio pošteđen. U [rezervatu prirode] Ot Fanj u Belgiji, tresetište koje se formiralo vekovima izgorelo je u pepelnu pustoš. Plamen je harao od planina Irske do grčkih i hrvatskih ostrva. Na Alpima, drevni glečeri se svakim danom sve više povlače. Udarac svega toga je prosto razoran: 660.000 hektara je izgorelo do temelja. Izgubljeno je oko 12 miliona tona letine“, upozorila je Fon der Lajen.
Više od 35.000 prekobrojnih smrtnih slučajeva zabeleženo je tokom ovih toplotnih talasa, podsetila je.
„Ključne reke poput Dunava, Rajne i Garone nestaju pred našim očima“, dodala je predsednica izvršnog tela EU.
Drastično pojačati pripremljenost
Ovom bloku 27 država je za klimatsku otpornost potrebno i ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje njima, objasnila je Fon der Lajen. „Ali moramo drastično da pojačamo pripremljenost“, izjavila je i podsetila da se Evropa zagreva dvostruko brže od globalnog proseka.
Komesarke i komesari se pripremaju da u oktobru predstave okvir za klimatsku otpornost. Između ostalog, biće proglašeno stotinu teritorija koje su među najugroženijima, rekla je Fon der Lajen.
U vezi s tim, otkrila je da je cilj da Evropa postane lider u tehnologijama za prilagođavanje. Nazvala ih je „ogromnim tržištem u usponu“ koje uključuje useve otporne na sušu, prevenciju poplava i energetski efikasno hlađenje.
U pripremi je i finansijski segment. „Danas je samo oko 25 odsto gubitaka od katastrofa u Evropi pokriveno privatnim osiguranjem. To znači da nacionalni budžeti prečesto u nuždi postanu rezervni osiguravači. Moramo preduzeti mere da zatvorimo ovaj jaz. Zbog toga će komisija osnovati Alijansu za klimatsko osiguranje“, naglasila je šefica komisije.
Uskoro plan za toplotne talase, uz osnove za zajedničku vatrogasnu službu
Fon der Lajen je obećala da će evropski plan za toplotne talase biti uskoro objavljen, sa poboljšanjima u sistemima rane najave i pripremljenosti u zdravstvu.
„Ovo leto se ne sme ponoviti… Treba nam prilagođavanje i hlađenje urbanih područja. I moramo da podržimo najugroženije. Druga tačka se odnosi na bezbednost vode i hrane. Znamo rizike od nestašice vode za naše poljoprivrednike, energetiku i lance snabdevanja. Pa ipak, evropski vodovodi gube skoro svaki četvrti litar, uglavnom kroz curenje“, navela je.
Zbog toga se pokreće jedna inicijativa za vodu. Pored toga, Fon der Lajen je sugerisala da će biti formirana evropska vatrogasna služba.
Klimatske promene su prelomna tačka, kao što je to i veštačka inteligencija
Fon der Lajen je ustvrdila da su prelomne tačke ove ere klimatske promene i veštačka inteligencija. Još jedno primarno pitanje, po njenom mišljenju, jeste odbrana. Ukazala je na porast potrošnje za odbranu za 80 procenata u poslednjih pet godina.
Pored toga što je za EU od kritičnog značaja da ograniči rizike koje donosi veštačka inteligencija, mora da je preseli „sa ekrana u realnu ekonomiju i društvo“, rekla je Fon der Lajen i nabrojala fabrike, bolnice, preciznu poljoprivredu, energetske mreže, autonomnu vožnju – i odbranu.
Čista energija, uključujući nuklearnu, rešenje je za zavisnost od fosilnih goriva
Evropa se „oslobađa svoje toksične zavisnosti od ruskih fosilnih goriva“, naglasila je. Sa druge strane, Fon der Lajen je priznala da su zatvaranje Ormuskog tesnaca i prateći sukob na Bliskom istoku koštali EU dodatnih 90 milijardi evra, na ime uvezenih fosilnih goriva.
Odgovor leži u pristupačnoj čistoj energiji iz domaće proizvodnje, bilo da se radi o obnovljivim izvorima i nuklearnoj energiji, ili biometanu i drugima, rekla je.
Udvostručenje udela električne energije moglo bi da smanji račun za uvoz fosilnih goriva za 260 milijardi evra godišnje
„Za ovu nezavisnost, moramo da elektrifikujemo Evropu. Naš cilj je da najkasnije 2040. udvostručimo udeo električne energije. Time bi Evropa mogla da smanji ceh uvoza fosilnih goriva za 260 milijardi evra godišnje“, ponovila je Fon der Lajen, pomenuvši i pritiske usled skokova cena energenata i zbog troškova zaduživanja.
Evropa ne može ostati industrijska sila ako joj je energija strukturno preskupa, dodala je.
Dozvole, mrežni priključci i odluke o odobravanju finansiranja mogu biti ključni za investiranje, pa će Evropska komisija predložiti mere za ubrzanje izdavanja dozvola, rekla je Fon der Lajen zakonodavnom telu.
Više od 80 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora instalirano je u EU prošle godine, ali šest puta više čeka na odobrenja za priključenje na mrežu, rekla je, zaključujući da je paket mera za mreže hitno potreban.
