Projekti za dobijanje energije iz obnovljivih izvora su u Srbiji blokirani ili ozbiljno ugroženi, a inicijativa OIE Srbija za izmenu regulative i dalje čeka, upozorio je na konferenciji OIE Srbija 2026 predsedavajući upravnog odbora tog udruženja Miloš Colić. Zabrinutost je izrazio i Gžegož Zjelinjski iz EBRD-a. Nasuprot tome, generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić tvrdi da se mreža razvija uzimajući u obzir potrebe investitora.
Regionalna konferencija OIE Srbija 2026 je juče počela u Vrdniku, sa 600 predstavnika energetskog sektora iz Srbije i 30 zemalja sveta. Događaj su otvorili ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, izvršni direktor za Jugoistočnu Evropu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Gžegož Zjelinjski, generalni direktor kompanije Abu Dhabi Future Energy Co. (Masdar) Muhamed Džamil el-Ramahi i predsedavajući upravnog odbora udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija) Miloš Colić.
Colić je upozorio da su projekti za dobijanje energije iz obnovljivih izvora danas blokirani ili ozbiljno ugroženi, a da inicijativa OIE Srbija za izmenu regulative i dalje čeka. Prema njegovim rečima, investitori su u prethodnim godinama položili ozbiljne iznose bankarskih garancija kao dokaz svoje namere i spremnosti da projekte realizuju.
„Danas deo tih garancija dolazi pod rizik ne zato što investitori nisu uradili svoj posao, već zato što čekaju odluke i postupanje uprave. Drugim rečima, oni mogu da snose posledice zbog kašnjenja na koja sami ne mogu da utiču“, istakao je Colić, dodajući da su neophodne jasne procedure, predvidivost, kao i kontinuiran i planski razvoj.
Svaki novi zeleni megavat je opšte dobro
Colić je podsetio da je praktično zaustavljen ulazak novih projekata vetra i sunca u razvojni proces do 2029. godine.
„Razumemo potrebu da se mreža zaštiti. Ali zaustavljanje razvoja na nekoliko godina nije dobro rešenje. Koliko god da su legitimni interesi investitora važni, ovo nije samo pitanje interesa investitora. Svaki novi zeleni megavat koji uđe u elektroenergetski sistem Srbije jeste opšte dobro. To je nova domaća energija, veća energetska sigurnost, veća konkurencija na tržištu. I dugoročno – pritisak ka konkurentnijoj ceni energije“, naglasio je.
Za tri ili četiri godine ne možemo jednostavno da pritisnemo dugme i dobijemo nove elektrane
On je upozorio da ako se danas prekine razvojni ciklus, za tri ili četiri godine ne možemo jednostavno da pritisnemo dugme i dobijemo nove elektrane.
„Energetski projekti se ne grade preko noći. Privatni i javni sektor zato ne treba da budu konkurencija. Imamo različite uloge, ali isti elektroenergetski sistem“, zaključio je Colić.
Zjelinjski: Obnovljivi izvori gube zamah u Srbiji
Gžegož Zjelinjski iz EBRD-a poručio je da novi kapaciteti iz obnovljivih izvora generišu milione evra investicija, daju jeftiniju električnu energiju i pokazuju da je privatni sektor sposoban da realizuje investicije.
Ipak, istakao je da je zabrinut zbog toga što, kako je rekao, obnovljivi izvori energije gube zamah u Srbiji, i to kada je trošak dramatično pao, sigurnost postala veća, a uticaj klimatskih promena vidljiviji nego ikada.
„Širom sveta ubrzavaju se investicije u obnovljive izvore energije, a u Srbiji vidimo drugačiji pravac, sa odlaganjem novih projekata do 2029. godine. Samo pet odsto električne energije u Srbiji 2025. godine proizveli su vetar i sunce“, naglasio je Zjelinjski.
Ipak, dodao je da je optimista kad je reč o daljem razvoju, uz napomenu da Srbija u izgradnji energetskih projekata ima sposobne kompanije.
Masdar spremio još kapitala za Zapadni Balkan
El-Ramahi, prvi čovek Masdara, čije je sedište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, podvukao je da Srbiju i Zapadni Balkan vidi kao centralne za budućnost ove kompanije u Evropi, kao i da je ona spremna da unese više kapitala i investicija u širi region.
Potrebna je jasna i konzistentna politika, jače mreže i interkonekcije, kao i partnerstva, upozorava šef Masdara
„Da bismo otključali novi talas investicija, potrebna je jasna i konzistentna politika, jače mreže i interkonekcije u okviru zemlje, ali i u regionu, kao i partnerstva. Čibuk je prvo poglavlje, ali hajde da gradimo nova – za Srbiju, Zapadni Balkan i Evropu“, poručio je El-Ramahi. Kompanija je upravo pustila u redovan rad svoj vetropark Čibuk 2.
Đedović Handanović: Realni projekti će imati mogućnost da budu izgrađeni
Ministarka Đedović Handanović je naglasila da se na modelu prenosne mreže nalazi 12 gigavata u projektima, odnosno 15 gigavata ako se doda distributivni sistem.
„To je višestruko više nego što sistem može da integriše, zato je bilo neophodno pomeriti rokove do 2029. godine da bi se videlo koji projekti stoje u portfoliju i oslobodio prostor za zrele investicije. Cilj nije da usporimo razvoj nego da napravimo održiv sistem u kom će realni projekti imati mogućnost da budu izgrađeni“, naglasila je ministarka dodajući da su u pripremi izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje će, između ostalog, obuhvatiti uspostavljanje područja za ubrzani razvoj obnovljivih izvora.
U procesu priključenja je 11 gigavata
Generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić navela je da je u Srbiji 11 gigavata iz vetra i sunca u proceesu priključenja na prenosni (visokonaponski) sistem. Cilj za 2030. je ukupno 3,5 gigavata iz solara i vetra.
U Srbiji su u domenu skladištenja energije potpisani ugovori za ukupno dva gigavata
Pored toga, EMS ima ugovore za baterijska skladišta od ukupno dva gigavata.
„Nemojte se bojati za kapacitet mreže. Ima kapaciteta, on se razvija uzimajući u obzir vaše potrebe“, poručila je Matejić investitorima.
Generalni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Ivan Asanović podsetio je da je u njegovoj zemlji iskazano interesovanje za priključenje sedam gigavata. Pet gigavata zahteva obrađeno je kroz studije, dok su za tri gigavata, mahom za fotonaponska postrojenja, potpisani ugovori za priključenje.
