Ukupne investicije potrebne za sprovođenje nacionalnih energetskih i klimatskih planova u četiri članice Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana – Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, procenjuju se na oko 70 milijardi evra do 2030. godine, pokazala je analiza Sekretarijata Energetske zajednice.
Sekretarijat Energetske zajednice uradio je izveštaj o proceni prvih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) i nacionalnih energetskih i klimatskih izveštaja o napretku (National Energy and Climate Progress Reports – NECPR). Cilj je bio da se vidi gde se ugovorne strane nalaze u pogledu svojih obaveza u oblasti energetike i klime do 2030. godine i gde su potrebne dalje akcije.
Izveštaj se tiče svih devet ugovornih strana, međutim, Sekretarijat je dosad dobio NEKP-ove i nacionalne energetske i klimatske izveštaje o napretku od samo sedam od njih – Albanije, Crne Gore, Gruzije, Moldavije, Severne Makedonije, Srbije i Ukrajine. BiH i Kosovo* nisu podneli svoje planove i izveštaje.
Devet zemalja koje se trude da postanu članice EU iz jugoistočne i istočne Evrope je, u velikoj meri, postavilo temelje za energetsku tranziciju koji bi trebalo da omoguće postizanje ciljevea dekarbonizacije usklađene sa Evropskom unijom (EU), saopštio je Sekretarijat.
Fokus se sada mora pomeriti sa planiranja na implementaciju
Izveštaj pokazuje da, iako su politike za tranziciju uglavnom usvojene, fokus se, kako je naglasio Sekretarijat, sada mora pomeriti sa planiranja na implementaciju, uz značajna javna i privatna ulaganja.
Iako planovi predlažu važne mere za ubrzanje energetske tranzicije, mogli su bolje iskoristiti potencijal regionalne saradnje, princip “energetska efikasnost na prvom mestu” i principe pravedne tranzicije, smatra Sekretarijat.
Cilj izveštaja je dvostruk. Kao prvo, pruža pregled ambicija, ciljeva, politika i mera ugovornih strana do 2030. godine. Drugo, služi kao osnova za pripremu novih izveštaja o napretku 2027. godine i za razvoj novih NEKP-ova za period 2030–2040.
Privatni sektor kao glavni izvor finansiranja investicija
Od ukupno 151 milijarde evra potrebnih investicija, više od 80 milijardi evra je namenjeno Gruziji, Moldaviji i Ukrajini, dok je skoro 70 milijardi evra potrebno za četiri ugovorne strane sa Zapadnog Balkana.
Međutim, Sekretarijat je upozorio da je cifra od 151 milijarde zasnovana na delimičnim informacijama dostupnim u NEEP-ovima i da bi trebalo da se koristi kao opšti indikator.
NEKP-ovi vide privatni sektor kao glavni izvor finansiranja investicija, dok se 10–30 odsto finansiranja obično planira iz javnih budžeta.
NEKP-ovi bi trebalo sve više da evoluiraju u strateške investicione planove, pretvarajući ciljeve i mere politike u jasno definisane, procenjive i finansirane investicione prioritete sposobne da usmeravaju javnu, privatnu i donatorsku podršku, navodi se u preporuci za javne politike, zasnovanoj na izveštaju.
Napredak u oblasti obnovljivih izvora energije je različit
Što se tiče primene obnovljivih izvora energije, izveštaj vidi različit napredak.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora je u porastu, ali samo tri ugovorne strane su održale ili premašile svoje udele obnovljive energije iz 2020. godine, što predstavlja minimalnu osnovu za napredak ka ambicioznijim ciljevima za 2030. godinu, saopštio je Sekretarijat.
To su Albanija, Crna Gora i Moldavija.
U transportu gotovo da nije postignut nikakav napredak, dok smanjenje tradicionalne upotrebe biomase za grejanje i hlađenje mora biti praćeno bržim primenom modernih tehnologija obnovljivih izvora toplotne energije i održivim upravljanjem resursima.
NEKP-ovi sadrže malo detalja o određivanju cena ugljenika
Sekretarijat je naglasio da određivanje cene ugljenika nije adekvatno obuhvaćeno većinom NEKP-ova.
Prema izveštaju, nekoliko planova se odnosi na trgovinu emisijama, poreze na ugljenik ili kombinaciju oba. Međutim, oni generalno pružaju nedovoljno detalja o modelu, vremenskom okviru i očekivanim nivoima cena CO2, kao i njihovom uticaju na emisije, investicije i tehnološke izbore.
Zato je potrebno mnogo jasnije integrisati određivanje cena emisija CO2 u buduće modeliranje, mere za sprovođenje politika i pretpostavke o ulaganjima, istakao je Sekretarijat.
