Globalno zagrevanje doprinelo je destabilizaciji glečerskog sistema u Nepalu, u vezi sa urušavanjem glečera koje je izazvalo katastrofalnu poplavu, pokazala je analiza naučnika iz grupe World Weather Attribution (WWA). Utvrdili su da su neuobičajeno visoke temperature, zajedno sa stanjivanjem glečera, otapanjem permafrosta i postojećim geološkim slabostima, povećale nestabilnost područja.
Krajem prošlog meseca, Nepal je pogodila katastrofalna poplava. Naime, 26. avgusta se odlomio deo glečera sa planine Langtang Lirung, u blizini granice s Kinom, što je pokrenulo lavinu od oko 110 miliona kubnih metara snega, leda i stena. Udar je bio toliko jak da su zabeležene seizmičke aktivnosti. Bujična poplava je uništila niže predele u dolinama.
Prema podacima nepalske uprave za upravljanje katastrofama, potvrđena je smrt više od 1.250 ljudi, dok se više od 6.150 i dalje vodi kao nestalo. Uništeno je oko 12.000 domova, a oko 1,6 miliona ljudi direktno je pogođeno.
Katastrofa je rezultat složenog događaja do kojeg su doveli porast temperature, stanjivanje glečera, otapanje permafrosta i slabost u pojedinim tačkama geološke strukture
Istraživači iz grupe World Weather Attribution (WWA), sproveli su prvu studiju atribucije ovog događaja. Tako se ispituje u kojoj meri su klimatske promene uticale na verovatnoću ili intenzitet određenog ekstremnog događaja.
Autori u ovom slučaju nisu pokušavali da utvrde da li bi se ovakvo urušavanje i poplava dogodili u svetu bez klimatskih promena, već su analizirali faktore što su potencijalno doprineli destabilizaciji glečera i stenovitih padina pre urušavanja.
Zaključili su da su klimatske promene destabilizujući faktor koji je delovao na već postojeću geološku predispoziciju. U studiji se navodi da je katastrofa rezultat složenog događaja uz objedinjavanje porasta temperature, stanjivanja glečera, otapanja permafrosta i postojećih slabosti geološke strukture.
Himalaji se zagrevaju brže od globalnog proseka
Region Himalaja zagreva se brže od globalnog proseka, što povećava nestabilnost ledenih i stenovitih formacija koje bi pri nižim temperaturama bile stabilnije.
Urušavanje padine se, prema nalazima studije, dogodilo u kontekstu toplog 12-mesečnog perioda od septembra 2025. do augusta 2026. godine. Temperature u julu i avgustu bile su oko 1,5 stepeni Celzijusa više zbog ljudskog uticaja na klimu, piše u dokumentu.
Visoke temperature utiču i na permafrost, trajno zamrznuto tlo. Kada se taj led otapa, pukotine u stenama mogu da se prošire, dok voda od topljenja dodatno povećava pritisak i smanjuje stabilnost padina.
Lavine kamenja ove veličine su retke
Istovremeno, glečeri u regionu stanjuju se za oko pola metra godišnje, što takođe može da oslabi postojeće pukotine i doprinese nestabilnosti.
Obilne snežne padavine tokom oktobra i novembra prethodne godine takođe su doprinele velikoj količini vode od topljenja početkom ove godine, što je mogao da bude još jedan faktor destabilizacije.
„Lavine kamenja ove veličine su retke, sa procenjenom učestalošću od približno jednog događaja ove veličine svakih 1.000 do 10.000 godina“, navodi se u studiji i dodaje da ovaj događaj pokazuje da su granice adaptacije već dostignute.
Nepal plaća cenu globalnog zagrevanja
Nepal doprinosi sa manje od 0,1 odsto ukupnim globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, ali je jedna od zemalja posebno izloženih posledicama klimatskih promena.
„Zajednice u Nepalu plaćaju svojim životima za krizu uzrokovanu emisijama fosilnih goriva hiljadama kilometara daleko“, rekla je Friderike Oto, jedna od autorki studije.
Nepal je podneo zahtev Fondu Ujedinjenih nacija za reagovanje na gubitke i štetu za finansijsku podršku u saniranju posledica
Nakon katastrofe, Nepal je podneo formalni zahtev Fondu Ujedinjenih nacija za reagovanje na gubitke i štetu za finansijsku podršku u saniranju posledica poplava.
Fond je aktivan od prošle godine i namenjen je zemljama koje trpe ozbiljne posledice klimatskih promena. Zemlje podnosioci zahteva moraju da dokažu da su nastali gubici povezani sa klimatskom krizom.
Nepalske vlasti pripremaju satelitske snimke, snimke dronova i preliminarne izveštaje o katastrofi. Studija grupe WWA je jedan od najvažnijih naučnih dokaza.
Ministar spoljnih poslova Nepala Šišir Kanal pozvao je i zemlje sa velikim emisijama, uključujući Kinu i Indiju, da prihvate zajedničku odgovornost za posledice klimatske krize.
