Elektroprivreda Crne Gore će na ime emisija ugljen-dioksida plaćati tržišnu cenu od 75 evra, najavio je Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora kompanije.
Plaćanje nacionalnog poreza na ugljen-dioksid je važno zbog stupanja na snagu Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) u Evropskoj uniji od 1. januara ove godine. Mehanizam uvodi naplatu CO2 na uvoz više vrsta roba u EU, među kojima je i električna energija, iz zemalja koje ne oporezuju CO2.
Tokom sastanka Zelene poslaničke grupe u Skupštini Crne Gore Milutin Đukanović je rekao da će Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) na osnovu vladine uredbe kojom je zemlja uspostavila sistem obračuna emisija CO2, uplaćivati Eko-fondu punu tržišnu cenu od 75 evra po toni emitovanog CO2.
To je razlika, kako je naglasio, od ranijeg perioda kada se plaćalo 24 evra. Na godišnjem nivou to iznosi oko 70 miliona evra, dodao je on.
Zato se CBAM ne može rešiti kroz administraciju već isključivo suštinskom promenom unutrašnje strukture proizvodnje, naveo je Đukanović.
On je podsetio da je zbog nedefinisane primene CBAM-a, u prvom kvartalu EPCG ostvarila 12 do 13 miliona evra manji prihod, te da je mišljenja da se stabilnost u kontekstu CBAM-a može postići ukoliko sredstva koja se uplaćuju Eko-fondu po osnovu emitovanja CO2 budu dodeljivala za projekte u energetskom sektoru.
Elektroprivreda Srbije (EPS), na primer, očekuje smanjenje prihoda od izvoza električne energije, kao i EPCG, za 150 miliona evra zbog uvođenja prekogranične takse na CO2.
Crna Gora je prva na Zapadnom Balkanu uvela oporezivanje CO2
Inače, Crna Gora je, prva na Zapadnom Balkanu, 2020. godine uvela nacionalni sistem za trgovinu emisijama (eng. emissions trading system – ETS). U okviru tog sistema imala je obavezu plaćanja određenog iznosa po toni CO2 Eko-fondu.
Plaćanje nacionalnog poreza na CO2 je važno jer može biti priznato prilikom obračuna prekogranične takse na CO2 od strane zemalja koje su ga uvele.
Tako je Ujedinjeno Kraljevstvo nedavno priznalo sisteme za oporezivanje CO2 koje primenjuju Evropska unija i još 15 zemalja, među kojima su Crna Gora i Srbija.
To znači da će porez na CO2 plaćen u ovim zemljama biti priznat prilikom oporezivanja CO2 u okviru CBAM-a Ujedinjenog Kraljevstva.
Inače, Srbija je oporezivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i uvoza proizvoda sa visokim sadržajem ugljenika uvela 1. januara 2026. godine. Oba poreza iznose četiri evra po toni CO2.
Cena CBAM sertifikata, koji se moraju dostaviti za svaku toku emitovanog CO2 povezanog sa proizvodnjom određene robe, je za prva dva kvartala bio oko 75 evra.
Ukoliko kompanija odluči da izveze robu u EU povoljnija je opcija da plati nacionalnu taksu na CO2, a ne da kupi CBAM sertifikat, jer u prvom slučaju novac ostaje u zemlji, a u drugom završava u Briselu.
