Elektroprivreda Srbije imaće smanjene prihode od 150 miliona evra zbog uvođenja prekogranične takse na CO2, rekao je Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.
Firme u Evropskoj uniji koje uvoze aluminijum, cement, električnu energiju, gvožđe, čelik, vodonik i đubriva iz zemalja van EU od 1. januara obavezne su da plate taksu na CO2 u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Trošak te takse poskupljuje uvoz svih ovih roba, a zemlje Zapadnog Balkana su u grupi država na koje se odnosi.
U gostovanju na RTS-u Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), upozorio je na posledice primene CBAM-a, koji dodatno opterećuje poslovanje elektroprivreda u regionu. On je naveo da će 25 miliona tona emitovanog ugljen-dioksida ove godine koštati EPS oko 100 miliona evra.
Živković: Primena CBAM-, koji je uvela EU, uticaće na poslovanje kompanije
Da podsetimo, 1. januara u Srbiji je počeo da važi Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Tada je rečeno da će ovaj porez iznositi četiri evra po toni ekvivalenta CO2.
Prema Živkovićevim rečima, primena CBAM-, koji je uvela EU, uticaće na poslovanje kompanije. Nemogućnost izvoza električne energije u EU znači i oko 150 miliona evra manjih prihoda za EPS, naveo je on.
Ali, kako je naglasio, investicije nisu ugrožene i EPS nastavlja sa ulaganjima u rudarski i energetski sektor.
CBAM je izazvao ozbiljne poremećaju u funkcionisanju tržišta električne energije Zapadnog Balkana
Ulaganja, istakao je, neće biti ugrožena uprkos CBAM taksi. Sredstva su obezbeđena i projekti se realizuju predviđenom dinamikom, iako EPS-u taksa ne ide u prilog, dodao je Živković.
Inače, CBAM je izazvao ozbiljne poremećaje u funkcionisanju tržišta električne energije Zapadnog Balkana, doveo u pitanje njihovo spajanje sa evropskim tržištem i povećao nesigurnost za investicije u obnovljivu energiju.
