CBAM bi mogao da uspori dekarbonizaciju i razvoj obnovljive energije, suprotno od onoga što mu je cilj

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije doneo je ozbiljne poremećaju u funkcionisanju tržišta električne energije Zapadnog Balkana, doveo u pitanje njihovo spajanje sa evropskim tržištem i povećao nesigurnost za investicije u obnovljivu energiju. Ukoliko se neizvesnost relativno brzo ne otkloni CBAM će izazvati suprotne efekte od onih koji su mu cilj – ubrzanje dekarbonizacije i investicija u obnovljivu energiju, poruka je regulatora, berzi, trgovaca i investitora sa Beogradskog energetskog foruma 2026. (BEF 2026).

Firme u Evropskoj uniji koje uvoze aluminijum, cement, električnu energiju, gvožđe, čelik, vodonik i đubriva iz zemalja van EU od 1. januara obavezne su da plate taksu na CO2 u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Trošak te takse poskupljuje uvoz svih ovih roba, a zemlje Zapadnog Balkana su u grupi država na koje se odnosi.

Beogradski energetski forum 2026. (BEF 2026), koji je ove godine okupio oko 500 učesnika, bio je odlična prilika da svi učesnici na tržištu iznesu prva iskustva sa primenom prekogranične takse na CO2.

Moderator panela Uticaj uvođenja CBAM-a na regionalno tržište električne energije bio je Dejan Stojčevski, tehnički direktor srpske berze električne energije SEEPEX.

“Posledice primene CBAM-a u Srbiji su sledeće: pad likvidnosti, povećanje razlike između cene na srpskoj i referentnoj mađarskoj berzi, smanjenje prekogranične razmene električne energije prema EU, pad vrednosti prekograničnih kapaciteta”, naveo je Stojčevski.

Panelisti:

• Anže Predovnik, predsedenik Upravnog odbora ADEX Grupe, direktor slovenačke berze BSP SouthPool
• Jasmina Trhulj, rukovodilac Odeljenja za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice
• Zoran Đorđievski, direktor severnomakedonske berze MEMO
• Maja Turković, izvršni potpredsenik kompanije CWP Europe
• Mark Kopli (Mark Copley), izvršni direktor udruženja Energy Traders Europe
• Vladimir Đorđević, Senior Originator u kompaniji Axpo Group.

CBAM doneo nestabilnost na tržištu električne energije

Svi učesnici panela saglasili su se da je CBAM doneo samo probleme Zapadnom Balkanu.

Anže Predovnik podsetio je, kao predstavnik zemlje iz EU, da je CBAM uveden da bi sve proizvođače određenih roba stavio u istu poziciju. Termoelektrane u EU moraju, kako je dodao, da kupuju CO2 emisione jedinice, i onda je njihova struja skuplja od konkurencije, koja to ne mora da radi.

Sa druge strane, dodao je, zemlje u regionu imale su obavezu da uvedu oporezivanje CO2, ali to nisu uradile, pa sada plaćaju CBAM.

„CBAM je tu i ostaće tu dok se na lokalnom nivou ne uvedu rešenja koja su slična Sistemu za trgovanje emisjama EU (EU ETS)“, smatra Predovnik.

Đorđievski: CBAM stvara paradoks

Jednu od prvih analiza efekata CBAM-a pripremio je Sekretarijat Energetske zajednice. Jasmina Trhulj kaže da je taksa dovela do nestabilnosti na tržištu.

Ipak, nada se da će predlog izmena regulative o CBAM-u razrešiti mnoge dileme, i da će od sledeće godine postojati puno jasniji okvir, pa će tržište povratiti stabilnost.

„Ukoliko bi se neizvesnost zadržala u dužem periodu, CBAM ne bi vodio ka ostvarenju ciljeva koje ima, a to su ubrzanje dekarbonizacije i integracija obnovljive energije”, upozorila je Trhulj.

CBAM, kako je istakao Zoran Đorđievski, stvara paradoks jer unutar granica zemalja Zapadnog Balkana zadržava električnu energiju iz obnovljivih izvora. „Smatramo da će dugoročno naneti štetu slobodnoj trgovini, i svim berzama u regionu”, uveren jeTurković: Biće sve teže zaključiti ugovor o otkupu električne energije“, poručio je on.

Turković: Sada je rizik mnogo veći za investitore

Investitori očekuju da će izmenama CBAM regulative uvoz obnovljive energije iz regiona u EU biti izuzet od plaćanja takse. Ali, Maja Turković je primetila da se sada govori o implementaciji CBAM-a, a još nema operativnih procedura. To je, dodaje, regulatorni rizik, i ukupno je sada mnnogo veći rizik na investitorima.

„I ranije je bilo teško zaključiti ugovor o otkupu električne energije (PPA), i biće sve teže, a bez kojih nema investicija u OIE”, istakla je ona.

Vladimir Đorđević se saglasio da je CBAM udaljio učesnike na tržištu od lakšeg postizanja PPA ugovora, koji je trebalo da budu podrška novim projektima.

“CBAM je tu i ostaće. Na nama je sada da se snađemo u novim uslovima i da u njima napravimo posao”, poručio je on.

Udruženje Energetski trgovci Evrope (Energy Traders Europe) okuplja 183 kompanije koje trguju gasom, električnom energijom i CO2. Mark Kopli je trenutnu situaciju sa CBAM-om opisao sa pet reči.

Kopli: Previše je prebacivanje krivice na drugu stranu

Prva je politika. EU ima problem sa konkurentnošću i ima smisla efikasno oporezovati CO2, pa se ne može osporiti osnovu za CBAM. Ali, može se osporiti proces. Nije bilo dovoljno koordinacije između delova Evropske komisije zaduženih za energetiku, klimu i oporezivanje, a rezultat je neizvesnost za sve.

To se pretvorilo u napredak koji nije bio pozitivan – rast volatilnosti, problemi u prekograničnim vezama. Četvrta je političari. Previše je prebacivanje krivice na drugu stranu i nema dovoljno pokušaja da se krene napred.

“I poslednja je pozitivnost. Prednosti koje tržišna integracija može da pruži potrebne su i EU i Zapadnom Balkanu. Zato je potrebno da se krene napred, a ne da se gleda ko je šta loše uradio. Kratkoročni efekat je mnogo nestabilnosti, koju možda možemo pretvoriti u pozitivan dugoročni efekat”, naglasio je Kopli.

Trhulj: Nije bilo planirano da se CBAM primeni na članice Energetske zajednice

Da uvođenje CBAM-a nije iznenađenje podsetila je Jasmina Trhulj, koja je rekla da CBAM nikada nije ni trebalo da se primeni na Zapadni Balkan. Naime, bilo je propisano da članice Energetske zajednice usvoje Paket o električnoj energiji do 31. decembra 2023.

Od tada je trebalo da krene rok od najmanje 18 meseci kako bi se njihova tržišta spojila sa EU i CBAM se na njih ne bi ni primenio.

“Posao je jako sporo išao sa strane naših zemalja. Godinama se znalo da to dolazi”, naglasila je Trhulj.

CBAM naneo snažan udarac spajanju tržišta, ima prostora za rešenje

Trhulj je podsetila da je Srbija najviše napredovala u spajanju tržišta, pa sada čeka verifikaciju transpozicije Paketa o električnoj energiji Evropske komisije, dok je verifikacija od strane Sekretarijata u toku za Crnu Goru i Moldaviju.

To je, kako je dodala, potpuno nova situacija u Energetskoj zajednici u odnosu na prethodne dve dekade, kada su se primenjivala jedinstvena pravila samo između članica.

“Sada, kada se integrišemo u EU, od ključnog značaja je da se potvrdi da su pravila potpuno identična s obe strane granice i to je ono što trenutno Sekretarijat i Evropska komisija rade za pomenute tri države”, istakla je ona.

Na pitanje kada očekuje prvo spajanje tržišta zemalja, ona je rekal da bi Srbija to mogla da uradi do prvog kvartala 2028. ako dobije pozitivno mišljenje Evropske komsiije do 16. maja, ali i ako se usvoji plan integracije operatora za spajanje tržišta (market coupling operator integration – MCO IP) u postojećem nacrtu.

Pomenutim zemljama bi uskoro mogla da se priključi i Severna Makedonija, jer je Zoran Đorđievski otkrio da je nacionalni regulator usvojio manji deo regulative koji je nedostajao, pa bi trebalo da usledi verifikacija. „To znači da MEMO može i formalno da, posle odobravanja MCO IP plana, formira lokalni implementacioni projekt (LIP)“, najavio je on.

Sekretarijat očekuje da će obim i rok za postepeno uvođenje EU ETS-a biti definisani kroz tekuće izmene CBAM regulative

Trhulj je ponovila da je nemoguće da se obavi spajanje tržišta uz primenu CBAM-a. Sekretarijat očekuje da će obim i vremenski rok za postepeno uvođenje ETS-a ili dostizanje cene CO2 koja je ekvivalentna EU ETS-u, što je uslov za izuzeće od CBAM-a za članice Energetske zajednice, biti definisani kroz tekuće izmene CBAM regulative.

„U amandmanima postoji memorandum o razumevanju i očekujemo da će dati neku fleksibilnost za usaglašavanje obima i roka u kome će svaka ugovorna strana morati da se uskladi sa EU ETS-om”, objasnila je ona.

U vezi sa izmenama CBAM regualtive Mark Kopli je naglasio da trenutno vlada luda situacija. Regulativa prolazi kroz zakonodavni proces u Briselu, biće odobrena možda sredinom 2027, a zatim će se primenjivati od 2028. i retroaktivno od 2026, primetio je on.

Spajanje tržišta bi, prema rečima Anžea Predovnika, povećalo likvidnost, koja donosi jasan signal investitorima. Ali, smatra da osim spajanja ima i drugih faktora koji mogu unaprediti tržište.

On je skrenuo pažnju da je slovenačka berza BSP posla spajanja sa svim susednim tržištima povukla nove poteze. Jedan od najvažnijih je bilo osnivanje ADEX grupe, koja povezuje slovenačku, mađarsku i srpsku berzu kroz takozvani “one stop shop” – ista pravila za sve učesnike na tri berze.

Taj koncept je doneo je poslednje dve godine rast trgovanja od 25 odsto, i povećanje broja učesnika na više od sto, naveo je on, i dodao da je sada u toku širenje na Hrvatsku.

Uz partnerstva sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, ADEX pokriva već deo regiona sa istim tehnološkim rešenjima.

Uspostaviti likvidnost berze bez spajanja tržišta je, prema Vladimiru Đorđeviću, nemoguća misija.

„Za obnovljive izvore energije i za njihov dugoročni hedžing morate da imate likvidno tržište. Bez tog hedžinga nema bankabilnih ugovora, a bez njih nema ni projekta”, zaključio je on.

Turković: Spajanje tržišta ključ za investitore da smanje svoj rizik

Govoreći o prednostima spajanja tržišta Mark Kopli, inače Britanac, podsetio je da Velika Britanija svakog dana plaća cenu izlaska iz zajedničkog evropskog energetskog tržišta.

Integracija tržišta donosi prednosti u vidu bezbednosti, smanjenja troškova dekarbonizacije i konkurentnost. Zato bi integracija trebalo da bude politički prioritet za Evropu i za Zapadni Balkan, smatra on.

Maja Turković je otkrila da su imali dosta razgovora sa Evropskom komisijom i da se očekuje izuzeće obnovljive energije od CBAM-a, ali ne i za finansijske PPA ugovore. Ono što Brisel brine je praćenje prirode energije, kaže ona.

“Stabilnost i pravna i regulatorna predvidljivost su najvažniji za investicije u obnovljivu energiju. Spajanje tržišta je važno jer nam donosi stabilnost tržišta. Za nas i za naše finansijske modele glavno je to spajanje”, istakla je Maja Turković.

Ona se saglasila sa Stojčevskim da je spajanje tržišta ključ za investitore da smanje svoj rizik.

Da li smo bliži integraciji ili stvaranju granice između EU i Zapadnog Balkana?

Anže Predovnik

EU je nastala zbog toga da padaju granice, ne da se stvaraju. Mislim da region mora da ubrza proces transpozicije zakonodavstva, a EU da integraciju drži visoko na svojoj agendi i time dolazimo do integracijskog rešenja.

Jasmina Trhulj

Nemam nikakvu dilemu da upravo to što je proces tako strog, kompleksan jeste pokazatelj da smo na sigurnom putu integracije. Sekretarijat poslednjih meseci radi danonoćno da završi verifikaciju, ali proces je u ovom trenutku u rukama naših zemalja.

Zoran Đorđievski

Stvari su pokrenute, nešto što nam ne treba su granice i barijere u trgovanju. Treba nam slobodna trgovina i integracija.

Maja Turković

Ja sam umereno optimistična, inače bih zatvorila biznis. Za nas je ključni market coupling, da li će on kreirati, odnosno izostanak istog neku novu energetsku granicu ili ne.

Mark Kopli

Već smo stvorili granicu, budimo iskreni u vezi s tim. To je ono što CBAM radi. Pitanje je da li je možemo ukloniti. Ne znam koliko sam optimističan. Političari koji su govorili na prvom panelu trebalo bi da se suoče sa realnošću jer će morati da pokažu neko liderstvo u ovom regionu ako želimo da se problem reši.

Vladimir Đorđević

Nadamo se integraciji jer nas integracija dovodi do dugoročnijeg hedžinga bankabilnijim ugovorima i srećnije budućnosti za sve nas.

Fleksibilnost postaje podjednako, ako ne i važnija od proizvodnje energije

Vladimir Đorđević smatra da će negativne cene poslati signal da je fleksibilnost postala jednako bitna kao i proizvodnja energije, ako ne i bitnija.

“Očekujemo da će dodatno ohrabriti investitore da svoje elektrane prošire baterijama i na taj način reše probleme i sebi, a i tržištu – smanjiće se broj sati kada se te elektrane potiskuju i voaltilnost, a povećaće se fleksibilnost sistema”, istakao je on.

Maja Turković se nadovezala rečima da je “fleksibilnost nova valuta na tržištu električne energije”.