Drugi kvartal 2026. godine ukazuje na delimično ublažavanje poremećaja primećenih na početku primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika. Uprkos tome, u poređenju sa prvom polovinom 2025. godine, rasponi cena su bili veći, a prekogranične razmene niže, navodi se u drugom izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice o uticaju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika na tržišta električne energije (CBAM).
Analiza se fokusira na šest članica Energetske zajednica sa Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija) i njihove susedne države članice Evropske unije (Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Italija i Rumunija).
CBAM je stupio na snagu 1. januara.
Prvi izveštaj Sekretarijata pokazao je da su se tokovi električne energije između EU i Zapadnog Balkana odvojili od istorijskih obrazaca trgovanja.
Hidrologija normalizovana u drugom kvartalu
Kako se hidrologija normalizovala u drugom kvartalu, cene su delimično ponovo približile, korelacije su se oporavile, region se vratio na svoju sezonsku poziciju neto uvoznika, a izvoz je nastavljen na koridorima gde preostali cenovni rasponi mogu da apsorbuju troškove izazvane podrazumevanim emisionim faktorima faktorima emisija, navodi se u izveštaju za drugi kvartal.
Međutim, podaci ne pokazuju potpuni povratak na obrazac iz 2025. godine.
Bruto razmena električne energije između ZB6 i EU ostala je niža, trgovina je nastavila da se konsoliduje oko novih kanala, komercijalni i fizički tokovi su ostali razdvojeni, a najveći rasponi su se zadržali na koridorima izloženim visokim troškovima CBAM-a, dodaje se u izveštaju.
Električna energija u regionu se sve više usmerava ka severu preko Srbije prema mađarskoj granici
Ukrajina bi mogla da se pojavi kao primarno tržište za višak električne energije sa Zapadnog Balkana. Električna energija u regionu se sve više usmerava ka severu preko Srbije prema mađarskoj granici, umesto da se apsorbuje unutar regiona, piše u izveštaju.
Trgovina se konsolidovala oko dva centra, umesto da se vrati na stanje iz 2025. godine. Protok iz Srbije u Mađarsku se više nego udvostručio (111 odsto) u poređenju sa drugim kvartalom 2025. godine, a protok iz Rumunije u Mađarsku porastao je 156 odsto, što je u skladu sa potrebama Ukrajine za uvozom koje se zadovoljavaju preko mađarskog čvorišta, navodi se u dokumentu.
Izveštaj sugeriše da će stalna razlika između komercijalnih i fizičkih tokova učiniti održavanje stabilnosti mreže skupljim i složenijim.
Sekretarijat je istakao da su sezonski faktori i promenljivi tržišni uslovi nastavili da igraju važnu ulogu u drugom kvartalu 2026. godine. Zato, dodaju, trentni razvoj događaja ne treba pripisivati isključivo CBAM-u.
Biće, kako su istakli, potrebni podaci iz narednih kvartala kako bi se utvrdilo da li je ovaj razvoj događaja privremen ili signalizira strukturnu promenu u regionalnoj trgovini električnom energijom.
Troškovi CBAM-a za uvoz električne energije iz ugovornih strana u EU nepromenjeni
Cena CBAM sertifikata za uvoz električne energije u drugom kvartalu 2026. godine iznosila je 75,28 evra po toni CO2. Ovo je u suštini isto u odnosu na 75,36 evra za prvi kvartal.
Međutim, u izveštaju je istaknuto da stabilan kvartalni prosek prikriva jasno smanjenje kratkoročne volatilnosti. Dnevna aukcijska cena u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) kretala se između 70,60 i 80,43 evra u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na 62,19 i 91,34 evra zabeležena u prvom kvartalu.
Koristeći podrazumevane emisione faktore objavljene u uredbi Evropske komisije, specifični troškovi uvoza električne energije iz ugovornih strana u EU, povezani sa CBAM-om u drugom kvartalu 2026. godine, gotovo su nepromenjeni u odnosu na prvi kvartal.
