Najveća prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropi u drugoj polovini 2025. godine bila je u Irskoj, 40,4 evrocenta po kilovat-satu, a najniža u Bugarskoj 13,5. Cena u Srbiji od 11,9 evrocenta bila je najviša na Zapadnom Balkanu, pokazuju podaci Evrostata.
Kada se cene izraze kroz standard kupovne moći (purchasing power stadards – PPS) najveća prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropi u drugoj polovini 2025. godine bila je u Rumuniji, skoro 50, a najniža na Malti 14. Cena u Severnoj Makedoniji – 22,9, bila je najviša, ako se pogleda Zapadni Balkan.
Redovna polugodišnja analiza Evrostata pokazuje cene električne energije za domaćinstva sa godišnjom potrošnjom između 2.500 kWh i 4.999 kWh, izražene u evrima i standardu kupovne moći po 100 kWh. Ova druga je veštačka zajednička valuta koju koristi Evrostat za statistička poređenja i koja uzima u obzir odnos nominalne cene i standarda građana. Balkan Green Energy News je preračunao ove cene u evrocente po kilovat-satu (kWh).
U drugoj polovini 2025. godine, prosečne cene električne energije za domaćinstva u Evropi ostale su uglavnom stabilne, sa blagim povećanjem na 28,96 evra sa 28,79 evra za kWh u prvoj polovini godine, naveo je Eurostat, statistička agencija EU.
Ovi nivoi cena su ispod nivoa pre energetske krize 2022. godine, kada je prosečna cena u EU bila ispod 25 evrocenta.
Srbija na prvom mestu na Zapadnom Balkanu
Irska je imala najviše cene električne energije sa 40,4 evrocenti, zatim Nemačka (38,6) i Belgija (34,9). Nasuprot tome, najniže cene su zabeležene u Mađarskoj (10,8), Malti (12,8) i Bugarskoj (13,5).
Na Zapadnom Balkanu najskuplju struju plaćala su domaćinstva u Srbiji (11,9 evrocenta), a najjeftiniju na Kosovu* (8,6). Između njih su redom Severna Makedonija (11,6), Crna Gora (9,9) i BiH (9,6). Podaci za Albaniju nisu dostpuni.
Cena u Sloveniji je bila 21,2 evrocenta, a u Hrvatskoj 16,5.
Severna Makedonija pretiče Srbiju kada se uključi kupovna moć
U odnosu na standard kupovne moći, struja je bila najskuplja u Rumuniji (49,5), Češkoj (38,6) i Poljskoj (37,1). Najniže cene zabeležene su na Malti (14), u Mađarskoj (15,1) i Finskoj (18,7).
Kada se uključi kupovna moć na Zapadnom Balkanu prvo mesto preuzima Severna Makedonija sa 22,9. Slede je Srbija (19,3), Crna Gora (17,7) i BiH (16,3). Podaci nisu dostupni Kosovo* i Albaniju.
Cena u Sloveniji je bila 24,2, a u Hrvatskoj 23,2.
