Cena struje za domaćinstva u Evropi najveća u Irskoj, a na Zapadnom Balkanu u Srbiji

Najveća prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropi u drugoj polovini 2025. godine bila je u Irskoj, 40,4 evrocenta, a najniža u Bugarskoj 13,5. Cena u Srbiji od 11,9 evrocenta bila je najviša na Zapadnom Balkanu, pokazuju podaci Evrostata.

Kada se u računicu uključi paritet kupovne moći (purchasing power stadards – PPS) najveća prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropi u drugoj polovini 2025. godine bila je u Rumuniji, skoro 50 evrocenta, a najniža na Malti 14 evrocenta. Cena u Severnoj Makedoniji bila je najviša, ako se pogleda Zapadni Balkan.

Redovna polugodišnja analiza Evrostata pokazuje dve vrste cena električne energije. Prosečne cene za 100 kilovat-sati (kWh) i prosečne cene za 100 kWh u odnosu na paritet kupovne moći (purchasing power stadards – PPS). Ova druga u obzir uzima odnos nominalne cene i standarda građana.

Obuhvaćene su sve zemlje Evropske unije, plus BiH, Crna Gora, Gruzija, Kosovo*, Lihtenštajn, Moldavija, Norveška, Severna Makedonija, Srbija i Tursku.

U drugoj polovini 2025. godine, prosečne cene električne energije za domaćinstva u Evropi ostale su uglavnom stabilne, sa blagim povećanjem na 28,96 evra sa 28,79 evra kilovat-sati (kWh) u prvoj polovini godine, naveo je Eurostat, statistička agencija EU.

Ovi nivoi cena su ispod nivoa pre energetske krize 2022. godine, kada je prosečna cena  u EU bila ispod 25 evrocenta.

Srbija na prvom mestu na Zapadnom Balkanu

Irska je imala najviše cene električne energije sa 40,4 evra, zatim Nemačka (38,6 evrocenta) i Belgija (34,9). Nasuprot tome, najniže cene su zabeležene u Mađarskoj (10,8), Malti (12,8) i Bugarskoj (13,5).

Na Zapadnom Balkanu najskuplju struju plaćala su domaćinstva u Srbiji (11,9), a najjeftiniju na Kosovu* (8,6). Između njih su redom Severna Makedonija (11,6), Crna Gora (9,9) i BiH (9,6). Podaci za Albaniju nisu dostpuni.

Cena u Sloveniji je 21,2 evrocenta, a u Hrvatskoj 16,5.

Severna Makedonija pretiče Srbiju kada se uključi kupovna moć

U odnosu na standard kupovne moći, struja je bila najskuplja u Rumuniji (49,5 evrocenta), Češkoj (38,6) i Poljskoj (37,1). Najniže cene zabeležene su na Malti (14), u Mađarskoj (15,1) i Finskoj (18,7).

Kada se uključi kupovna moć na Zapadnom Balkanu prvo mesto preuzima Severna Makedonija sa 22,9 evrocenta. Slede je Srbija (19,3), Crna Gora (17,7) i BiH (16,3). Podaci nisu dostupni Kosovo* i Albaniju.

Cena u Sloveniji je 24,2 evrocenta, a u Hrvatskoj 23,2.