Hrvatska elektroprivreda planira da izgradi revezibilnu hidroelektranu Vinodol snage 160 MW u primorju.
Hrvatska elektroprivreda (HEP) trenutno ima dve reverzibilne hidroelektrane (RHE). RHE Velebit ima snagu za proizvodnju električne energije od 276 MW, a RHE Lepenica manje od jednog megavata. Upravlja i sa jednom crpnom hidroelektranom snage 4,5 MW za proizvodnju struje.
Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije saopštilo je da je dobilo zahtev HEP-a za sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu projekta “crpne/reverzibilne hidroelektrane (CHE/RHE)” Vinodol.
Reverzibilne hidroelektrane su jedno od rešenja za skladištenje čuvanje energije
Postojenje bi trebalo da bude izgrađeno u Vinodolskoj opštini u Primorsko-goranskoj županiji. Opština se nalazi na zapadu zemlje u primorju, preko puta ostrva Krk.
Inače, sa sve većim udelom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora povećava se i potreba za skladištenjem energije iz varijabilnih izvora. Reverzibilne hidroelektrane su jedno od rešenja za čuvanje energije.
Donji bazen Tribalj nove RHE biće u Vinodolskoj dolini koja se nalazi na nadmorskoj visini od oko 60 metara, dok će gornji bazen Razromir biti na udolini Koreni smeštene na padinama planine Medvedak na oko 800 metara nadmorske visine, navelo je Ministarstvo.
Donje jezero postoji, dok će gornje biti formirano
Koncepcija CHE/RHE Vinodol se bazira na korišćenju oko jednog miliona kubnih metara iz donjeg bazena koja se „crpnim radom uz korišćenje zelene energije“ prebacuje iz donjeg u gornje jezero. Visinska razlika koristi se da se turbinskim radom proizvodi vršna električna energija.
Postrojenje bi trebalo ima 10-10,5 sati crpnog rada i 7,5-8 sati turbinskog rada, što daje instalisanu snagu od oko 160 MW, naveo je HEP.
Donje jezero Tribalj postoji, a Razromir će biti formirano u prirodnoj udolini Koreni. Priključak elektrane na prenosnu mrežu predviđen je na postojeći 110 kV dalekovod.
Ministarstvo zaštite okoline i zelene tranzicije je navelo da će u ovom postupku zainteresovana javnost moći da učestvuje na javnoj raspravi o studiji o uticaju na životnu sredinu koju je pripremio Elektroprojekt iz Zagreba.
Rasprava ne može biti kraća od 60 dana, a period u kojem će biti održava biće naknadno određen.
