Ukupno 40 nevladinih organizacija u Rumuniji i Bugarskoj zatražilo je od svojih ministarki zaštite životne sredine da pokrenu postupak za prekogranične konsultacije o planu za rudarsko-metalurški kompleks Čukaru Peki i Malka Golaja kod Bora i Zaječara, saopštila je inicijativa Timočka buna. Navela je da te grupe upozoravaju da bi planirana ekspanzija mogla da utiče na obe zemlje, preko Timoka i Dunava.
Vlada Srbije je 18. juna donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja. Okvirna granica obuhvata oko 126 kvadratnih kilometara na teritorijama gradova Bora i Zaječara.
Izradu finansira kompanija Serbia Zijin Mining d.o.o, koja je deo kineske grupe Zijin Mining.
Planirani kompleks nalazi se u slivu Timoka, koji se uliva u Dunav na području tromeđe Srbije, Bugarske i Rumunije. Ušće Timoka je nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja i uzvodno od bugarskih opština Bregovo, Vidin i Lom.
Najpre je 28 rumunskih nevladinih organizacija 17. avgusta uputilo pismo ministarki životne sredine, voda i šuma Dijani-Andi Buzojanu. Dan kasnije isto je učinilo 12 bugarskih organizacija, koje su se obratile ministarki životne sredine i voda Rosici Karamfilovoj Blagovoj, prenela je inicijativa Timočka buna.
Organizacije traže da njihove države zatraže od Srbije da ih uključi u prekogranične konsultacije kao potencijalno pogođene strane
Organizacije iz obe zemlje traže da njihove vlade diplomatskim putem zatraže od Srbije da ih uključi u prekogranične konsultacije kao potencijalno pogođene strane. Pozivaju se na Espoo konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, i njen Protokol o strateškoj proceni uticaja, poznat kao Kijevski protokol, čije su Srbija, Rumunija i Bugarska potpisnice.
Time bi organima, lokalnim samoupravama i građanima dve zemlje bilo omogućeno da dobiju nacrt plana i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na rumunskom odnosno bugarskom jeziku i učestvuju u javnim konsultacijama.
Organizacije traže i nezavisne procene prekograničnog i kumulativnog uticaja, koje bi obuhvatile proširenje površinskog kopa Južni revir u Majdanpeku i izmeštanje reke Mali Pek. Bugarske organizacije dodatno zahtevaju da Srbija pisano obrazloži eventualnu odluku da Bugarsku ne uključi u postupak.
Planirano proširenje rudnika na 1.000 hektara
Prema elaboratu plana koji je predstavljen na ranom javnom uvidu, predviđeno je širenje podzemnog rudnika Čukaru Peki, kao i novi kombinovani površinski i podzemni rudnik bakra i zlata Malka Golaja na više od 1.000 hektara. Predloženi planski koncept obuhvata flotacijsko jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke te novi metalurški kompleks izvan gradskog jezgra Bora. Kompleks bi uključivao topionicu kapaciteta do 400.000 tona godišnje i fabriku sumporne kiseline.
Posebnu zabrinutost rumunskih organizacija izaziva planirano korišćenje voda. Naime, dokumentacija predviđa zahvatanje više od 800 litara vode u sekundi iz Crnog Timoka, što odgovara približno polovini letnjeg proticaja reke.
Organizacije upozoravaju na rizike po vodne resurse
Problematična je i lokacija jalovišta. Crni Timok i Kriveljska reka se preko Timoka ulivaju u Dunav. U samom elaboratu plana kao jedan od mogućih uticaja navodi se prekogranično zagađenje voda u nizvodnim podunavskim zemljama, odnosno Rumuniji i Bugarskoj.
U pismu rumunskih organizacija se ističe da postoje i rizici po podzemne vode. Navodi se da način eksploatacije u rudniku Čukaru Peki nosi rizik od sleganja tla, dok se budući rudnik Malka Golaja nalazi na oko sedam kilometara od Nikoličeva, poznatog po termomineralnim vodama, i Zaječara, koji se snabdeva vodom iz oko 40 javnih izvora i bunara. Organizacije zato traže da se ispitaju mogući uticaji na izdanske horizonte ovog područja.
Planom je predviđena mogućnost raseljavanja dela lokalnog stanovništva. U pismu ministarki, rumunske organizacije su posebno istakle uticaj na vlašku nacionalnu manjinu, koja u selu Krivelj čini oko 60 odsto stanovništva.
U pismu se takođe ističe i da je u planskom obuhvatu zabeleženo više od 280 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i 16 tipova staništa od međunarodnog značaja. Područje obuhvata arheološke lokalitete u atarima Nikoličeva i Slatine, dok se žoko šest kilometara od planiranog rudnika Malka Golaja nalazi Gamzigrad-Romulijana, lokalitet svetske baštine na listi Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko).
Peticiju protiv projekta za tri sata potpisalo 2.000 građana
Protivljenje postoji i na srpskoj strani. Prema podacima Timočke bune, tokom ranog javnog uvida, završenog 3. avgusta, peticiju protiv projekta je za približno tri sata potpisalo oko 2.000 građana Zaječara, dok je podneto oko 300 pisanih primedbi.
Zahtevi rumunskih i bugarskih organizacija usledili su nakon podnošenja krivične prijave protiv kompanije Zijin zbog sumnje na nezakonitu seču šume na Malkoj Golaji, posle koje je republička šumarska inspekcija naložila obustavu radova.
Timočka buna podseća i da je borska gradska uprava 2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv rukovodstva topionice zbog visokih koncentracija sumpor-dioksida, kao i da je Zijin 2024. kažnjen sa dva miliona dinara zbog nelegalne izgradnje rudarskog objekta u Boru.
