U prvoj polovini 2026. godine, neuobičajeno visoke temperature i toplotni talasi zahvatili su velik deo svetskog mora. U junu su zabeležene rekordne površinske temperature za ovo doba godine, a 21. juna postavljen je novi globalni rekord za taj mesec, na dnevnom nivou.
Prema podacima Kopernikusove službe za klimatske promene (C3S), dnevna globalna površinska temperatura mora dostigla je 21. juna 20,86 stepeni Celzijusa, čime je premašeno 20,83 stepena, zabeležena istog dana 2023. i 2024. godine. Nezavisni podaci službe za praćenje mora pokazuju isti trend: prema njima je globalna površinska temperatura mora 21. juna išla i do okruglih 21 stepen Celzijusa, oko 0,1 stepen više od prethodnih rekorda.
Po izveštaju za prvo polugodište, obeležile su ga povišene površinske temperature mora i rasprostranjeni morski toplotni talasi u velikom delu svetskog mora.
Prosečna globalna površinska temperatura mora od januara do kraja juna iznosila je 20,94 stepena Celzijusa, i bila druga po visini za taj period od kada se meri, izjavio je Simon van Genip, glavni okeanograf Kopernikusove službe za praćenje mora.
Krajem juna je 82 odsto svetskog okeana bilo pogođeno toplotnim talasima različitog intenziteta
Rekord drži 2024. godina, kada je prosečna temperatura u istom periodu iznosila oko 21,04 stepena Celzijusa.
Morski toplotni talasi su se od početka godine postepeno širili, pa je do kraja juna oko 82 odsto svetskog okeana bilo pogođeno toplotnim talasima različitog intenziteta. Ni u ovom slučaju nije oboren rekord iz 2024. godine, kada je oko 83 odsto okeana bilo pogođeno toplotnim talasima.
Izdvojila su se tri žarišta: Sredozemno more, centralni severni Atlantik i ekvatorijalni Pacifik.
Topliji okean ima širok spektar posledica
Više temperature mora duže održavaju atmosferu toplom, daju dodatnu energiju olujama i povećavaju isparavanje, čime raste i potencijal za ekstremne padavine i poplave. Zagrevanje okeana doprinosi porastu nivoa mora i topljenju leda, dok istovremeno opterećuje morske ekosisteme.
Visoke temperature okeana poklopile su se sa početnom fazom razvoja prirodnog fenomena El Ninjo. Svetska meteorološka organizacija je početkom juna saopštila da postoji velika verovatnoća da se pojavi tokom leta, dok je američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu 11. juna objavila da su uslovi za El Ninjo već prisutni.
Buontempo: Verovatno ćemo videti još temperaturnih rekorda u narednim mesecima
Naučnici ističu da je prerano reći da li je trenutno zagrevanje površine mora privremeno ili ukazuje na uslove koji bi mogli da se nastave u narednim mesecima, imajući u vidu da se godišnji maksimumi obično beleže u julu i avgustu.
Karlo Buontempo, C3S-ov direktor, upozorio je da zabeleženi rekordi verovatno ukazuju na početak nove faze i da klimu ponovo vode na neistraženu teritoriju.
„Sa temperaturama okeana na ovim nivoima i El Ninjom na horizontu, verovatno ćemo videti još temperaturnih rekorda u narednim mesecima“, rekao je Buontempo.
Okeani pokazuju koliko je klima izbačena iz ravnoteže
Dok se uglavnom fokusiramo na toplotne talase i ekstremne temperature koje pogađaju kopno, okeani pružaju širu sliku o tome koliko je klimatski sistem izbačen iz ravnoteže zbog klimatskih promena koje je čovek izazvao ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva.
Okeani apsorbuju više od 90 odsto viška toplote u Zemljinom klimatskom sistemu, a ona nastaje pre svega zbog emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zbog toga se okeani ubrzano zagrevaju. Prema pisanju Guardiana, količina toplote koja se dodavala okeanima svake sekunde 2020. godine bila je uporediva sa energijom oslobođenom u pet eksplozija bombi poput one bačene na Hirošimu. Prošle godine, ta količina energije bila je bliža ekvivalentu od 11 takvih eksplozija u sekundi.
