OIE

BEF 2023: Dekarbonizacija je ključna za ekonomski razvoj Jugoistočne Evrope

BEF-2023-dekarbonizacija-ekonomski-razvoj-jugoistocna-evropa

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

08.05.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.05.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Da bi se nastavio ekonomski razvoj potrebno je ubrzati dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora i energetike uopšte, rekli su danas visoki zvaničnici zemalja Jugoistočne Evrope na otvaranju Beogradskog Energetskog Foruma 2023. Prelazak na čistije izvore energije, posebno solar i vetar, povećaće konkurentnost regiona i otvoriti nova radna mesta u regionu Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU), istakli su oni. Države treba da integrišu tržišta električne energije i uvedu sisteme trgovanja emisijama, i na nacionalnom i na regionalnom nivou, kako bi izbegle plaćanje prekogranične takse na CO2 koju EU uvodi preko mehanizma CBAM.

Dvodnevni Beogradski energetski forum 2023. okupio je u prestonici Srbije predstavnike vlada i najvećih kompanija kako bi razgovarali o energetskoj tranziciji u Jugoistočnoj Evropi. Najvećoj energetskoj konferenciji u regionu prisustvuje četiri stotine učesnika iz 28 zemalja, uključujući i predstavnike međunarodnih organizacija.

„Šta god danas jesu ili će sutra biti zvanične energetske, ekonomske i klimatske politike, moramo biti svesni da ukoliko one ne zadovoljavaju kriterijum održivog razvoja, one nisu dobre. Zato vas molim, vas kao lidere energetske tranzicije u regionu Jugoistočne Evrope, kada pravite strategije, postavljate kratkoročne i dugoročne ciljeve, neka ključna reč bude održivost i svest da svet nije samo trenutak u kojem živimo, već je svet i onaj sutra, svet naše dece i budućih generacija,” rekla je okupljenima Branislava Jovičić, osnivač i urednica portala Balkan Green Energy News.

 

BEF 2023
Branislava Jovičić, osnivač i urednica portala Balkan Green Energy News

Konferenciju su zvanično otvorili direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkowski, direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović.

Proizvođači aluminijuma, đubriva, cementa i čelika su pod velikim pritiskom zbog strogih propisa EU jer su veliki potrošači energije, naglasio je Knjeginjić. On je podsetio da će izvoznici ovih proizvoda, ali i električne energije, morati od 2026. godine da plaćaju prekograničnu taksu EU na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

U međuvremenu, zemlje Zapadnog Balkana rade na uvođenju sopstvenih mehanizama za oporezivanje emisija CO2 kako bi izbegli plaćanje takse EU i tako zadržali taj novac, koji je namenjen dekarbonizaciji.

Knjeginjić: alternativna goriva bi omogućila domaćim proizvođačima cementa da smanje emisije

Alternativna goriva bi omogućila domaćim proizvođačima cementa da smanje svoj otisak, rekao je Knjeginjić. „Naša kompanija ima velik set rešenja u tom domenu. Za to nam treba podrška Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike,“ kazao je on i dodao da industrija cementa nema pristup visokokaloričnim gorivima.

Dimitrije-Knjeginjic-Lafarge

Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarge Srbija

Srbija planira da izdvoji 15 milijardi evra za prioritetne investicije u energetiku

Srbija mora da podmiri rastuću industrijsku potražnju za električnom energijom, kao i potrebe građana, iz domaćih izvora, kazala je ministarka Dubravka Đedović. Ona je najavila da će vlada usvojiti plan prioritetnih investicija u energetici od barem 15 milijardi evra. Novi kapaciteti će vredeti deset milijardi, a ostatak je predviđen za oblast prenosa i distribucije električne energije, nafte i gasa, otkrila je.

Đedović je posebno istakla plan za samobalansirajuće solarne elektrane ukupne snage 1 GW, kao i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica. Po njenim rečima, razmatraju se mogućnost i ekonomska isplativost projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Đedović: cilj je da Srbija najkasnije 2050. godine prestane da upotrebljava ugalj

Cilj je da Srbija najkasnije 2050. godine prestane da upotrebljava ugalj, izjavila je ministarka. „Ne postoji čarobni štapić“ niti brza rešenja, već je potrebno ozbiljno planiranje, naglasila je. Zemlje EU koje se suočavaju s istim izazovima znaju koliko sredstava iziskuje, navela je Đedović i ukazala na to da je Rumunija preko noći morala da donosi teške odluke.

„Ne postoji dilema da li je važnija energetska sigurnost ili energetska tranzicija. Nema sigurnosti bez tranzicije, jer se tranzicija ne može nazvati uspešnom ukoliko nema sigurnog snabdevanja“, poručuje Đedović.

Ona je rekla da je udeo od 45 odsto obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije realan cilj za 2030. godinu, a da bi kod finalne bruto potrošnje cilj trebalo da bude između 30 i 40 odsto, što zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija.

„Naši ciljevi biće ambiciozni ali realni, kako bismo obezbedili da imamo sigurnost snabdevanja i da naš proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan za rudarski sektor i sve zaposlene u tom sektoru“, kazala je Đedović.

Lorkowski: članice Energetske zajednice treba da rade na izuzeću od prekogranične takse na CO2

Članice Energetske zajednice treba da rade na tome da obezbede izuzeće od prekogranične takse na CO2 ili će prihodi otići napolje, u EU, čime će se izgubiti sredstva neophodna za energetsku tranziciju, upozorio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkowski. On je na otvaranju Beogradskog Energetskog Foruma 2023 rekao i da smatra da bi nedostatak napora na nivou vlada da se obezbedi maksimum prihoda za same države mogao imati negativan uticaj i u političkom smislu.

Artur-Lorkowski-BEF-2023

 Artur Lorkowski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice

Izvoznici struje mogu biti izuzeti do 2030. godine samo ako tržišta električne energije u regionu budu intergrisana sa EU u vidu spajanja tržišta, objasnio je on. Takođe, članice Energetske zajednice treba da do 2030. razviju potpuno funkcionalne sisteme trgovanja emisijama, dodao je Lorkowski. Energetska zajednica podržava Zapadni Balkan u stvaranju regionalnog mehanizma koji bi omogućio da cena emisija CO2 bude jednaka onoj u EU, rekao je on.

Prekogranična taksa, kazao je on, bi trebalo da podstakne zemlje regiona da preduzmu neophodne korake u smeru zelene tranzicije, a koje je, prema njegovim rečima, trebalo preduzeti još pre nekoliko godina. Zelena tranzicija će, prema njegovom mišljenju, ojačati region i povećati mu konkurentnost u Evropi.

U izjavi pre foruma, Ministar Energetike i Rudarstva Republike Srpske Petar Đokić je rekao da je ovaj entitet potpisao ugovore i dodelio koncesije u elektroenergetskom sektoru vredne 1,6 milijardi evra. Ovi projekti bi trebalo da budu završeni u roku od pet godina, rekao je on, dodavši da će se time udeo fosilnih goriva smanjiti na 30%.

Rossen-Hristov-Petar-Djokic-Dokic-Dubravka-Djedovic

Hristov: za prevazilaženje energetske krize potrebna su globalna rešenja za energetsku sigurnost i energetsku tranziciju

Ministar Energetike Bugarske Rosen Hristov rekao je da je za prevazilaženje energetske krize potrebno pronaći globalna rešenja za energetsku sigurnost i energetsku tranziciju. “Mi treba istovremeno da obezbedimo energetsku sigurnost, zelenu tranziciju i prosperitet u svakom regionu naših zemalja, uključujući i regione uglja. To treba da se učini u veoma kratkom vremenskom roku, što praktično znači da nemamo prostora za grešku, “ podvukao je on.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija saradnju francuskim EDF nuklearnoj energiji

Srbija želi saradnju s francuskim EDF-om u nuklearnoj energiji

8. maj 2023. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa delegacijom francuskog EDF-a

solar-vetar-premije-hrote-aukcije

Hrvatska pokrenula drugu fazu aukcija za premije za obnovljivu energiju

8. maj 2023. - HROTE je pokrenuo javno nadmetanje za premije za vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane, a rok za podnošenje ponuda je 27. jun

dusan zivkovic eps direktor elektroprivreda srbije

Dušan Živković imenovan za generalnog direktora EPS-a

8. maj 2023. - Dušan Živković je u zakonskom roku imenovan za generalnog direktora, s obzirom da je na funkciju vršioca dužosti postavljen 15. juna 2023.

struja pristup svet siromastvo

Broj ljudi bez pristupa struji porastao prvi put posle više od jedne decenije

8. maj 2023. - Najnoviji Izveštaj o napretku u oblasti energetike upozorava na ozbiljan jaz u pristupu električnoj energiji širom sveta