Intervju

Vetroelektrane su najmoćnija sila za dekarbonizaciju u EU

Vetroelektrane najmocnija sila dekarbonizaciju u EU

WindEurope

Objavljeno

18.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

18.09.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Kompanije koje troše mnogo energije, na primer proizvođači čelika, hemikalija i cementa, vide da je energija iz obnovljivih izvora najjeftinija i da je postala mnogo pouzdanija, kaže generalni direktor organizacije WindEurope Giles Dickson. On je u intervjuu za Balkan Green Energy News izrazio uverenje da vetroelektrane mogu da dostignu udeo od 50 odsto u zadovoljavanju potražnje za strujom koji je EU postavila za 2050. godinu i naglasio da su ugovori o razlici u ceni ili CfD-ovi preferirani model za razvoj ovih postrojenja.

Giles Dickson je na čelu organizacije WindEurope od 2015. godine. Ona predstavlja više od 400 članova koji deluju kroz čitav lanac snabdevanja industrije vetroelektrana na kopnu i vodi. Između ostalih aktivnosti, WindEurope koordiniše istraživanja i razvoj koji se finansiraju javnim sredstvima. Dickson takođe predsedava nezavisnom Savetodavnom veću ENTSO-E-a, Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije.

Koliko ima prostora za ekspanziju vetroelektrana, budući da će ugalj s vremenom otići sa scene? U tom smislu, koliko su važni i prodor električnih vozila i očekivani prelazak velikog dela industrije, pa čak i grejanja, na struju?

Iz vetra dolazi 16 odsto električne energije koju trošimo u Evropskoj uniji, ali nivo je različit od zemlje do zemlje. Na primer, u Danskoj je 50 procenata, a u Nemačkoj 27 odsto.

EU želi da vetar 2050. godine bude izvor 50 odsto struje, ali takođe želi da se udeo električne energije u ukupnom energetskom miksu do sredine veka poveća sa sadašnjih manje od jedne četvrtine na tri četvrtine. U toj situaciji bi 57 odsto činila direktna elektrifikacija industrijskih procesa, saobraćaja, grejanja i tako dalje, a 18 procenata bi došlo preko obnovljivog vodonika i njegovih derivata.

Proizvođači automobila veruju da će se cena električnih vozila već do 2026. izjednačiti sa onima s motorima s unutrašnjim sagorevanjem

Sada nam je ukupni kapacitet proizvodnje struje iz vetra u EU na 180 gigavata, a Evropska komisija je poručila da će nam 2050. trebati 1.300 gigavata. To bi bilo ogromno povećanje. Solar bi imao udeo od 25 do 30 odsto u električnoj energiji u EU.

Proizvođači automobila veruju da će se cena njihovih električnih vozila već do 2026. izjednačiti sa onima s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Evropska komisija je predložila da se najkasnije 2035. obustavi prodaja vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem.

Mislimo da će stopa elektrifikacije grejanja u komercijalnim zgradama do 2050. stići do 60 odsto, u poređenju sa 45 procenata u stambenim objektima. Smatramo da će u železničkom transportu udeo biti stoodstotan.

S današnjom tehnologijom, 76 odsto evropske industrije može biti direktno elektrifikovano

Najvažnije je što, kada pogledate sve te sektore industrije koji su ogromni potrošači energije, i to većinom fosilnih goriva, prostor za elektrifikaciju toga je ogroman. S današnjom tehnologijom možete direktno elektrifikovati 76 odsto evropske industrije.

Mnogo tih energetski intenzivnih sektora poput čelika, hemikalija i cementa kuca na naša vrata, jer žele da se dekarbonizuju. Vide da je najjeftiniji vid energije onaj iz obnovljivih izvora i da smo mnogo pouzdaniji nego što smo bili.

Kada gradimo vetrofarme, sve više razmišljamo o tome ko će koristiti tu električnu energiju. Jedna naša kompanija članica iz Francuske, na primer, razvija mrežu 85 stanica za brzo punjenje električnih vozila širom mreže auto-puteva u toj zemlji. Svaka će imati do 40 portova. Ova kompanija će instalirati po jednu ili dve vetroturbine pored auto-puta i stanice za punjenje.

Ali određene stvari moraju da se dese da se cilj EU ostvari. Moramo da nastavimo da ulažemo u svoje električne mreže. Moramo da se pobrinemo da pristup vezan za izdavanje dozvola za nove pogone na vetar i sunce bude jednostavan i razborit. U principu, propisi i procedure za izdavanje dozvola su previše kompleksni širom Evrope. Predugo traju.

Koje je rešenje za isprekidanost proizvodnje struje iz obnovljivih izvora usled ovisnosti od vremenskih prilika? Vetar je ponekad preslab za zadovoljavanje potražnje za električnom energijom, ali bude i prejak. Koliko računate na rešenja za skladištenje energije i odaziv na strani potražnje na promene u snabdevanju?

Poslednjih godina su faktori iskorišćenja kapaciteta vetroturbina znatno povećani. One rade ravnomernije i proizvode električnu energiju pri slabijim brzinama vetra nego ranije.

Vetroturbine su postale i mnogo fleksibilnije. Kada je u sistemu više vetra nego potražnje, možemo da smanjimo proizvodnju mnogo brže nego što smo mogli ranije. I obrnuto, možemo lakše da povećamo proizvodnju nego ranije.

EU na raspolaganju ima 40 gigavata kapaciteta za odaziv na strani potražnje. Cilj je da se on do 2030. podigne barem do 100 gigavata. To znači da sve više varirajuće potražnja doprinosi balansiranju sve više varirajućeg snabdevanja. To pomaže radu sistema i tržišta.

Mreže mogu da izdrže kapacitet obnovljive energije i bez ogromnih investicija u skladištenje

A imamo i skladištenje. Sasvim je uobičajeno da se pri izgradnji vetrofarmi instaliraju sistemi baterija. One skladište električnu energiju za balansiranje, za kontrolisanje frekvencije i napona i druge prateće usluge.

Koliko daleko može da se dobaci u bilo kojoj zemlji? Mislim da je najbolji primer Irska. Tamošnja mreža i elektroenergetski sistem sada u svakom trenutku mogu da izdrže do 75 odsto varirajućih obnovljivih izvora.

Vlada je to postigla tako što je stvorila tržišta putem aukcija za sve one usluge koje sam pomenuo, a nije bilo potrebe ulagati ogromne sume u skladištenje. Tamo mnogo investiraju u mreže i odaziv na strani potražnje. To se može izvesti.

Govorili ste da ugovori o razlici u cenama struje, CfD-ovi, treba da u celoj Evropi postanu standardan model za podršku energiji iz obnovljivih izvora. Kakva je trenutna situacija?

Sve više zemalja uvodi model CfD. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Poljskoj i Danskoj to je sistem za aukcije za vetroelektrane na vodi, a biće i u Grčkoj i Litvaniji.

Samo Nemačka i Holandija imaju drugačiji sistem, gde je moguće da učesnici na aukciji ponude da projekat sprovedu u delo bez ikakve državne podrške. To onda znači veće finansijske i ttoškove po društvo.

Javna finansijska podrška više ne znači subvencije. Znači stabilizaciju resursa.

Na aukciji pobeđujete s najnižom cenom. Kad imate CfD, vlada vam isplaćuje razliku do osvojene cene onda kada je tržišna niža od nje. Ukoliko je viša, vi vraćate razliku državi. Ne stavljate je u džep. Vlade i primaju uplate i isplaćuju. To nije subvencija.

Ugovori o razlici u cenama spuštaju troškove finansiranja investitorima u projekte obnovljive energije, što znači da je struja jeftinija

U Britaniji spremaju najveću aukciju za obnovljive izvore, 12 gigavata kapaciteta iz obnovljivih, od čega je većina vetar. A biće po CfD modelu.

CFD-ovi su jeftini za celo društvo, jer donose niže finansijske troškove. Investitor koji ima CfD ugovor može da pokaže banci da ima garantovan prihod sledećih 15 godina i da dobije zajam s niskom kamatom za kupovinu turbina za projekat.

Ukoliko kompanija nema CfD, ona onda zavisi od veleprodajne cene, koja je nestabilna, a banka to ne voli.

Recimo da sravnjeni troškovi proizvodnje električne energije – LCOE za jednu vetrofarmu sa CfD-om iznose 50 evra po megavat-satu kroz ceo njen životni vek. LCOE iste vetrofarme bez CfD-a iznosiće 92 evra po megavat-satu.

Koja je korist od Evropskog zelenog dogovora za industriju proizvodnje struje iz vetra?

Evropski zeleni dogovor znači postizanje ugljenične neutralnosti do 2050, što znači da energetski sistem mora da se dekarbonizuje elektrifikacijom energetskog sistema i velikim širenjem energije iz obnovljivih izvora – bilo da je za direktnu upotrebu ili indirektno korišćenje u vidu obnovljivog vodonika i drugih pratećih gasova.

Želimo da ubrzamo razvoj privrede EU posle COVID-a, a ubacivanje novca za oporavak stvara nove izvore investicija u velik deo infrastrukture koja nam je potrebna za širenje proizvodnje energije iz vetra. Mislim na elektromreže kao i na infrastrukturu u lukama vezanu za ekspanziju vetroturbina na vodi.

Evropski zeleni dogovor i fondovi za oporavak od pandemije su novi izvori investicija u velik deo infrastrukture potrebne za širenje proizvodnje energije iz vetra

Inovacioni fond EU je prošle nedelje dao podršku nekim projektima za leteće vetroturbine. Ta sredstva su čak starija od Evropskog zelenog dogovora. Sve se svodi na podizanje komercijalnih kapaciteta u okviru te tehnologije. Modernizacioni fond isto ima važnu ulogu, za energetsku infrastrukturu i industrijsku infrastrukturu.

Važno je da se pomene da je tehnologija plutajućih vetroelektrana sazrela. Na pragu je komercijalizacije na velikom nivou. Francuska upravo sprovodi prvu svetsku aukciju za plutajuće vetrofarme velikog obima, za 250 megavata.

Kada je reč o Jugoistočnoj Evropi, Grčka priprema pravni okvir za vetroelektrane na vodi i ima velike ambicije. Turska i Rumunija takođe ulažu napore na tom polju. Kakva su vaša očekivanja za taj region?

Rumunska vlada razmišlja da uvede aukcije za CfD-ove za vetrofarme na vodi. U razgovorima je s Evropskom bankom za obnovu i razvoj oko odabiranja najboljeg načina. U Grčkoj veoma jasno kažu da prvi krug aukcija za vetroelektrane na vodi mora da bude baziran na CfD-ovima. Njih sada koriste za aukcije za vetroelektrane na kopnu. Prva aukcija treba da se održi sledeće godine.

Bugarska i Rumunija su uključile značajne sume u svojim planovima za oporavak i otpornost u investicije u prenosnu mrežu, što je jako pozitivno.

Najbliži dobar primer kojeg imate u okolini svog regiona je Saipemov projekat od 450 megavata u Jadranskom moru. Jedan od glavnih faktora je to što je reč o proizvodnji obnovljivog vodonika.

Javljaju se situacije u kojima potrošači dobijaju besplatnu električnu energiju iz vetra onda kada je snabdevanje sistema prejako. Da li će se situacija promeniti s razvojem rešenja za skladištenje energije, tako da proizvođači mogu da čuvaju energiju i da je prodaju kada je potražnja veća?

Nema bojazni da će snabdevanje biti preveliko. Verovatnija je situacija gde nećemo imati dovoljno energije iz obnovljivih izvora.

Sama industrija hemijskih proizvoda u Nemačkoj će 2050. imati potražnju kao sada cela Nemačka. Videćemo kako se kompanije premeštaju u čvorišta obnovljive energije. Na severu Nemačke postoje skupine vetrofarmi i tamo ponekad bude previše struje. Ali veliki data centri će možda jednostavno da se presele na ta mesta, na primer.

Kompanije su razumele vrednost jeftine i čiste električne energije iz obnovljivih izvora.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Ne postoji „bezbedan nivo“ aerozagađenja

15 октобра 2021 - Svetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila svoje dugo očekivane nove smernice za kvalitet vazduha, a koje su po prvi put ažurirane od 2005. godine do danas.

GEFF Zapadni Balkan energetska efikasnost intervju

Građani Zapadnog Balkana uz pomoć GEFF programa napravili važan korak u ozelenjavanju stambenog sektora

27 септембра 2021 - Zahvaljujući Kreditnoj liniji za zeleno finansiranje za Zapadni Balkan (WB GEFF) građani regiona napravili su prve korake u unapređenju energetske efikasnosti u svojim domovima.

Vetroelektrane najmocnija sila dekarbonizaciju u EU

Vetroelektrane su najmoćnija sila za dekarbonizaciju u EU

18 септембра 2021 - Kompanije što troše mnogo energije vide da je ona iz obnovljivih izvora najjeftinija i sada mnogo pouzdanija, kaže Giles Dickson iz organizacije WindEurope

Elena Boškov Kovač intervju

Transformacija i inovacija – ključni faktori ukoliko želite da ostanete važan igrač u sektoru energetike

07 септембра 2021 - Prekretnica sektora energetike se ogleda u dekarbonizaciji koja postaje obavezujuća i digitalizaciji koja uvodi na tržište brojne igrače koji dolaze iz drugih industrija.