Elektroprivrede Balkana ne smeju da zaostanu u trci energetske tranzicije

Najveći proizvođači električne energije u Jugoistočnoj Evropi treba da usvajaju inovacije, sklapaju partnerstva međusobno i sa privatnim sektorom kao i da uhvate korak s vremenom u načinu poslovanja, rečeno je na Beogradskom energetskom forumu 2023 na panelu o elektroprivredama u energetskoj tranziciji. Promene su nužne da bi ove kompanije održale snažne pozicije na tržištu, složili su se njihovi predstavnici.

U energetici više nema mesta za mentalitet i pristup iz prošlog veka, pogotovo za elektroprivrede sa zastarelim proizvodnim kapacitetima i elektranama na ugalj kojima predstoji gašenje, zaključak je rasprave o budućnosti tog sektora u svetlu prelaska na zelene megavate. Na panel-diskusiji na Beogradskom energetskom forumu (BEF 2023) učestvovali su rukovodioci iz Elektroprivrede Srbije, Elektroprivrede Crne Gore, kompanije Elektrani na Severna Makedonija i grčke elektroprivrede Public Power Corp. (PPC) i Mislav Slade-Šilović iz konsultantske kuće PwC.

Složili su se da je za uspešno sprovođenje energetske tranzicije neophodno da prihvataju najnovije tehnologije i prilagode poslovanje privredi budućnosti, pogotovo u pogledu integracije obnovljivih izvora energije. Osim toga, na događaju je istaknuto da su elektroprivrede regiona u povoljnoj poziciji za razvoj međusobne saradnje, ali i da sklapaju partnerstva sa inovativnim privatnim kompanijama.

Solarne elektrane su komplementarne s hidrocentralama

Predsednik Odbora direktora EPCG-a Milutin Đukanović ukazao je na, kako je ocenio, izvanrednu komplementarnost hidroenergetskog i solarnog potencijala u pogledu infrastrukture i uvođenja elektrana na obnovljive izvore u sistem. Nagovestio je da će kompanija raditi na projektu skladištenja energije „na vrlo specifičan način“ na Skadarskom jezeru.

EPCG ima investicioni plan za 2,2 gigavata, napomenuo je Đukanović.

“Za svaku elektroprivredu, prvi je cilj da proizvodimo više nego što trošimo, da bismo omogućili stabilnost energetskog sistema. Drugi je cilj takozvana zelena proizvodnja, da našom proizvodnjom ne zagađujemo životnu okolinu”, rekao je. Đukanović je konstatovao da je prvi uslov trenutno zadovoljen, ali zato što je pala industrijska proizvodnja.

EPCG-ova poslovna politika je da proizvodi više struje nego što se troši, ali situacija je trenutno takva isključivo zbog toga što je industrijska proizvodnja drastično smanjena

Bez obzira na to, EPCG treba ubrzano da širi kapacitete da bi se zadovoljila potražnja koja će doći s privrednim razvojem, po njegovom mišljenju. Ukoliko ne proizvode dovoljno da pokriju potrošnju, elektroprivrede su u opasnosti od bankrotstva, kaže Đukanović. On je skrenuo pažnju na projekat Solari 5000+ za 70 megavata krovnih fotonaponskih sistema i otkrio da firma EPCG solar gradnja već instalira po pet megavata mesečno, uz trend porasta.

Nacionalne elektroenergetske kompanije trpe zbog političkog uticaja

Na Balkanu su sve elektroprivrede osnovane kao veliki sistemi koji su kontrolisali sve, ali nisu imali fleksibilnosti, primetio je Georgios Landzas, generalni direktor PPC-jeve ispostave u Albaniji, koji je zadužen i za poslovni razvoj na Zapadnom Balkanu. Takođe, države imaju velik politički uticaj na svoje nacionalne kompanije u tom sektoru, upozorio je.

„Evo osnovne kontradikcije. Za energetiku je potrebna dugoročna strategija, a političari su tu na kratko. Političari razmišljaju o sledećim izborima“, izjavio je Landzas. U slučaju Grčke, objasnio je, PPC je zbog propisa Evropske unije morao da izdvoji operatore prenosnog i distributivnog sistema (IPTO i HEDNO). Inače, vlada je pretprošle godine smanjila vlasništvo u kompaniji na 34 odsto.

Građani i drugi potrošači električne energije nisu dovoljno svesni cena i kako sistem funkcioniše

PPC je u martu objavio da će preuzeti celokupno poslovanje italijanskog Enela u Rumuniji. Kompanija je još ranije najavila stratešku ekspanziju u drugim balkanskim zemljama.

Landzas ističe da je glavna prepreka za razvoj zelene energetike u zaostajanju kompanija zaduženih za prenos u ostvarenju postavljenih ciljeva. Dalje, regulatorna tela moraju da bolje reaguju na potrebe tržišta i budu fleksibilnije, dodao je.

Konačno, šef kompanije PPC Albania je rekao da građani i drugi potrošači nisu dovoljno edukovani u pogledu energetike. Oni nisu dovoljno svesni stvarne cene energenata i realnih troškova za investicije, naveo je. PPC je u Grčkoj organizovao stotinak radionica da ljudima objasni velike promene u infrastrukturi, podsetio je.

Elektroprivrede u regionu igraju odbranu

Manje-više sve najjače kompanije u državama regiona, a energetika je bila i još uvek je nosilac privrede, igraju odbranu, mada je PPC relativno ispred, ocenjuje Mislav Slade-Šilović, voditelj usluga konsaltinga u energetici u Jugoistočnoj Evropi u PwC-ju. Obrazložio je da su na delu zastareli mentalitet upravljanja i pristup razvoju: „Bolje ne raditi ništa, nego napraviti grešku.“

Dalje, tarifni modeli i mehanizmi za operatore prenosa i distribucije su potpuno arhaični, navodi Slade-Šilović i objašnjava da su bazirani na istorijskom kretanju operativnih troškova.

Inovativne privatne kompanije će i dalje osvajati tržište

Državne elektroprivrede će u naredne dve decenije ugasiti i do 40 odsto kapaciteta i morati da zaborave na taj deo prihoda, naglasio je ovaj konsultant i pozvao na promene. Kompanije se suočavaju sa lošom hidrologijom i ulaskom privatnih investitora, napomenuo je.

“Trebate bržu i agilniju organizaciju. Trebate ulagati u mlade ljude koji razumiju storidž, koji razumiju B2B, koji razumiju analizu podataka koji razumiju partnerstva. Jer sutra, ovaj privatni sektor koji ulazi preko skladištenja, preko obnovljivih izvora energije, može vam biti konkurencija, a može vam biti i partner,“ izjavio je Slade-Šilović.

EPS hoće da gradi hidroelektrane s elektroprivredama susednih država

Direktor za strategiju u EPS-u Aleksandar Jakovljević kazao je da je ključni preduslov za pojačanu i efikasniju integraciju obnovljivih izvora projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica. Prema ranijim najavama, snaga bi mu bila 630 megavata. Započinjan je više puta u proteklih trideset godina, podsetio je. EPS razmatra mogućnost izgradnje hidroelektrana sa elektroprivredama u regionu pored aktuelnog rada na poduhvatima Komarnica i Gornja Drina, otkrio je.

Povećanje obnovljivih kapaciteta u sistemu nije samo pitanje za ovu kompaniju nego i za operatore prenosnog i distributivnog sistema – Elektromrežu Srbije i Elektrodistribuciju Srbije – i za to je potrebna podrška države, istakao je.

Jakovljević: Uvođenje električne energije iz obnovljivih izvora ne zavisi samo od EPS-a, već i od operatera prenosa i distribucije i državne podrške

„Ako hoćemo da imamo pouzdan sistem, moramo da nastavimo da investiramo u proizvodnju iz termoelektrana“, napomenuo je Jakovljević. Ukazao je na projekte od po 200 miliona evra za odsumporavanje u dve najveće elektrane na ugalj u Srbiji: TENT A i TENT B. Predstavnik EPS-a je rekao da je taj segment izvor bazne energije te da će kapaciteti biti usklađeni sa svim zahtevima za zaštitu životne sredine.

Kompanija u svom planu Zeleni put (Go Green Road) predviđa da će najkasnije 2025. oboriti emisije za 18 do 19 odsto sa nivoa iz 2019, a pre kraja 2035. godine za 25 procenata. Jakovljević je naveo da EPS takođe analizira varijantu izgradnje jedne gasne elektrane.

Severnomakedonski ESM pre kraja godine treba da pusti u rad 100 megavata solara na starom ugljenokopu u Oslomeju

Novi generalni direktor preduzeća Elektrani na Severna Makedonija Vasko Stefanov izjavio je da očekuje da će dve solarne elektrane od po 50 megavata u rudarsko-energetskom kombinatu REK Oslomej biti puštene u rad u četvrtom tromesečju. Izvođači su Fortis i SolarPro. Tamo je pre godinu dana instalirano fotonaponsko postrojenje od deset megavata, prvo na Zapadnom Balkanu napravljeno na ugljenokopu.

U Oslomeju je aktuelan još jedan projekat od 10 megavata. U sklopu sprovođenja energetske tranzicije, ESM u drugom termoenergetskom kompleksu, REK Bitola, gradi sistem daljinskog grejanja za Bitolj i namerava da izgradi elektranu na gas i dve solarne elektrane od 60 odnosno stotinu megavata, kaže Stefanov.