UNECE Globalno partnerstvo za vodu radionica rodna ravnopravnost sliv reke Drine 23.jun 2021.
Električna energija

Srbija i Republika Srpska započele gradnju HE Buk Bijela

buk bijela kamen temeljac

Slika: Zorana Mihajlović/Facebook

Objavljeno

17.05.2021.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

17.05.2021.

Komentari

0

Podeli

Predsednici vlada Republike Srpske i Srbije Radovan Višković i Ana Brnabić položili su kamen temeljac za izgradnju hidroelektrane (HE) Buk Bijela, snage 93 megavata (MW), u opštini Foča. Kako je najavljeno, gradnja bi trebalo da bude završena za četiri godine.

U gradnju HE Buk Bijela Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) će zajedno investirati oko 220 miliona evra. U zajedničkom preduzeću Hidroenergetski sistem Gornja Drina EPS ima većinski udeo od 51 odsto, a ERS 49 odsto. Projektom hidroelektrana u gornjem toku Drine predviđena je gradnja tri HE, Buk Bijela, Foča (44 MW) i Paunci (43 MW).

Buk Bijela će imati bezonsku gravitacionu branu visoku 57 metara, a očekivana godišnja prozvodnja je 332 GWh. Inače, reč je o projektu koji je star nekoliko decenija, i koji je inicijalno trebalo da bude realizovan na teritoriji BiH, Crne Gore i Srbije sa mnogo većom instalisanom snagom.

Višković: Rok za gradnju je šest godina, ali cilj je da sve bude završeno za četiri

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao da je gradnja HE Buk Bijela na Drini projekat koji znači život, povezivanje, opstanak i prosperitet, dok je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla da gradnja ove elektrane predstavlja novi početak u odnosima Srbije i Srpske.

Rok za gradnju HE Buk Bijela je šest godina, ali cilj je da sve bude završeno u naredne četiri, najavio je Višković.

Početku radova prisustvovali su ministri energetike RS i Srbije Petar Đokić i Zorana Mihajlović, kao i direktori ERS-a i EPS Luka Petrović i Milorad Grčić.

BiH ne podržava gradnju, RS i Srbija odgovaraju da je sve po propisima

buk bijela kamen temeljac brnabic viskovic

Bisera Turković, ministarka spoljnih poslova Bih izjavila je da ne postoji saglasnost BiH za izgradnju HE Buk Bijela.

Vlasti Republike Srbije moraju znati da ulaskom u projekt izgradnje HE Buk Bijela, koji nema saglasnost države i koji se protivi odlukama Ustavnog suda BiH rizikuju, ne samo ekonomske štete, nego i ne doprinose dobrosusedskim odnosima, rekla je ona.

Premijer RS Radovan Višković poručio je da BiH nije nadležna za izgradnju ove elektrane.

Davanje koncesija za gradnju je u nadležnosti Komisije za koncesije RS, pa Vlada Srbije nije imala potrebe da razgovara sa nekim drugim, izuzev Vlade RS, istakao je on.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da je Srbija uradila  analizu svih pravila, zakona, Ustava, da bi zaštitila investiciju. Analize su pokazale da su dosad sve koncesije u BiH izdate od strane entiteta ili kantona i nijedna nije bila sporna, dodala je ona.

Nevladine organizacije traže da se gradnja zaustavi

Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su da je neophodno da se zaustave planovi za izgradnju tri brane na gornjoj Drini i ova jedinstvena reka zaštiti, navodi se u saopštenju organizacija Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK “Lipljen” – Pljevlja iz Crne Gore i WWF Adria.

Drina i njene pritoke, između ostalih strogo zaštićenih vrsta, predstavljaju i najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba-mladice (Hucho hucho), a i sve su popularnija turistička destinacija.

Pokrenuto je više postupaka protiv gradnje HE Buk Bijela kod domaćih i stranih institucija

U decembru 2020. godine, 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta BiH pokrenula su postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke RS o izdavanju koncesije za izgradnju HE na Gornjoj Drini, budući da odluke u vezi s državnom imovinom poput reka na međunarodnim granicama, mogu samo biti donete na državnom nivou.

U toku je i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o prekograničnim uticajima HE na gornjoj Drini na životnu sredinu, dok je Aarhus centar u Sarajevu pokrenuo spor kod Vrhovnog suda RS zbog zastarele procene uticaja na životnu sredinu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Udruzuju se slovenacke opstine kako bi spremno docekale dekarbonizaciju lokalnih privreda

Slovenačke opštine zajednički rade na napuštanju uglja

22 June 2021 - Predsednici lokalnih samouprava u dve slovenačke regije zavisne od uglja osnivaju savet koji će osigurati pravednu tranziciju.

U novembru ce biti zavrsen idejni projekat za HE Komarnica

U novembru će biti završen idejni projekat za HE Komarnica

22 June 2021 - Završetkom idejnog projekta stvoriće se uslovi za početak izgradnje, saopštila je Elektroprivreda Crne Gore.

Grcka solarne elektrane siromasni besplatnu struju

Grčka gradi solarne elektrane da siromašni dobiju besplatnu struju

21 June 2021 - Vlada u Atini će odvojiti sto miliona evra za izgradnju fotonaponskih postrojenja koja će proizvoditi besplatnu struju za ljude u oskudici

EPCG nece biti prodat, trazice partnere za gradnju elektrana na obnovljive izvore

EPCG neće biti prodat, tražiće partnere za gradnju elektrana na obnovljive izvore

21 June 2021 - Stav Ministarstva kapitalnih investicija je da ne treba privatizovati Elektroprivredu Crne Gore, ali da treba da nađe strane partnere za zelene projekte.