Intervju

Severna Makedonija razmatra mogućnost promene modela za aukcije za zelenu energiju

Severna Makedonija promene modela aukcije zelenu energiju

Foto: Viktor Andonov

Objavljeno

24.06.2022.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

24.06.2022.

Komentari

0

Podeli

Savetnik premijera Dimitra Kovačevskog Viktor Andonov za energetiku kaže za Balkan Green Energy News da će Vlada Severne Makedonije zbog skoka cena struje verovatno promeniti model za aukcije pre sledećeg javnog poziva za investitore u solarne elektrane, planiranog za ovu godinu.

Severna Makedonija je ostvarila najveći napredak u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu. Sprovodi aukcije za električnu energiju iz obnovljivih izvora, punom brzinom zamenjuje ugalj solarnim i gasnim projektima i potpisuje sporazume o strateškim investicijama za velike vetroparkove i solarne elektrane.

Međutim, državne elektroprivrede u regionu su zbog energetske krize pogođene manjkom likvidnosti, upozorio je u intervjuu Viktor Andonov, savetnik predsednika Vlade Severne Makedonije Dimitra Kovačevskog za energetiku. On procenjuje da će one odlagati investicije, ali je dodao da očekuje da će privatni investitori ubrzati izgradnju svojih zelenih elektrana da bi iskoristili više cene struje.

Kada se mogu očekivati sledeće aukcije za zelenu električnu energiju? Kakva su iskustva posle ranijih nadmetanja?

Prvi postupci za dodelu tarifa na bazi premija za izgradnju fotonaponskih postrojenja sprovedeni su 2019, a prvi sporazumi su potpisani 2020, za ukupni instalirani kapacitet od 55 megavata. Mnoge od tih elektrana su već u pogonu, priključene na mrežu.

Očekujem da će do kraja septembra sve biti završene i puštene u rad. Još jedan postupak je sproveden 2021. i 2022. i na osnovu njega smo potpisali sporazume o izgradnji fotonaponskih postrojenja zbirnog instaliranog kapaciteta oko 75 megavata.

U najvećem broju slučajeva, poslednje dodeljene premije su iznosile samo jedan evrocent po megavat-satu

S obzirom na jaku konkurenciju u tenderskim procedurama, premija je na kraju bila izuzetno niska i u najvećem broju slučajeva je iznosila jedan evrocent po megavat-satu. Planiramo da ove godine objavimo još jedan poziv za izgradnju fotonaponskih sistema. Međutim, zbog visokih tržišnih cena električne energije trenutno razmišljamo o promeni modela.

Moram da naglasim da su iskustva pozitivna. Samo na poslednjem tenderu smo dobili ponude za oko 200 megavata, iako smo ga objavili za 80 megavata. To pokazuje da su procedure transparentne, jasne i konkurentne. To je jasan pokazatelj da ćemo na kraju postupka imati najbolje ponude.

Dodaću da je kapacitet bio podeljen u nekoliko grupa, pa su stoga pojedinci i manje firme mogli da učestvuju.

Da li se zbog sve oštrije energetske krize može očekivati smanjenje i odlaganje investicija u energetskom sektoru?

Zapadni Balkan je pretrpeo udarac u energetskoj krizi, koja je počela pre godinu dana. Ogromna sredstva su otišla iz zemalja regiona, najviše zbog skupoće uvozne električne energije.

Najveći razlog za to vidim u odsustvu ulaganja u novu proizvodnju električne energije, kao i u neefikasnoj proizvodnji električne energije u starim termoelektranama na lignit u regionu.

Kada god treba da se donese odluka o investiranju u neko kapitalno energetsko postrojenje, ona se odlaže pod izgovorom da je za to potrebno mnogo novca, da će opteretiti budžete, da će porasti javni dug. Ipak, kada pogledamo koliko smo u tom periodu platili za uvoz energenata, siguran sam da bi ozbiljna energetska postrojenja, da smo iskoristili taj novac da ih izgradimo, danas znatno ublažila poteškoće sa snabdevanjem električnom energijom.

Zavisnost od fosilnih goriva i visoke takse na CO2 su motivacija za ubrzavanje energetske tranzicije

Likvidnost energetskog sektora je narušena. Očekujem da će investicije, najviše kod državnih kompanija, biti odlagane. Kad je reč o privatnim investitorima, ne verujem da će odlagati svoje investicije, budući da im je u interesu da im projekti budu brže završeni, tako da mogu da iskoriste više cene električne energije.

Međutim, moramo biti svesni da su ovu situaciju izazvala upravo fosilna goriva te visoke takse na CO2 i visoke cene prirodnog gasa i naftnih derivata, pa bi to trebalo da nam bude motivacija da ubrzamo energetsku tranziciju. Treba da napravimo zajednički, regionalni plan; Otvoreni Balkan je odlična prilika.

I treba da se zatraži podrška od evropskih institucija sa ciljem da se obezbede sredstva za energetsku tranziciju – ovde pre svega mislim na grantove na raspolaganju državama članicama.

Severna Makedonija mogucnost promene modela aukcija za zelenu energiju

 

U kojoj su fazi projekti solarnih parkova u kompleksima ugljenokopa i termoelektrana Oslomej i Bitola?

Vlada Republike Severne Makedonije je pokrenula energetsku tranziciju u REK Oslomej u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Lokacija starog rudnika treba da se iskoristi za izgradnju četiri fotonaponska postrojenja. Dva od po deset megavata će pripadati državnom preduzeću Elektrani na Severna Makedonija – ESM, a druga dva, svaki s kapacitetom od 50 megavata, biće u vlasništvu privatnih investitora u okviru javno-privatnog partnerstva. ESM će dobijati 18,5 odsto prihoda od električne energije koju oni prodaju, a iznos će se obračunavati u skladu sa cenom na berzi HUPX.

ESM-ova prva elektrana od 10 megavata je već završena i u probnom je radu. Očekujemo da će do kraja godine biti izabrana kompanija koja bi sagradila drugu, po principu ključ u ruke. Za te dve elektrane su uzeti krediti od EBRD-a, a iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan odobren je grant od 20 odsto.

Po istom principu, u saradnji sa EBRD-om, radimo na tehničkoj i studiji uticaja na životnu sredinu za još 20 megavata na starim rudnicima u REK Bitola i očekujem da ćemo do kraja ove ili početkom 2023. izabrati kompaniju koja će je izgraditi po principu ključ u ruke.

Pored toga, ovu koncepciju su već prepoznale druge razvojne banke, poput nemačkog KfW-a, s kojim smo potpisalo sporazum o grantu za pripremu tehničke dokumentacije za fotonaponska postrojenja od još 160 megavata na mestu starog rudnika u REK Bitola. Očekujem da će ovaj postupak biti okončan do kraja 2023, tako da 2024. možemo da izaberemo izvođače i izgradimo i pustimo te pogone u rad.

Severna Makedonija je u poslednje vreme proglasila više velikih projekata za zelenu energiju strateškim investicijama. Koja je procedura za njih?

Republika Severna Makedonija je u proteklih nekoliko godina sprovela više reformi, pogotovo u sektoru energetike, čime je trasirala svoju viziju izgradnje pouzdanog, efikasnog, ekološkog i konkurentnog energetskog sistema koji će pomoći održivom privrednom rastu.

Ta zakonska regulativa je usaglašena s trećim paketom direktiva EU koje pokrivaju unutrašnje tržište kao i sa EU direktivama koje se tiču energetske efikasnosti.

Krajem 2019. je usvojena Strategija za razvoj energetike do 2040. godine. Zasnovana je na pet dimenzija Energetske unije i prva je takva među ugovornim stranama Energetske zajednice.

Severna Makedonija je bila prva ugovorna strana koja je pripremila i dostavila svoj Nacionalni plan za energiju i klimu (NEKP) Sekretarijatu Energetske zajednice. Vlada ga je zvanično usvojila 1. juna. Te aktivnosti je jasno prepoznala Evropska komisija, kao i Sekretarijat Energetske zajednice, a što je najvažnije za nas, i ozbiljni izvestitori iz EU.

Severna Makedonija je prva u Energetskoj zajednici usvojila NEKP

Zahvaljujući Zakonu o strateškim investicijama donesenom početkom 2020. i javnom pozivu koji se objavljuje svakog januara i važi cele godine, nekoliko ozbiljnih investitora se prijavilo za dobijanje statusa strateških projekata, pre svega za investicije u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora kao što su velika fotonaponska postrojenja i velike vetroelektrane.

Najviše se ističu projekat nemačkog wpd-a za izgradnju jednog od najvećih vetroparkova u regionu, Virovi, kapaciteta 414 MW, u okolini Krive Palanke, i plan francuske kompanije Akuo Energy za izgradnju jednog od najvećih fotonaponskih postrojenja, Stipion u okolini Štipa, snage 4oo megavata.

Po procedurama iz Zakona o strateškim investicijama, za svaki takav projekata treba da se pripreme ugovor i zakon i usvoje u Sobranju Republike Severne Makedonije. Očekujem da će skupština do kraja godine izglasati više zakona o strateškim projektima.

Ti projekti su u skladu s prioritetima koje je Evropska komisija objavila 18. maja sa paketom REPowerEU, čiji je cilj da Evropu najkasnije 2030. učini nezavisnom od fosilnih goriva iz Rusije.

Nakon što je promenjen pravilnik o krovnim fotonaponskim sistemima, koje su još izmene zakona i propisa u toku u domenu energije iz obnovljivih izvora?

Ministar ekonomije Kreshnik Bekteshi je izmene Pravilnika o obnovljivim izvorima energije potpisao 15. juna. Dozvoljeni instalirani kapacitet za domaćinstva se povećava sa četiri na šest kilovata, a instalirani kapacitet za industriju je podignut sa 20 na 40 kilovata. Važna informacija je i da će domaćinstva moći da prodaju višak električne energije univerzalnom snabdevaču. To do sada nije bilo dozvoljeno.

Severna Makedonija priprema zakon o izgradnji fotonaponskih postrojenja na neupotrebljivom poljoprivrednom zemljištu i krovovima

Verujemo da će ove izmene znatno povećati investicije u fotonaponske elektrane na krovovima domaćinstava kao i industrijskih kapaciteta. Potencijal ove vrste elektrana je velik, imajući u vidu da je broj sunčanih dana u Severnoj Makedoniji visok u poređenju s drugim zemljama. Instaliranje fotonaponskih elektrana na krovovima je ozbiljan potencijal koji treba uzeti u obzir u svim energetskim planovima za smanjivanje uvoza električne energije i obezbeđivanje nezavisnosti domaćinstava i industrije od uticaja promenljivosti cena energenata.

Dalje, treba da uzmemo u obzir smernice EU. Ona je 18. maja objavila svoju solarnu strategiju, u kojoj je potencijal krovova proglasila ozbiljnim faktorom za zadovoljavanje potreba za električnom energijom. Očekuje se da solarne elektrane na krovovima mogu da pokriju oko 25 odsto potrošnje elkektrične energije u Evropskoj uniji.

U poslednjoj smo fazi pripreme zakona o izgradnji fotonaponskih postrojenja na neupotrebljivom poljoprivrednom zemljištu i krovovima. Ima za cilj da omogući korišćenje neupotrebljivog poljoprivrednog zemljišta za izgradnju fotonaponskih elektrana bez izrade urbanističkog plana i prenamene zemljišta. Na ovaj način će se uštedeti dosta vremena, imajući u vidu da su te dve procedure najdugotrajnije.

Osim toga ćemo olakšati proceduru za postavljanje fotonaponskih elektrana na krovovima, imajući u vidu da kod nas svaka opština postavlja svoja pravila, što dovodi do odlaganja i nepotrebnog gubljenja vremena.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Severna Makedonija prozjumerima prodaju visak struje

Severna Makedonija omogućila prozjumerima da prodaju višak struje

16 јуна 2022 - Domaćinstva, firme i državne institucije u Severnoj Makedoniji koji postanu prozjumeri moći će da prodaju višak električne energije

Severna Makedonija prva na Zapadnom Balkanu usvojila nacionalni energetski i klimatski plan

Severna Makedonija prva na Zapadnom Balkanu usvojila nacionalni energetski i klimatski plan

02 јуна 2022 - Nacionalni energetski i klimatski plan obuhvata period od 2021. do 2030. godine i predstavlja put za postizanje ciljeva do 2030. godine

Severna Makedonija dve solarne elektrane strateskim investicijama

Severna Makedonija proglasila projekte dve solarne elektrane strateškim investicijama

10 децембра 2021 - Vlada je saopštila da su planovi za solarne elektrane u Pehčevu i Karbincima dobili status strateških investicija

Izgradnja solarne elektrane 50 megavata rudnika termoelektrane REK Bitola

Uskoro izgradnja solarne elektrane od 50 megavata kod rudnika i termoelektrane REK Bitola

03 фебруара 2022 - Opština Novaci pomaže firmi DTPU Mej u sprovođenju projekta solarne elektrane od 50 megavata kod rudnika uglja i termoelektrane REK Bitola