Klimatske promene

Severna Makedonija prva na Zapadnom Balkanu usvojila nacionalni energetski i klimatski plan

Severna Makedonija prva na Zapadnom Balkanu usvojila nacionalni energetski i klimatski plan

Foto: Energetska zajednica

Objavljeno

02.06.2022.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.06.2022.

Komentari

0

Podeli

Vlada Severne Makedonije usvojila je nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) čime je postala prva članica Energetske zajednice koja je to učinila.

Nacionalni energetski i klimatski plan obuhvata period od 2021. do 2030. godine i predstavlja put za postizanje ciljeva do 2030. godine, saopštila je vlada.

Nacionalne energetske i klimatske planove je kao obavezu za svoje članice uvela Evropska unija u okviru paketa Čista energija za sve Evropljane, koji je usvojen kako bi pomogao EU da postigne svoje energetske i klimatske ciljeve za 2030: smanjenje emisija od najmanje 40 odsto, povećanje udela obnovljive energije na 32 odsto i poboljšanje energetske efikasnosti 32,5 odsto. Članice Energetske zajednice (EnZ) nemaju obavezu da ih usvoje, već samo preporuku, ali sve ih pripremaju.

Severna Makedonija je bila prva članica Energetske zajednice koja je podnela svoj nacrt NECP Sekretarijatu. Samo Albanija bi mogla da uporedi svoj napredak sa Severnom Makedonijom, jer je i ona podnela nacrt, dok ostale zemlje Zapadnog Balkana, odnosno BiH, Crna Gora, Kosovo* i Srbija kasne.

Direktor Sekretarijata Artur Lorkowski čestitao je vladi Severne Makedonije na postavljanju jasnog puta energetske tranzicije usvajanjem NEKP-a. Lorkowski je istakao da taj potez odražava posvećenost zemlje dekarbonizaciji i transformaciji ekonomije i energetskog sistema kako bi se suočila sa novim izazovima XXI veka.

Sekretarijat će pomoći Severnoj Makedoniji da unapredi društveno prihvatljivu energetsku tranziciju

Sekretarijat će biti snažan partner Severnoj Makedoniji u unapređenju društveno prihvatljive energetske tranzicije, usklađene sa ambicijama Evropskog zelenog dogovora, dodao je on posle sastanka sa potpredsednikom Vlade za ekonomska pitanja Fatmirom Bitićijem.

Njih dvoje su se saglasili da pojačaju saradnju kako bi se ubrzala pravedna energetska tranzicija.

Inače, NEKP pokriva pet najvažnijih dimenzija Evropske energetske unije: dekarbonizacija (emisije gasova sa efektom staklene bašte i obnovljiva energija), energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište, i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Dekarbonizacija – elektrane na ugalj se zatvaraju do 2027.

Što se tiče dekarbonizacije, Severna Makedonija namerava da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte 82 odsto u odnosu na 1992. Da bi to postigla, planira da promoviše prelazak energetskog sektora na tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika.

Ključne mere su postepeno zatvaranje termoelektrana na ugalj (TE Oslomej i TE Bitola do 2027. godine), ubrzanje korišćenja obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije i mere energetske efikasnosti u svim sektorima, navodi se u NEKP-u.

Uvođenje poreza na CO2 ubrzaće postepeno ukidanje konvencionalnih goriva, uz stimulisanje ulaganja u obnovljive izvore energije i sprovođenje mera energetske efikasnosti. Оbnovljivi izvori energije, kako se navodi, dobijaće podršku u vidu fid-in tarifa i aukcija.

Udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije trebalo bi do 2030. da dostigne 38 odsto, uz 66 odsto u bruto proizvodnji električne energije, 45 odsto u bruto potrošnji za grejanje i hlađenje i 10 odsto u finalnoj potrošnji energije u saobraćaju.

Energetska efikasnost – smanjenje potrošnje energije do 34,5 odsto

Projekcije govore da će potrošnja primarne i finalne energije porasti za 38 odnosno 55 odsto, do 2040. godine u odnosu na 2017. kao rezultat privrednog rasta.

S obzirom na to da zemlja ima ograničene rezerve lignita i biomase, koji se kao domaći resursi trenutno najviše koriste u energetici, cilj je da se posebna pažnja posveti energetskoj efikasnosti, navodi se u planu.

NEKP predviđa niz politika i mera u cilju smanjenja potrošnje energije u zgradama (domaćinstva, komercijalni i javni objekti), industriji, transportnom sektoru, kao i smanjenja gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži.

Do 2030. bi trebalo da se smanji potrošnja finalne energije od 20,8 odsto, a primarne 34,5 odsto, u oba slučaja u poređenju sa scenarijem „business as usual“.

Energetska bezbednost – zadržavanje postojećeg nivoa uvozne zavisnosti

Severna Makedonija namerava da smanji svoju energetsku zavisnost sa 60 na 59 odsto do 2030.

Plan je da se uz veću upotrebu obnovljivih izvora i energetske efikasnosti postane manje zavisan od uvoza energije, ali i diversifikuju izvori snabdevanja korišćenjem prirodnog gasa, uglavnom u industrijskom sektoru.

Mere obuhvataju povećanje broja prozjumera, izdavanje garancija porekla, izgradnju hidroelektrana (uključujući reverzibilne) i gasnih elektrana (uključujući kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije).

Unutrašnje energetsko tržište – novi interkonektori sa Grčkom, Kosovom* i Srbijom

Severna Makedonija planira da uspostavi dan-unapred tržište, da ga spoji sa istim tržištem bugarske berze IBEX i da učestvuje u inicijativama za uspostavljanje regionalnog tržišta.

Namera je da se diversifikuju rute snabdevanja planiranim gasovodima sa Grčkom, Kosovom* i Srbijom, kao i da se podstakne solarnih termalnih kolektora za toplu vodu, posebno za energetski siromašne potrošače.

Planirano je da se poveća odziv potrošnje (eng. demand response) zajedno sa uvođenjem cenovnih signala za električnu energiju u realnom vremenu kako bi se potrošači podstakli da učestvuju u balansiranju i povećaju kapacitet za skladištenj energije. NEKP predviđa pripremu godišnjeg programa za ugrožene potrošače kako bi se obezbedila njihova zaštita od cenovnih šokova.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

fosilna-goriva-eu-struja

Fosilna goriva 2021. ponovo postala glavni izvor za proizvodnju struje u EU

01 јула 2022 - Kada su u pitanju obnovljivi izvori, najveći porast je zabeležen u količini električne energije proizvedene iz solara, 13%,

Voltalia Albaniji najveci solarni park Zapadnom Balkanu

Voltalia u Albaniji počela da gradi najveći solarni park na Zapadnom Balkanu

01 јула 2022 - Voltalia je počela s izgradnjom solarnog parka Karavasta od 140 megavata. Trenutno na Zapadnom Balkanu nema većeg od toga.

Srbiji pojednostavljena procedura postavljanje solarnih panela

U Srbiji pojednostavljena procedura za postavljanje solarnih panela

01 јула 2022 - Olakšana procedura znači da prozjumeri treba samo da sklope ugovor, bez ispunjavanja posebnih tehničkih uslova za predaju struje u mrežu

EU klimatskih pregovora 2035 zabrani vozila fosilna goriva

EU i pre klimatskih pregovora rešila da 2035. zabrani nova vozila na fosilna goriva

30 јуна 2022 - Savet EU i Evropski parlament počinju klimatske pregovore, a zabrana prodaje novih vozila na fosilna goriva najkasnije 2035. je već u pripremi.