Životna sredina

Ekolozi blokirali projekat izgradnje hidroelektrane Komarnica

Ekolozi blokirali projekat izgradnje hidroelektrane Komarnica

Foto: CDE / Dobrica Mitrović

Objavljeno

18.04.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

18.04.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Projekat hidroelektrane Komarnica je zaustavljen jer su ekološke organizacije iz Crne Gore podnele žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije radi zaštite biodiverziteta. Crnogorska vlada je odobrila koncesiju Elektroprivredi Crne Gore za korišćenje ovog prirodnog bogatstva da bi se izgradila hidroelektrana Komarnica, ali to će morati da sačeka epilog najnovijeg spora.

Crnogorsko društvo ekologa (CDE) je zajedno sa Društvom mladih ekologa Nikšić i Organizacijom KOD podnelo žalbu Sekretarijatu Bernske konvencije povodom odluke Vlade Crne Gore da odobri koncesiju EPCG za hidroelektranu Komarnica za proizvodnju električne energije. Takođe, CDE zajedno sa lokalnim aktivistima poziva na protestno okupljanje u rejonu Komarnice od 30. aprila do 3. maja.

CDE zajedno sa lokalnim aktivistima poziva na protestno okupljanje u rejonu Komarnice od 30. aprila do 3. maja

Donošenjem odluke o davanju koncesije, Crna Gora je prekršila članove 3 i 4 Bernske konvencije, koja obavezuje potpisnice da unaprede nacionalne politike u očuvanju divlje flore i faune, kao i preporuke koje se odnose na očuvanje divljih životinja i prirodnih staništa, precizirali su crnogorski borci za očuvanje životne sredine.

Validna žalba na koncesiju od 60 godina

Vlada Crne gore je krajem leta 2020. godine dodelila EPCG koncesiju na 60 godina. Prema tadašnjim projekcijama, troškovi projekta su između 260 i 290 miliona evra.

Godišnja proizvodnja bila bi 213 gigavat-sati, prema prethodnim najavama, dok bi celokupan projekat na Komarnici finansirali EPCG, sa 51 odsto učešća, i Elektroprivreda Srbije, sa 49 odsto.

Izgradnja hidroelektrane snage 172 megavata, sa branom visokom 171 metara i akumulacijom dugom 17,6 kilometara, prouzrokovala bi mnogobrojne štetne uticaje na zaštićena staništa i vrste, koje bi se time nepovratno izgubila, ističu u CDE.

Ekološke organizacije očekuju da će Sekretarijat Bernske konvencije poslati grupu nezavisnih eksperata, kako bi se uradila procena stanja

Žalba na projekat HE Komarnica je prihvaćena kao validna i ekološke organizacije sada očekuju da će Sekretarijat Bernske konvencije poslati grupu nezavisnih eksperata na lice mesta, kako bi se uradila procena stanja.

Ekonomski razvoj nasuprot očuvanja biodiverziteta

Autori elaborata za procenu uticaja na životnu sredinu konstatuju da u ovom slučaju ekonomski razvoj nije u skladu sa očuvanjem biodiverziteta, navode iz CDE-a i tvrde da ni ostale odgovarajuće procene nisu obavljene u skladu sa crnogorskim zakonima.

U ekološkoj organizaciji pitaju zašto EPCG još uvek nije pokazao osnovnu dokumentaciju i kažu da im to preduzeće nije dostavilo ugovor, niti idejni projekat za hidroelektranu, prenose Vijesti.

Žalba je podneta Sekretarijatu Bernske konvencije kao reakcija na „odsustvo ozbiljnosti i istrajnosti u procesu evropskih integracija, lošeg tretmana životne sredine i rizičnog određivanja prioriteta u razvoju društva i brige o budućim generacijama,“ objasnili su ekolozi.

Ekolozi su podneli žalbu zbog „lošeg tretmana životne sredine i rizičnog određivanja prioriteta u razvoju društva i brige o budućim generacijama“

Sekretarijat Bernske konvencij će proslediti žalbu nadležnim institucijama Crne Gore, koje imaju rok da do 15. septembra odgovore na tvrdnje da bi izgradnja HE Komarnica u potpunosti uništila floru i faunu i njihova staništa, kaže Andrijana Mićanović iz CDE-a.

Izgradnjom hidroelektrane bi bile prekršene evropska i nacionalna regulativa, uključujući i pravno obavezujuću Bernsku konvenciju, koja je pravni instrument u području zaštite prirode, smatraju podnosioci žalbe, a Crna Gora je njena potpisnica.

„Gubitak i degradacija biodiverzitetata bi bili trajni i nenadoknadivi, izgubila bi se staništa, a zauzvrat bi se dobilo jako malo za Crnu Goru i lokalnu zajednicu“, kaže Miodrag Karadžić iz Društva mladih ekologa Nikšić. On dodaje da su svi dosadašnji planovi i priče o HE Komarnica bilo prilično nejasni.

Bojana Živković iz Organizacije KOD kaže da Crna Gora decenijama rasipa prilike za održiv privredni rast, a da je očuvanje Komarnice prilika za održivi razvoj i poboljšanje života građana.

Komarnica pod zaštitom

Komarnica je kategorisana kao spomenik prirode i park prirode, nominovano je Emerald područje, a delovi toka ove reke trebalo bi da budu proglašeni područjima Natura 2000.

Reka Komarnica je pritoka reke Pive i pripada crnomorskom slivu. Teče kroz duboke i krivudave klisure između planina Durmitora i Vojnika. Kanjon Male Komarnice se zove i Nevidio, a ekolozi i organizatori turističkih tura navode da je ovaj predeo bio poslednje neistraženo mesto u Evropi.

Lokalni turoperateri ističu da je do kanjona Nevidio stiglo manje ljudi nego na Mont Everest, po čemu je to mesto verovatno i dobilo naziv „nikad viđen”.

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) i Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) su predložile da se područje Komarnice proglasi za nacionalni park, kao i da se pridruži postojećem Uneskovom području Durmitora i Tare, čime bi bilo svrstano na listu svetske prirodne baštine.

Projekat hidroelektrane revidiran 2012. godine

Predeo Komarnice gde je planirana hidroelektrana pripada opštinama Plužine i Šavnik. Projekat se prvi put pominje još 1972. godine. Vlada je revidirala ideju 2012. godine. Otpočeli su pripremni radovi na galerijama i bušenje na obalama reke, a u avgustu 2013. godine EPCG obustavlja projekat zbog „potencijalnih geoloških problema“, navodi se u Atlasu ekološke pravde (Environmental Justice Atlas – EJA).

Zanimljivo je i da su tadašnje lokalne vlasti imale suprotna mišljenja o projektu. Opština Plužine je podržavala ideju izgradnje hidroelektrane, a obližnja opština Šavnik, među najsiromašnijim u zemlji, bila je protiv. Projekat su tada takođe pratili protesti ekoloških organizacija, dodaje EJA.

Komentara: (1)
Dara Vukadinović / 23.04.2022.

Vidimo se u kanjonu Komarnice na protestu.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

otpadne vode dri revizori revizija

Izveštaj revizora o otpadnim vodama u Srbiji: najveći zagađivači zagađuju skoro bez ikakve kontrole i odgovornosti

18. april 2022. - Izveštaj se odnosi na period 2019-2021. i obuhvata dva ministarstva, Republičku direkciju za vode, SEPA i EPS 

Subvencije stara dizel vozila Srbija Euro 3

Srbija će za zamenu starih dizel vozila izdvojiti 102 miliona evra

18. april 2022. - U Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. su i subvencije za zamenu najstarijih dizel vozila novijim

dri revizija upravljanje opasnim otpadom

Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

18. april 2022. - Izveštaj o reviziji "Upravljanje opasnim otpadom" Državna revizorska institucija pripremila je za period 2020-2021.

Električni i elektronski otpad

Električni i elektronski otpad: Gde u Srbiji reciklirati i može li se od starih uređaja zaraditi

18. april 2022. - Suočeni sa nedostatkom informacija, većina ljudi odustane od reciklaže, tako da stari uređaj završi u komunalnom otpadu ili u podrumu