Državni proizvođač električne energije Elektroprivreda Crne Gore dobio je pravo da izgradi prvu hidroelektranu u Crnoj Gori u poslednje četiri decenije i da njome upravlja do šezdeset godina. Zvanična procena troškova za hidrocentralu Komarnica povećana je na između 260 i 290 miliona evra.

Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić uručila je koncesioni akt za hidrocentralu Komarnica izvršnom direktoru Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Igoru Noveljiću. Ona je izjavila da je u protekle četiri godine instalirano 150 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, a da je, uključujući ovaj sporazum, ugovoreno još 552 megavata.

Zaposliće se sto ljudi

Za prvi veliki projekat hidroelektrane posle četiri decenije planirano je da ima 172 megavata i da proizvodi 213 gigavat-sati godišnje. Brana na lokaciji Lonci trebalo bi da bude visoka 171 metar, a zamišljeno je da površina akumulacije dostigne 818 metara nadmorske visine.

Projekcije kapitalnih izdataka i godišnjeg učinka dovoljne su za procenu isplativosti u ovoj fazi razrade, tvrde u Vladi Crne Gore

Noveljić je uporedio buduće postrojenje na reci Komarnici sa postojećom hidroelektranom Piva od 342 megavata, a ona ima branu od 220 metara. Plan datira iz 1976. godine. Izvršni direktor je dodao da će u izgradnji učestvovati hiljadu radnika, a da će po završetku biti zaposleno sto ljudi. Po njegovim rečima, ova državna kompanija će uložiti napore da većina budu lokalni stanovnici, iz Šavnika i Plužina.

Nedostaju finansijske pojedinosti

Vlada je podigla procenu troškova na između 260 i 290 miliona evra i tako izazvala kritike. Tokom javnih konsultacija, Akcija za socijalnu pravdu je navela da je neprihvatljivo što su izostavljeni detalji, a pogotovo to da li je uračunat porez na dodatu vrednost, te ukazala na prethodnu zvaničnu procenu od 246,5 miliona evra.

Ministarstvo je saopštilo da će tačna cena biti utvrđena u postupku nabavke i da još treba da se razradi tehnička dokumentacija. Projekcije kapitalnih izdataka i godišnjeg učinka dovoljne su za procenu isplativosti u ovoj fazi razvoja, dodalo je.

Koalicija nevladinih organizacija insistirala je da se odredi ekološki prihvatljiv protok za reku nizvodno od brane, da se zaštite biodiverzitet i sistem vodosnabdevanja, te da se prouči uticaj na životnu sredinu.

Vlada je udvostručila maksimalni period koncesije na 60 godina. Po nacionalnoj strategiji, hidrocentralu Komarnica bi trebalo pustiti u rad 2022. godine.