Energetska efikasnost

BEF 2023: Integracija elektroenergetskog sektora i sistema daljinskog grejanja za dekarbonizaciju i skladištenje energije

BEF 2023: Integracija elektroenergetskog sektora i sistema daljinskog grejanja za dekarbonizaciju i skladištenje energije

Foto: BGEN

Objavljeno

16.05.2023.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.05.2023.

Komentari

0

Podeli

Kako bi se ostvarili potencijali za preko potrebno skladištenje i balansiranje električne energije, neophodno je da se uspostavi jaka međusektorska saradnja i integracija elektroenergetskog sektora i sistema daljinskog grejanja, zaključak je panela Savremene tehnologije za održivo grejanje i hlađenje, koji je održan 8. maja u okviru Beogradskog Energetskog Foruma 2023. Panelisti su poručili da primena novih tehnologija i skladištenje toplotne energije može da omogući dodatno balansiranje varijabilne energije koja dolazi iz obnovljivih izvora.

Energija dobijena iz obnovljivih izvora, iz vetra i solara, komplementarna je dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja, naglasio je u uvodu Bojan Bogdanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji je moderirao panel.

Bogdanović: Energija dobijena iz obnovljivih izvora, iz vetra i solara, komplementarna je dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja

Potencijal sektora daljinskog grejanja je ogroman. Preko 50 procenata ukupne primarne energije globalno se troši na grejanje i hlađenje (dominantno na grejanje). Ipak, trenutno je stanje daleko od idealnog. Toplane u Srbiji koriste tek nešto oko 1,5 procenata čistih energenata u sistemima za daljinsko grejanje, a u regionu Zapadnog Balkana je taj broj oko 3 posto, od ukupno devet hiljada megavata instalisane snage.

Sektor se i dalje oslanja na fosilna goriva, a kako bi se to promenilo i uspostavio održiviji sistem, neophodno je da se sistemi grejanja i hlađenja integrišu sa elektroenergetskim sektorom, složili su se panelisti. Oni su takođe ukazali na važnost primene novih tehnologija u sistemu daljinskog grejanja.

Panelisti su se složili da je neophodno da se sistemi grejanja i hlađenja integrišu sa elektroenergetskim sektorom

Upravo taj sistem može više od svih drugih da doprinese dekarbonizaciji u urbanim sredinama i mi nužno moramo time da se bavimo u energetskoj tranziciji, istakao je Bogdanović.

Evropska unija je u martu ove godine objavila smernice za razvoj energetskih skladišta, gde je preporučila da države posebno stave u fokus toplotna skladišta kao pružaoce balansnih usluga i adresiranje istih u nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP), naglasio je Bogdanović.

Stoga je na tematskom panelu na konferenciji BEF 2023 kao jedna od najbitnijih identifikovana potreba da se pojam, ali i strateški pristup diverzifikaciji balansiranja, promoviše i kandiduje kao ključna tema za sve zainteresovane strane – na kojoj se mora intenzivno raditi u narednom periodu.

EPS razmatra toplotna skladišta za balansiranje energije iz obnovljivih izvora

Šef službe za sistemske usluge u Elektroprivredi Srbije (EPS) Aleksandar Latinović kazao je da u ovom državnom preduzeću nastoje da pronađu i izvuku maksimum u međusektorskoj saradnji elektroenergetskog i sistema daljinskog grejanja, u smislu koncentrisane upravljive potrošnje i dispečovanja viškova proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Aleksandar Latinović

Veoma je velika stopa prirasta OIE, što donosi i izazove, rekao je Latinović. Vetar i sunce su varijabilni izvori, i za elektroenergetski sistem donose dva najveća izazova, balansiranje i bilansiranje.

Balasiranje je održavanje ravnoteže između proizvodnje i potrošnje električne energije u realnom vremenu, kratkoročno, u vremenskom interval do sat vremena, dok se bilansiranje odnosi na uravnoteženje proizvodnje i potrošnje na dužem periodu, sedmično, sezonski, godišnje. Latinović je istakao da međusektorska saradnja može pomoći da se reše oba ova izazova.

Viškovi električne energije iz OIE mogu da se pretvore u toplotu, kako bi se ti viškovi energije “udomili” u toplotna skladišta. Time bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva za grejanje, objasnio je.

Na ovaj način mogla bi da se limitira donja cena električne energije iz OIE, kada postoje značajni viškovi električne energije u elektroenergetskom sistemu. Tako bi se značajno smanjio i rizik za finansijere OIE projekata, jer bi njihovi klijenti imali predvidljiviji plasman energije, odnosno mogli bi lako da vraćaju kredite, dodao je.

Sa druge strane, za EPS su toplotna skladišta i elektrifikacija daljinskog grejanja značajni sa stanovišta upravljive potrošnje električne energije, čime mogu da se obezbede značajne količine balansne rezerve.

Na osnovu rezultata studije izrađene za potrebe ove kompanije, na osnovu pretpostavljenih scenarija razvoja OIE, došlo se do rezultata da će za balansiranje sistema nakon 2030. godine biti potrebna rezerva od oko 1000 megavata.

Za balansiranje elektroenergetskog sistema nakon 2030. godine će biti potrebna skladišna rezerva od oko 1000 megavata

Nova toplotna skladišta bi upravo omogućila povećanje balansne rezerve kroz upravljivu potrošnju postrojenja koja bi električnu energiju pretvarala u toplotnu, kazao je predstavnik EPS-a.

Latinović: Nova toplotna skladišta bi upravo omogućila povećanje balansne rezerve kroz upravljivu potrošnju postrojenja

Latinović je ukazao da je od ogromnog značaja da se povežu sektori elektroenergetike i sistema daljinskog grejanja, kako bi se iskoristio potencijal tog spajanja i omogućila značajnija integracija OIE.

EPS ovaj proces sagledava i kao priliku da ostane lider u pružanju usluge balansiranja, dok se time takođe može postići i minimalna cena integracije OIE u elektroenergetski sistem, odnosno minimalna cena energije za potrošače.

Takođe, priključenje novih varijabilnih OIE na elektroenergetski sistem u Srbiji će biti moguće samo za projekte koji za svaki instalisani megavat varijabinih OIE obezbede 200 kilovata novih balansnih kapaciteta, napomenuo je Latinović.

On se nada i da će finansijeri prepoznati potencijal ulaganja u toplotna skladišta, prvenstveno zbog činjenice da bi ovakvi projekti mogli da smanje rizik finansiranja varijabilnih OIE.

Toplane podržavaju integraciju sa elektroenergetskim sistemom

Rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Novosadskoj toplani Dušan Macura se sa stanovišta operatera daljinskog grejanja apsolutno složio sa potrebom da se uspostavi međusektorska saradnja elektroenergetskih i sistema daljinskog grejanja, što je i strateško opredeljenje savremenih sistema daljinske energetike. Od nas se sada očekuje da učinimo održivim postojeće sisteme daljinske energetike, rekao je.

Tehnologija solar-termal sa sezonskim skladištima toplote je postala konvencionalna, napomenuo je Macura i ukazao na njenu primenu u Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj, gde se pokazala i dokazala u praksi.

Dušan Macura

Ipak, ono što je revolucionarno su nove tehnologije koje se razvijaju, poput toplotnih baterija (Thermal Grid Storage Concept), koje mogu da skladište viškove obnovljive električne energije iz fotonaponskih i vetroelektrana sa 60 procenata efikasnosti skladištenja, što je efikasnije od vodonika, naveo je između ostalog Macura.

Macura: Ono što je revolucionarno su nove tehnologije poput toplotnih baterija koje mogu da skladište viškove obnovljive električne energije sa 60 procenata efikasnosti

Solar-termal Novi Sad je zajednički projekat koji razvijaju Novosadska toplana i EPS, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Plan je da se izgradi veliko solarno-termalno postrojenje za skladištenje energije na oko 20 hektara u blizini TE-TO Novi Sad. Projekat bi trebalo da bude završen do 2028. godine.

Podrška za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja i hlađenja

Biljana Grbić, konsultantkinja u Sekreterijatu Energetske zajednice, napominje da ne treba samo govoriti o dekarbonizaciji EPS-a ili sektora električne energije, već i o tome da će sektor grejanja i hlađenja i sistemi daljinskog grejanja uskoro morati da plaćaju takse za emisije ugljen-dioksida.

Ovaj sektor je već postao deo Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS – Emissions Trading System), što predstoji i u Srbiji i regionu. Prvi korak ka ETS-u biće transpozicija i implementacija MRV paketa, to jest propisa koji se odnose na merenje emisija, verifikaciju i izveštavanje o istim. Ugovorne strane Energetske zajednice bi trebalo da transponuju ovaj paket u svoja nacionalna zakonodavstva do kraja ove godine.

EBRD radi na modernizaciji sistema daljinskog grejanja u regionu, zajedno sa Energetskom zajednicom, ali pre svega na nivou regulative.

Biljana Grbić

Da bi se sistemi daljinskog grejanja i hlađenja modernizovali potrebni su nam strateški dokumenti, ali i planovi razvoja na nivou toplana koji bi razradili mere za dostizanje standarda efikasnosti sistema daljinskih grejanja iz Direktive o energetskoj efikasnosti, koji podrazumeva najmanje 50 procenata OIE, 50 procenata otpadne toplote, 75 procenata toplote iz kogeneracije ili 50 procenata kombinacija ovih izvora, istakla je Grbić.

Takođe, na panelu su predstavnici Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji – SECO predstavili svoju agendu i prioritete, koji posebno uključuju podršku sektoru grejanja i hlađenja.

EPBiH kroz oporezivanje ugljenika planira dekarbonizaciju

U Bosni i Hercegovini proces dekarbonizacije sektora daljinskog grejanja je započet u saradnji sa EBRD-om, a u najvećoj elektroenergetskoj kompaniji JP Elektroprivreda BiH d.d. – Sarajevo (EPBiH) krenuli su sa internim mehanizmom oporezivanja ugljenika.

Menadžer razvoja u EPBiH Anes Kazagić navodi da su se u preduzeću pripremili za uvođenje oporezivanja ugljenika, ETS-a, u skladu sa evropskim regulativama.

Anes Kazagić

EPBiH naplatu na ime ispuštanja ugljen-dioksida uvodi postepeno. Počelo je 2021. sa 5 procenata oporezivanja za emisije u termoelektranama Tuzla i Kakanj, a plan je da se svake godine porez povećava za po 5 procenata, objasnio je Kazagić. On procenjuje da je ovakav pristup realan, te da će omogućiti da se obavi energetska tranzicija u nekom razumnom periodu, u sledećih 20 godina.

Takođe, u EPBiH očekuju da će taj proces biti održiv i da će obezbediti sigurnost snabdevanja i transformaciju elektroprivreda ka obnovljivim izvorima energije.

Sredstva od naplate poreza na ugljenik su usmerena na izgradnju kapaciteta za OIE. U 2021. porez je iznosio 12 miliona evra, a u 2022. internim porezom na ugljenik prikupljeno je 35 miliona evra, koja su namenjena za fotonaponsku elektranu Gračanica od 45 megavata, rekao je Kazagić.

U EPBiH smatraju da će nakon 2030. godine sezonska toplotna skladišta biti dominantna tehnologija

EPBiH proizvodi 5 procenata toplotne energije za sisteme daljinskog grejanja. U preduzeću smatraju da će nakon 2030. godine sezonska toplotna skladišta biti dominantna tehnologija. Kompanija je već krenula sa tranzicijom sektora daljinskog grejanja kroz uvođenje biomass cofiring tehnologije na kogeneracijskim blokovima u TE Tuzla i TE Kakanj, rekao je Kazagić.

U nove tehnologije se ubraja i solar termal sa sezonskim toplotnim skladištem u krugu TE i lokacija bivših rudnika soli kao sezonski rezervoar za toplotne energije, istakao je Kazagić.

Jedna četvrtina iz obnovljivih izvora do kraja decenije

Direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije Dejan Stojanović napominje da pored regulative na lokalnom i nacionalnom nivou, ne treba zaboraviti ni kupce, odnosno potrošače, za koje je prvenstveno važna cena, kao i stabilnost snabdevanja.

Dejan Stojanović

U Srbiji radi 60 sistema daljinskog grejanja, koji imaju skoro šest hiljada toplotnih megavata instalisane snage. Bez ikakvog većeg ulaganja u mrežu, sada bi moglo da se proizvede dodatnih 215 gigavat-sati (GWh) za sisteme daljinskog grejanja, istakao je.

Stojanović je napomenuo da proračuni do 2030. godine pokazuju da biomasa nije veliki potencijal kako se pretpostavlja i ona je na nivou 370 GWh. Potencijal komunalnog otpada je oko 300 GWh, a toplotne pumpe mogu da obezbede do 150 GWh energije. Predviđeno je zatim i da dobar deo toplana na krovovima i određenim devastiranim površinama postavi solarne panele za sopstvene potrebe, a tu su i solar-termalna postrojenja sa skoro 400 GWh.

Kada se sve sabere do 2030, toplane u Srbiji bi mogle da obezbede jednu četvrtinu energije iz obnovljivih izvora, kao i dodatnu otpadnu toplotu, otkrio je Stojanović.

Stojanović: Suština je u tome da treba da se objedini regulativa između lokalnog i nacionalnog nivoa i donese novi zakon o sistemu daljinskog grejanja

Suština je u tome da treba da se objedini regulativa između lokalnog i nacionalnog nivoa i donese novi zakon o sistemu daljinskog grejanja. Stojanović zaključuje da je potrebno da se usvoji zakon koji bi regulisao ovaj sektor, a ne da sistemi daljinskog grejanja budu raspršeni na po deset zakona.

U nacrtu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP ili NEKP, NECP), najambiciozniji deo predstavlja smanjenje emisija i dekarbonizacija sektora grejanja i hlađenja. Upravo će u tom sektoru biti najteže postići zacrtane ciljeve, da se obezbedi da najkasnije 2030. godine oko 25 procenata energije dolazi iz obnovljivih izvora.

Kako je već rečeno, udeo energije iz obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja iznosi tek 1,5 procenata. Veliki zadatak predstoji, kako u samom sektoru daljinske energetike, tako i u unapređenju energetske efikasnosti, ali i uštedama i smanjenju potrošnje energije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Knjeginjic-lafarge-bef-2024

Knjeginjić: Lafarge Srbija ima znanje i investicije za dekarbonizaciju, potrebna samo regulatorna podrška

16. maj 2023. - Kompaniji Lafarge Srbija ne nedostaje znanja i investicija da se prilagodi novim uslovima poslovanja nakon uvođenja takse EU na emisije CO2

alcazar energy daniel calderon zapadni balkan bef 2024

Alcazar planira nove akvizicije na Zapadnom Balkanu, želi da dostigne 1.000 MW

16. maj 2023. - Alcazar Energy trenutno razvija projekte vetroelektrana sa snagom od skoro 500 MW na Zapadnom Balkanu

Fortis Group siri prisustvo Balkanu preuzimanjem biogasnih elektrana Pancevu Velimir Gavrilovic Beogradski energetski forum

Fortis Group širi prisustvo na Balkanu preuzimanjem biogasnih elektrana u Pančevu

16. maj 2023. - Fortis Group kupuje dve biogasne elektrane u Pančevu, objavio je operativni direktor Velimir Gavrilović na Beogradskom energetskom forumu

krsko 2 slovenija nuklearka cena struje trosak

GEN energija: 1.000 MW nuklearke Krško 2 koštaće najmanje 9,3 milijarde evra

16. maj 2023. - Finansijska struktura za Krško 2 biće poznata i utvrđena, kako je navela GEN energija, pre donošenja konačne investicione odluke 2028.