Energetska efikasnost

Daljinsko grejanje kao budućnost grejanja gradova u Evropi – model Novosadske toplane

dusan macura autorski tekst daljinsko grejanje

Slika: Novosadska toplana

Objavljeno

12.03.2019.

Država

Podeli

Objavljeno

12.03.2019.

Država

Podeli

Autor: Dušan Macura, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Novosadske toplane

Kakvi izazovi nas očekuju u transformaciji konvencionalnih sistema daljinskog grejanja i da li je daljinsko grejanje budućnost grejanja gradova u Evropi? Vizija razvoja Novosadske toplane, jednog od regionalnih lidera po dostignutim pokazateljima efikasnosti, daje nam neke od odgovora.

Globalni trendovi u daljinskoj energetici

Sistemi daljinskog grejanja, koji su u velikom obimu razvijani prvenstveno u istočnoevropskim zemljama, u poslednjih nekoliko godina promovisani su kao budućnost grejanja gradova u Evropi. Svedoci smo ubrzane transformacije konvencionalnih sistema daljinskog grejanja u sisteme daljinske energetike četvrte generacije.

Četvrta generacija (4GDH) sistema dalјinskog grejanja predstavlja koherentan tehnološki i institucionalni koncept, koji kroz pametne toplotne mreže obezbeđuje razvoj održivih energetskih sistema i podrazumeva integraciju svih raspoloživih izvora toplote u jednu jedinstvenu mrežu (otpadna toplota iz industrije, toplota iz obnovljivih izvora energije, kogeneracija i dr.) za snabdevanje toplotnom energijom za grejanje i hlađenje niskoenergetskih zgrada, sa niskim gubicima i visokom energetskom efikasnošću.

Ovom tehnološkom transformacijom, za koju motiv imaju i potrošači i energetske kompanije, težimo ka inteligentnim sistemima daljinske energetike u gradovima.

Vizija razvoja – danska škola

Sistem daljinskog grejanja Novog Sada ima izuzetnu priliku da se na održiv način transformiše u moderan sistem daljinske energetike. Bezmalo 60 godina ovaj sistem se razvijao strateški i planski, sa baznim izvorom toplotne energije iz trigeneracije (sada kogeneracije) izgrađenim van urbane zone grada na obali Dunava, sa geografski strateški pozicioniranim vršnim toplotnim izvorima (Istok–Zapad–Sever–Jug), izbalansiranim toplotnim konzumom, koeficijentom toplifikacije 75%, kombinovanim sistemom za grejanje i sanitarnu toplu vodu i drugim vizionarskim rešenjima.

Vizija i strategija razvoja sistema je poznata, definisana i predstavljena na međunarodnim i domaćim stručnim konferencijama, gde je izuzetno dobro ocenjena, a može se jednim imenom predstaviti kao danska škola daljinske energetike.

Sistemom daljinskog grejanja u Novom Sadu ima 902 MW toplotnog konzuma, 105.300  potrošača, 690 MW toplotnih izvora, 223 kilometra distributivne mreže i 3.000 toplotnih podstanica.

Broj zaposlenih po MW konzuma je niži nego u Ljubljani i Zagrebu, a svakako najniži u Srbiji

Novi Sad godišnje potroši oko 1 milion MWh  toplotne energije, a troškovi za prirodni gas kao primarnog energenta su na nivou 40 miliona evra. Ukupna izmerena efikasnost sistema za proizvodnju je na nivou 96%, dok je efikasnost distributivnog sistema nešto iznad 90%.

Sistem je poznat po dostignutom nivou digitalizacije i koristi neke od najsavremenijih globalnih softverskih platformi, kojih na sistemima daljinskog grejanja i u evropskim okvirima ima veoma malo. Broj zaposlenih po MW konzuma je niži nego u Ljubljani i Zagrebu, a svakako najniži u našoj zemlji.

Strategija prebacivanja benefita na potrošače

Novosadska toplana je u poslednjih nekoliko godina realizovala neke od strateških projekata u procesu transformacije sistema, koji su svi kao krajnji cilj imali da se benefit iz ušteda prebaci na potrošače. Od maja 2016. do danas cene toplotne energije u Novom Sadu su 4 puta smanjivane, što nije slučaj u drugim gradovima. Poslednje smanjenje cena od 1. februara ove godine biće iskazano na računima koji su dospeli početkom marta.

U avgustu 2016. počela je sa radom kogeneraciona elektrana „Zapad“ kapaciteta 10MWe + 10MWt, koja je za prvih 28 meseci rada proizvela 180 miliona kWh električne i isto toliko toplotne energije.

Novosadska toplana kao povlašćeni proizvođač prodaje električnu energiju EPS-u po poodsticajnoj otkupnoj ceni od 105 €/MWh, a otpadnu toplotu iz kogeneracionog procesa koristi u sistemu za pripremu sanitarne tople vode 24 časa dnevno, 365 dana godišnje. Investicija u ovu elektranu u iznosu od 6,3 milona evra vraćena nakon svega 19 meseci rada postrojenja.

Ono što je mnogo važnije, kao benefit iz ove elektrane u narednih 10 godina, koliko će trajati podsticajni period, u našem gradu odnosno budžetima potrošača, ostaće oko 40 milona evra kao razlika za niže troškove toplotne energije.

Novosadska toplana izuzetan značaj pridaje i zaštiti životne sredine. Svi emiteri su opremljeni sistemima za kontinualni monitoring emisije i intenzivno se radi na dekarbonizaciji i smanjenju emisije azotnih oksida.

Jedan od projekata koji je u evropskim okvirima prepoznat i doniran kao izuzetno ekološki efektivan je automatizacija i povezivanje na sistem daljinskog nadzora i upravljanja 440 primarnih toplotnih podstanica, što čini 175 MW ili 20% konzuma, realizovan 2018. godine.

Ostvarene uštede iznose 14,6%, što kumulativno godišnje iznosi 24.000 MWh. Sistem bi za proizvodnju ove količine energije morao da emituje u atmosferu 7.680 tona CO2, a za apsorpciju ovolike količine ugljen-dioksida potrebno je oko 360.000 stabala (jedno stablo godišnje može da apsorbuje oko 21 kg CO2).

Projekat je na međunarodnom konkursu dobio bespovratnu donaciju u iznosu od 860.000 evra Centra za međunarodnu saradnju i razvoj Vlade Slovenije iz kvote EU za smanjenje emisije CO2, što će doprineti da period povrata investicije bude 2,2 godine.

Po potrošnji toplotne energije Novi Sad je u energetskom razredu „E“

Ono sa čime će Novi Sad i potrošači toplotne energije morati da se pozabave u budućnosti je način na koji troše toplotnu energiju.

Profil potrošnje toplotne energije za grejanje za kalendarsku 2018. godinu, pokazuje da grad troši prosečno 124 kWh/m2 godišnje, što je izuzetno energetski neefikasno i predstavlja energetski razred „E“. Postoji 600 objekata koji su u energetskom razredu „G“ i čak 285 prvenstveno kuća, koje nisu klasifikovane po važećim propisima i troše zastrašujućih više od 250 kWh/m2 godišnje.

Stambene zgrade u Novom Sadu u velikom broju slučajeva nemaju adekvatan termički omotač i grad će morati da pronađe optimalan model za rešavanje problema energetske efikasnosti u zgradarstvu za objekte, koji su energetske „crne rupe“, da bi se omogućio održiv prelazak na sistem obračuna i naplate po izmerenoj potrošnji, što je cilj i obaveza.

Kada bi se primenom mera energetske sanacije termičkih omotača prosečna specifična potrošnja smanjila na nivo 105 kWh/m2, što je granica energetskog razreda „D“, grad bi godišnje uštedeo preko 3,7 miliona evra.

Planovi i izazovi – elektrana „Jug“, novi bazni izvor, kadrovi

U sklopu sprovođenja strategije razvoja sistema daljinske energetike grada, u toku je izgradnja kogeneracione elektrane „Jug“ kapaciteta 4MWe + 4MWt. Planirano je da se ova elektrana pusti u rad početkom 2020. godine.

Ideja je da se Novosadska toplana u narednim godinama u potpunosti orijentiše prema potrošačima. U planu je implementacija potrošačkog portala, na kome će kupci sa pametnih uređaja moći da generišu servisne prijave u realnom vremenu, dobijaju servisne informacije i imaju uvid u stanje i analitiku svoje potrošnje.

Jedan od ključnih izazova u budućnosti biće integracija novog baznog izvora toplotne energije za daljinski sistem grejanja u postojećoj vrelovodnoj infrastrukturi, kapaciteta oko 100 MWt, implementacijom neke od tehnologija obnovljivih izvora energije sa ili bez kogeneracije.

Za dugoročno obezbeđivanje podrške ovako složenim sistemima i sprovođenje strategije razvoja i energetske politike, neophodni su odgovorajući kadrovi. Kao univerzitetski centar, Novi Sad mora da vodi računa o logistici i potrebi da obezbedi adekvatne ljudske resurse za jedan od ključnih energetskih i komunalnih sistema, što će biti veliki izazov u budućnosti.

Komentara: (2)
DRAGAN ŽIVKOVIĆ / 17.03.2019.

Pozdrav kolegi Dušanu Macuri i celom timu Novosadske toplane na pametnoj strategiji i efektima koji se iskazuju ! To je rezultat znanja, posvećenosti i stalnog razvoja na osnovu primera dobre prakse koji postoje u razvijenim gradovima širom sveta !
Samo hrabro, pametno i uz potrebnu podršku menadžmenta toplane i gradskog rukovodstva !
Pozdrav iz Carskoga Grada Niša !!!

Jelena Ranković / 07.05.2019.

Pa je li realno da botujete i ovde? Koja pametna bre strategija???? Evo ga maj.2019. i smrzavamo se po stanovima a lopovima plaćamo celu godinu! Baš su sad ušli kao u remont pa ne mogu pustiti grejanje,aha da svi se kopčamo na leđima. Sve više se ljudi odjavljuju i trebaju jer će to i dovesti do propasti ovih nezasitih javnih preduzeća koji narodu skidaju i kožu sa leđa!

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nemacka ulaganja Srbiji najbitniji pristup struji obnovljivih izvora

Pristup struji iz obnovljivih izvora je ključan za nemačka ulaganja u Srbiji

02 октобра 2022 - Franciska Brantner iz nemačke vlade izjavila je da je zelena tranzicija zajednički cilj njene zemlje i Srbije

Dve cetiri Evropske nagrade za odrzivu energiju Jugoistocnu Evropu

Dve od četiri Evropske nagrade za održivu energiju otišle u Jugoistočnu Evropu

27 септембра 2022 - Timea Farkas iz Rumunije i energetska zajednica Minoan Energy Community s Krita su dobili Evropske nagrade za održivu energiju s još dva laureata

11 gradova opstina Srbiji cistije daljinsko grejanje

Čistije daljinsko grejanje za 11 gradova, opština u Srbiji

20 септембра 2022 - U Kragujevcu su sa 11 lokalnih samouprava potpisani memorandumi o razumevanju o projektima dekarbonizacije daljinskog grejanja

Evropski parlament povecanje ciljeva obnovljive izvore stednju energije

Evropski parlament glasao za povećanje cilja za obnovljive izvore za 2030. na 45 odsto

17 септембра 2022 - Evropski parlament je podržao revizije direktiva o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti i predložio da se ciljevi povećaju