OIE

BEF 2023: Usluge fleksibilnosti su poslovna prilika za proizvođače zelene energije

BEF 2023 Usluge fleksibilnosti su poslovna prilika za proizvođače zelene energije

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

16.05.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.05.2023.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Usled masovne izgradnje solarnih elektrana i vetroparkova dolazi do izuzetnih poteškoća pri njihovom integrisanju u elektroenergetski sistem – proizvodnja je nestabilna, jer je osetljiva na promene meteoroloških prilika. Ipak, regulatori i operatori sistema prenosa i distribucije uporedo razvijaju rešenja za fleksibilnost i digitalizuju to okruženje. Pritom se javljaju i uređuju ponuda i potražnja za uslugama u tom domenu, što je sve unosnija prilika za investitore u proizvodnju zelene električne energije i stanice za skladištenje energije. To je glavni zaključak sa tematskog panela održanog na Beogradskom energetskom forumu.

Elektroenergetski sistem budućnosti je višestruko kompleksniji nego konvencionalna, jednosmerna veza od proizvođača do potrošača. S jačanjem uloge obnovljivih izvora, prvenstveno zbog varijabilne prirode vetra i solara, postalo je teže da se uravnoteže manjkovi i viškovi u snabdevanju električnom energijom. Učesnici jednog od panela na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2023 predstavili su uloge fleksibilnosti i digitalizacije u decentralizovanoj proizvodnji i potrošnji.

Ukazali su na tržišta koja se stvaraju na tom polju i mogućnosti za poslovanje i zaradu u okviru novih platformi. Rešenja za rastuće izazove na tehničkom i zakonodavnom planu se iznalaze uporedo s uvođenjem najsavremenijih tehnologija poput sistema za skladištenje energije, agregacije i odziva na strani potrošnje, istakli su učesnici i učesnice u diskusiji.

Moderatorka panela je bila Elena Boškov Kovač, direktorka uprave kompanije Blueprint Energy Solutions i predsedavajuća radne grupe za digitalizaciju elektroenergetskog sistema i učešće potrošača u okviru inicijative Evropske komisije ETIP SNET za tehnologije i inovacije na polju pametnih mreža u energetskoj tranziciji. Ona je kazala da su govornici okupljeni da bi pojasnili trend koji proizilazi iz digitalizacije i novih platformi za fleksibilnost te njegov značaj za Jugoistočnu Evropu kao i Evropsku uniju.

BEF 2023.

Agregator je centralna figura u domenu malih proizvođača

Usluge fleksibilnosti su na Zapadnom Balkanu potpuno nerazvijene, naveo je Marko Janković, direktor sektora za tržište električne energije u kompaniji CWP Global. Ovaj segment je za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora potreban za optimizaciju poslovanja, ali im je takođe prilika za pružanje usluga odnosno učešća na mnogim tržištima za tu delatnost, kazao je.

Fleksibilnost generišu korisnici elektroenergetskog sistema, objasnio je Janković. Mali učesnici malo i doprinose, pa centralna figura u tom delu sistema postaje agregator, posrednik za objedinjavanje.

Učesnici na prenosnoj mreži će takođe moći da pružaju usluge fleksibilnosti

„Došlo je vreme da uključimo najveću grupu korisnika: onu koja je priključena na distributivni sistem. Samim tim se postavlja pitanje šta oni nama pružaju. To su pre svega kupci, onda idemo na male elektrane i celokupnu distribuiranu proizvodnju, na distributivnom sistemu, kao i baterije. Da li oni mogu da pristupe tržištima sami? Da li oni, u stvari, mogu da trguju tom svojom fleksibilnošću? Odgovor je da. Fleksibilnost je način da odstupe od konvencionalnog načina rada. Šta to znači? Krajnji kupac do sada bio pasivni učesnik i trošio električnu energiju. Pojavila se mogućnost da on može svojim nečinjenjem odnosno nepreuzimanjem energije pasivno injektira energiju u mrežu i doprinese fleksibilnosti“, izjavio je Janković.

Fleksibilnost se uglavnom vezuje za distribuciju, ali to ne znači da bilo koji učesnik na prenosnoj mreži neće pružati usluge fleksibilnosti, napomenuo je. Janković je rekao da CWP mora da bude okrenut hibridnim projektima. Oni pružaju fleksibilnost, obrazložio je.

Marko Janković
Marko Janković, direktor sektora za tržište električne energije u kompaniji CWP Global

Potrošnja električne energije će morati da se prilagođava proizvodnji

Predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković se složio s Jankovićem.

„Nisam video, u zadnje vreme, nijedno dobro rešenje u energetici koje nije hibridnog tipa. Centralizovani način proizvodnje ostaje dominantan, ali decentralizovani se na taj način pomalja i postaje uticajan, da je to za mene iznenađujuće. Prema krajnje ozbiljnim naučnim sagledavanjima, vidi se tamo, u dalekoj perspektivi, da će ovaj deo u ukupnoj finalnoj potrošnji energije biti reda 20, 25 pa možda i 30 procenata“, izjavio je ovaj stručnjak.

U Srbiji je distributivni sistem slaba karika – nedostaju pametne mreže, a udeo pametnih brojila je zanemarljiv

Po njegovim rečima, odziv potrošnje (eng. demand response) je najjeftinija tehnologija fleksibilizacije – košta za dva reda veličina manje od reverzibilnih hidroelektrana. U Srbiji je distributivni sistem slaba karika, upozorio je, budući da nedostaju pametne mreže, a da je udeo pametnih brojila zanemarljiv.

Nikola Rajaković
Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije

„Smart grid tehnologije moraju biti visokorazvijene da bi smo o ovome uopšte mogli razgovarati i to primenjivati“, poručio je Rajaković. Male elektrane i mikromreže malih entiteta otvaraju neslućene mogućnosti, a pogotovo za male i nerazvijene privrede, istakao je. Sisteme poput onih za daljinsko vođenje i mali hardver mogu da proizvode i uvode sasvim male, zanatske firme, a svaki dobar svršeni student elektrotehničkog fakulteta će se uhodati posle samo sedam dana prakse, smatra predsednik Saveza energetičara Srbije.

Potrošnja će morati da reaguje na stanje proizvodnih kapaciteta, primetio je.

Kompanijama će se ulazak u platforme za fleksibilnost višestruko isplatiti

Izvršni direktor KOER-a Marko Lasić nadovezao se tvrdnjom da će industriji trebati mnogo vremena da prihvati novu paradigmu, gde se potrošnja prilagođava proizvodnji. Industrija mora da shvati da će joj najskuplje biti da troši kad i koliko želi, konstatovao je. KOER je pre više od godinu dana pokrenuo prvu virtuelnu elektranu u Hrvatskoj.

U toj zemlji nije bilo zakonodavnog okvira da se pojavi agregator ili bilo kakvi novi akteri na tržištu, ali su pojedinci u Hrvatskom operatoru prijenosnog sustava (HOPS) imali sluha, kazao je Lasić. Započeli su pilot-projekte upravljanja potrošnjom i radili na prilagođavanju ustrojstva tržišta, podsetio je. U HOPS-u su bili proaktivni u stvaranju igrača i tržišta, svesni da će morati da se primene novi propisi Evropske unije, izjavio je prvi čovek KOER-a.

Lasić: Industrija mora da shvati da će joj najskuplje biti da nastavi da troši kad i koliko želi

Kompanijama će se ulazak u platforme za fleksibilnost višestruko isplatiti, ne samo kroz prihode od pomoćnih usluga, nego i kroz otvaranje mogućnosti na tržištu kroz viškove energije i niske cene energije, rekao je. Te firme će biti konkurentnije od onih koje troše energiju po starom načinu rada, naglašava Lasić.

Marko Lasić
Marko Lasić, izvršni direktor KOER-a

Iz perspektive digitalizacije, operatori prenosnog i distributivnog sistema (TSO i DSO) moraju da se modernizuju da bi opservirali inpute koje šalju virtuelne elektrane, kazao je. HOPS ne može da obradi podatke potrebne virtuelnim elektranama jer s udvostručavanjem kapaciteta virtuelnih elektrana eksponencijalno raste broj podataka, pa ih ta državna kompanija do uspostave platforme rešava „poluručno“, rekao je Lasić.

Energetska efikasnost je dugo bila u prvom planu, ali višak energije može postati veći problem, jer je sposobnost za plasiranje i potrošnju viška manja, izjavio je. Od drugih poteškoća u transformaciji tržišta, skrenuo je pažnju na to da se preduzeća sada moraju baviti energetikom, a da direktori nabavke moraju da postanu stručnjaci u tom sektoru. Oni sada potpisuju milionske ugovore o otkupu struje (PPA) na po deset godina i određuju potrebnu veličinu skladišta energije, naveo je Lasić.

Konstantinesku: U EU treba integrisati stotine gigavata iz obnovljivih izvora

Norela Konstantinesku iz Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) osvrnula se na opseg novih kapaciteta koje treba pridodati sistemu i međusobno uskladiti.

Evropska unija planira da 2030. na mreži ima fotonaponske sisteme od ukupno 600 gigavata, kao i stotinu gigavata u vetroelektranama na moru, i to najviše na Severnom moru. Za taj segment je predviđeno da se zatim utrostruči najkasnije 2050. godine, navela je Konstantinesku. Ona je u pomenutoj organizaciji zadužena za inovacije.

Nosioci uzleta potražnje su grejanje i saobraćaj

Zbirna snaga solara i vetra će se udesetostručiti, istakla je Konstantinesku. To podrazumeva ogromne investicije kao i inovacije. Kapacitet interkonekcija za struju treba da se duplira na 180 gigavata, podvukla je. Što se tiče potražnje, ona sa trenutnih 2,2 petavat-sata skače na pet petavat-sati pre kraja decenije, a osam petavat-sati dostiže 2050. godine. To jasno oslikava izazove za operatore prenosa, napomenula je predstavnica ENTSO-E-a.

Energetska efikasnost će imati određenu ulogu, ali će potražnju uzdizati grejanje i saobraćaj uključujući teretna vozila, rekla je Konstantinesku. Dakle, TSO-ovi i DSO-ovi moraju da održe bezbednost snabdevanja i da istovremeno u elektroenergetski sistem prihvataju električna vozila, toplotne pumpe, baterije i druge uređaje.

Jedna od opcija je fleksibilnost. Deo tog spektra su pomoćne i usluge balansiranja. Ali potrebne su i druge vrste rešenja, na primer kapaciteti za pokrivanje sedmičnih ili sezonskih promena i u slučajevima kada nema dovoljno ni vetra ni osunčanosti, izjavila je Konstantinesku.

Norela Konstantinesku
Norela Konstantinesku iz Evropske mreža operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E)

Tržište pomoćnih usluga mora da se uredi tako da mogu da učestvuju i solar, vetar, baterije

Solarna električna energija je varijabilna, ali nije je nemoguće kontrolisati i ona može da se koristi za fleksibilnost, kazao je Robert Sabo, direktor za pametna fotonaponska rešenja u sektoru kompanije Huawei za digitalizaciju poslovanja u sferi elektroenergetike za Srbiju i Mađarsku.

Robert Sabo iz kompanije Huawei navodi da njegova kompanija klijentima uvodi brze telekomunikacione sisteme i omogućava promptno reagovanje

Ipak, nije lako integrisati solar u tržište pomoćnih usluga. Ono je sada ustrojeno za gasne i hidroelektrane, pa je neophodno da se uredi prostor za fotonaponske sisteme, vetroelektrane, skladištenje energije i nove tehnologije, smatra Sabo.

„Mi uvodimo tehnologiju i telekomunikaciona rešenja za virtuelne elektrane, agregatore, TSO-ove i DSO-ove“ kojima trebaju brza komunikacija i mogućnost promptnog reagovanja, objasnio je predstavnik Huaweija. Recimo, postavljanjem sistema za skladištenje energije može da se na distributivnom nivou izbegne nadogradnja transformatorske stanice, otkrio je. Sabo je istakao da invertori u fotonaponskim sistemima i vetroturbinama mogu da reaguju na promene u potražnji na sekundarnom tržištu, a da će im pogoni za skladištenje omogućiti da povećaju kapacitet u ovoj delatnosti.

Robert Sabo
Robert Sabo, direktor za pametna fotonaponska rešenja kompanije Huawei

Pitanje je koje i kolike investicije u elektrodistribuciju su isplative

Što se tiče razvoja na elektrodistributivnoj razini, treba pažljivo vagati u kojim segmentima i kolike investicije su potrebne, upozorio je Jurij Curk, konsultant u upravi za tehnološki razvoj u Elektro Ljubljani. Često je izazovno objasniti donosiocima odluka kako elektroenergetski sistem radi, naglasio je. Elektro Ljubljana je jedna od pet elektrodistribucija u Sloveniji.

Ulaganja u mrežu ne plaćaju banke ni finansijske institucije niti developeri projekata, nego potrošači

Većini potrošača zapravo nije potrebno pametno brojilo, tvrdi Curk.

Jurij Curk
Jurij Curk, konsultant u upravi za tehnološki razvoj u Elektro Ljubljani

„Glavni zadatak ostaje distribucija električne energije pravih parametara kvaliteta i snage i sa što manje prekida. Onda dolazi pitanje razvoja mreže i investicija u mrežu. Sada mnogo pričamo o tome da ćemo instalirati gigavate distribuirane snage. Pitanje je koliko treba da uložimo u distribucijsku mrežu. Na kraju, tu mrežu ne plaćaju banke ni finansijske institucije niti developeri projekata, nego potrošači. Pitanje je koliko su spremni i sposobni da plate,“ izjavio je Curk.

Predstavnik Elektro Ljubljane je ukazao na manjkavost zvaničnog elektroenergetskog bilansa zemlje, jer je reč o jednom bilansu za jednu godinu. Kada bi se radili izveštaji za svaki sat, a mogli bi i za svakih 15 minuta, mogle bi se utvrditi realnije polazne tačke za nacionalni energetski i klimatski plan i kako postići te ciljeve, napomenuo je.

Ofanzivno u fleksibilizaciju

U zaključku rasprave, Rajaković je naglasio da postoji dovoljno znanja da se „vrlo ofanzivno“ krene putem fleksibilizacije i decentralizovane proizvodnje. S operatorom distributivnog sistema mogu da se nalaze rešenja koja će omogućiti optimalna integracija obnovljivih izvora u mrežu, kazao je.

„Da li znamo sva rešenja? Ne. Ali da li ćemo ih usput naći? Da. Duboko verujem u razvoj tehnologije i ja verujem u razvoj čoveka, nas inženjera,“ naglasio je Rajaković.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Izraelski Nofar Energy solarni park 26 MW Ada

Izraelski Nofar Energy gradi solarni park od 26 MW u opštini Ada

16. maj 2023. - Nofar Energy je postavio kamen temeljac za solarni park of 26 megavata u opštini Ada. Činiće ga dve celine, povezane na distributivnu mrežu.

Opštini Nikšić naknada od 600.000 evra za zemljište potopljeno Bilećkim jezerom

Opštini Nikšić naknada od 600.000 evra za zemljište pod Bilećkim jezerom

16. maj 2023. - Opština Nikšić će za svoje zemljište pod veštačkim Bilećkim jezerom dobijati naknadu od 600.000 evra godišnje

saudijska arabija vetar marubeni najniza cena ppa ugovor

Saudijska Arabija potpisala PPA ugovor sa najnižom cenom struje iz vetra na svetu

16. maj 2023. - Cena je rezultat poslovnog dogovora Saudijske kompanije za nabavku električne energije i japanske firme Marubeni

saraorci solar avr powerchina

AVR i PowerChina otvorili solarnu elektranu snage 9,9 MW u Srbiji

16. maj 2023. - Otvaranjem elektrane snage 9,9 MW izjednačen je kapacitet trenutno najvećeg fotonaponskog postrojenja u Srbiji