OIE

Srbija otvara vrata baterijama kao načinu da se reši problem varijabilnosti obnovljive energije

nikola rajakovic zakon o oie izmene javna rasprava

Objavljeno

02.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Jedna od najvećih novina u okviru izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije je mogućnost da Elektromreža Srbije (EMS), kao uslov za priključenje solarnih elektrana ili vetroparkova od investitora zatraži da obezbede novе kapacitetе u Srbiji, uključujući i baterijе, kako bi se osigurala stabilnost sistema. O ovim, ali i drugim izmenama Zakona, kao i predlozima za poboljšanje nacrta izmena razgovarali smo sa prof. dr Nikolom Rajakovićem sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo nacrt izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kojima se menjaju pravila o balansiranju elektrana na zelenu energiju, kao i uslovi za prioritetan pristup mreži i priključenje na prenosnu mrežu. Sada je u toku javna rasprava koja traje do 9. februara.

Varijabilnost obnovljivih izvora energije jedna je od njihovih najvećih mana, ali i za nju ima leka, a to su skladišta energije. Baterije polako osvajaju region, pre svega Grčku i Tursku, gde se projekti mere u desetinama gigavata, a izmene Zakona otvaraju mogućnost za razvoj ovog načina skladištenja energije i u Srbiji.

U nacrtu izmena Zakona navodi se da ukoliko EMS, kao operator prenosnog sistema, proceni da bi priključenje nove elektrane na varijabilne obnovljive izvore energije moglo da ugrozi siguran rad elektroenergetskog sistema, onda od investitora kao uslov za priključenje može da traži obezbeđenje novog kapaciteta za pružanje pomoćnih usluga, kao što su regulacija frekvencije i razmena snage.

Ti kapaciteti mogu biti konvencionalni izvori, ali i skladišta električne energije, odnosno upravljivi izvori energije, navodi se u nacrtu.

Rajaković: Stiglo se u tačku kad se problemi ne rešavaju već gomilaju

Prof. dr Nikola Rajaković kaže da su izmene Zakona svakako bile neophodne jer se zbog nekomplementarnosti ključnih igrača, kao i potrebne sinergije među njima u energetskom sektoru, stiglo u tačku kad se problemi ne rešavaju već gomilaju.

„Važno je da se izmenama Zakona balansna odgovornost rešava tržišnim kriterijumima jer se njen teret ne može prebaciti samo na Elektroprivredu Srbije (EPS). Vrlo je logično da problem koji nastaje zbog varijabilnosti proizvodnje rešava onaj ko ga je prouzrokovao“, ističe on.

Rajaković, koji je i predsednik Saveza energetičara, smatra da je predložena izmena Zakona, prema kojoj EMS može investitorima tražiti da obezbede skladište energije pozitivna.

Priprema se uvođenje depozita po MW instalisane snage kao rešenje za veliki broj zahteva za priključenje na mrežu

U stručnim krugovima se može čuti, otkriva on, da će kroz nove podzakonske akte, koji su u pripremi, EMS uvesti obavezu depozita od 20.000 evra po MW instalisane snage vetroelektrane ili solarne elektrane. Tako bi se uveo red u veliki broj zahteva za priključenje novih elektrana na mrežu, koji su narasli na više od 15 GW, a ceo sistem trenutno ima oko 8 GW.

Ovaj svojevrsni filter, kojim se odvajaju ozbiljni investitori od onih drugih, je potreban u ovoj ili nekoj drugoj formi, uveren je Rajaković.

On ističe da se sa aspekta EMS-a možda može razmišljati i o drugim opcijama. Imajući u vidu aktuelno stanje u visokonaponskoj mreži moguće je, kaže, da se potencijalnom investitoru u veliku solarnu ili vetroelektranu zada određeni nivo faktora korišćenja kapaciteta i da se za odstupanje uvedu penali.

Rešenje mogu da budu baterije, ali i reverzibilna hidroelektrana i vodonik

„Investitor taj zadatak rešava izgradnjom skladišta u tom čvoru i tako ublažava pitanje svoje varijabilnosti proizvodnje. Tehnološki skladište može biti i baterija, ali i reverzibilna hidroelektrana, a u perspektivi i proizvodnja vodonika elektrolizom“, navodi Rajaković.

On ističe da bi bilo dobro da aktuelne izmene Zakona podstiču rešavanje problema varijabilnosti i kroz sprezanje sa elektrificiranim sektorima transporta i grejanja, ali i najvažnije, sa odzivom potrošnje.

“Model je jednostavan jer investitor na taj način u saradnji sa operatorima mreže uvodi digitalizaciju mreže i dolazi na najjeftiniji način do optimalnog balansiranja svoje varijabilne proizvodnje”, ističe Rajaković.

Grčka i Turska prednjače u investicijama u baterije

U regionu smo svedoci buma investicija u baterijska postrojenja, pre svega u Grčkoj i Turskoj.

Tako su u Grčkoj investitori zatražili dozvole za gradnju više od 25 GW baterija, a projekti za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova se proširuju baterijama kako bi dobili prioritetan status prilikom dobijanja priključka na mrežu. Dosad su projekti za nove elektrane snage 1.38 GW modifikovani kako bi uključili i baterije.

Turska je, na drugoj strani, omogućila investitorima koji razvijaju baterije da, bez konkurisanja za dozvole, izgrade elektranu pored tog skladišta istog kapaciteta, pa je dobila zahteve za gradnju kombinovanih projekata snage 67 GW.

Solarnim elektranama i vetroparkovima je dovoljna baterija koja će imati 25 odsto snage tih elektrana

Rajaković kaže da su slični i globalni trendovi u svim delovima sveta gde je razvoj obnovljive energije intenzivan. Uglavnom se ugrađuju litijum-jonske baterije, ali razvoj tehnologija baterija zaista obećava i konkurencija je velika.

On naglašava da za jednu solarnu ili vetroelektranu kapacitet skladišta na njenoj lokaciji zavisi od karakteristika čvorišta priključenja, ali je obično dovoljno da snaga skladišta bude do 25 odsto snage elektrane.

Cena solarne elektrane po MW je danas već ispod milion evra, i sa dodatnom cenom skladišta odnosno baterije od manje od dva miliona evra po MW to je dalje atraktivna investicija, uverava on.

Rajaković naglašava da je veoma važno da se osim litujum-jonskih tehnologija sve više susreću i komercijalna rešanja sa litijum-gvožđe-fosfatnim i nikl-mangan-kobaltnim tehnologijama.

Aukcije bi trebalo modifikovati jer ne pogađaju precizno cilj

Izmene Zakona se odnose i na aukcije, pa Rajaković kaže da je važno negovati ih kao opciju pored državnih investicija i hibridnih investicionih rešenja, ali da je možda ovo prilika da se u okviru njih uvede jedan kriterijum, koji se čini sve važnijim.

„Taj kriterijum je visina procenta energije koju privatni investitor prodaje garantovanom snabdevaču po netržišnoj ceni kako bi se po dostupnim cenama snabdevali građani i industrija iz naših, domaćih resursa. Na taj način, imajući u vidu visoke cene električne energije i trenutne trendove, ostavlja se dovoljan manevarski prostor za efikasnost privatnog investiranja ali i za dobrobit građana“, predlaže Rajaković.

I pravo preče kupovine ima smisla

A, kao druga opcija sve se više razmišlja i o pravu preče kupovine i on smatra da i takva varijanta ima smisla. Ovako kako su sada postavljene aukcije, dodaje, čini se da ne pogađaju precizno cilj.

Rajaković ističe da su fid-in tarife prošlost i to je trebalo i jasnije poručiti kroz ove izmene. One su, kako kaže, bile potrebne da se pokrenu inovativne tehnologije obnovljivih izvora, a danas su te tehnologije visoko komercijalne i osim za neke male projekte i novije tehnologije one su odradile svoje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

janom investments Andrej Srsen bef 2024 zapadni balkan

Janom Investments donosi znanje i investicije na Zapadni Balkan

2. februar 2023. - Jedan od pionira u oblasti ulaganja u klimatske tehnologije u regionu centralnoistočne Evrope, bio je prisutan i na Beogradskom energetskom forumu

Zapadni Balkan tesan rok za spajanje trzista elektricne energije

Zapadni Balkan ima tesan rok za spajanje tržišta električne energije

2. februar 2023. - Spajanje tržišta je prvi zadatak u energetskoj tranziciji i uslov za izuzeće od CBAM-a, naveli su panelisti na Beogradskom energetskom forumu

maja turkovic cwp global investicije bef 2024

Lideri energetske tranzicije u regionu: CWP razvija 6 GW obnovljivih izvora energije

2. februar 2023. - Maja Turković, potpredsednica za Evropu, bila je jedan od učesnika panela Moguća rešenja za izazove u mreži na konferenciji BEF 2024

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW

2. februar 2023. - Studiju o potencijalu uradili su Miloš Bogdanović iz Kotora i profesor Pomorskog fakulteta u Kotoru Špiro Ivošević