Planirani prestanak kupovine ruskog prirodnog gasa do kraja 2027. godine označiće prekretnicu za tržišta u Evropskoj uniji, a region Centralne i Istočne Evrope bi mogao ostvariti bolji gasni bilans nego što se očekuje. U tom kontekstu, Poljska i Rumunija bi mogle imati ključnu ulogu u novim pravcima snabdevanja, navodi se u analizi firme Independent Commodity Intelligence Services (ICIS).
Ukoliko se plan za prekid uvoza ruskog gasa u potpunosti sprovede, Poljska i Rumunija bi od 2028. godine mogle da postanu dva glavna oslonca novih regionalnih gasnih koridora, i to zahvaljujući novim kapacitetima Poljske za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i rumunskom gasnom projektu Neptun Deep u Crnom moru, navodi ICIS.
U analizi ICIS-a, Centralna i Istočna Evropa (CEE) obuhvata Austriju, Češku, Poljsku, Slovačku, Mađarsku i Rumuniju. Ukupna potražnja za gasom u ovih šest zemalja EU je 2025. godine iznosila oko 602 TWh, odnosno 15% ukupne potražnje u EU, navodi se.
Rumunija bi mogla imati godišnje viškove gasa od oko 60 TWh
Rumunija bi do 2028. godine mogla da postane značajan neto izvoznik gasa, pri čemu bi obim proizvodnje premašivao domaću potražnju za više od 60 TWh godišnje, navodi se u analizi.
ICIS naglašava da rumunska vlada uskoro treba da donese odluku o pravu preče kupovine za gas iz projekta Neptun Deep, što bi trebalo da odredi da li će susedi Rumunije biti u mogućnosti da uvoze do 5 milijardi kubnih metara rumunskog gasa godišnje ili će biti primorani da traže alternative manjeg obima i po većim cenama.
Jedna od susednih zemalja, Srbija, planira izgradnju gasne interkonekcije sa Rumunijom. Očekuje se da će taj gasovod biti izgrađen u naredne dve godine, izjavila je u martu ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Poljska bi trebalo da pusti u rad novi terminal za tečni prirodni gas u aprilu 2028.
Očekuje se da će projekat Neptun Deep, koji je trenutno u razvoju, učiniti Rumuniju najvećim proizvođačem gasa u EU. Prve količine gasa iz tog postrojenja očekuju se u septembru 2027. godine.
Poljska bi, sa svoje strane, trebalo da ima centralnu ulogu u omogućavanju protoka gasa ka jugu. Puštanje u rad terminala za istovar i regasifikaciju LNG-a u Gdanjsku očekuje se u aprilu 2028. godine. Procenjeni kapacitet za regasifikaciju je 179,7 GWh dnevno.
