Srbija je za OMV Petrom glavna na Zapadnom Balkanu za investicije u zelenu energiju

Rumunska integrisana energetska kompanija OMV Petrom očekuje da će povećati svoj cilj za 2030. za kapacitet proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora s trenutnih 2,5 gigavata, kazao je kompanijin potpredsednik Narčis Popesku, zadužen za razvoj poslovanja u njenom ogranku za gas i struju. On je na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2026 otkrio da joj je Srbija na Zapadnom Balkanu glavna potencijalna destinacija za ekspanziju u tom segmentu. To uključuje mogućnost saradnje sa lokalnim firmama.

OMV Petrom, u većinskom vlasništvu austrijskog OMV-a, sprovodi tranziciju ka tehnologijama sa niskim emisijama ili bez emisija gasova s efektom staklene bašte. Proizvodnja prirodnog gasa i snabdevanje u ovom domenu ostaje među glavnim osloncima, a kompanija sve više računa i na prikupljanje, upotrebu i skladištenje ugljenika (CCUS), sivi i zeleni vodonik, električnu mobilnost i biogoriva. Što se tiče struje iz obnovljivih izvora, upravlja elektranama od ukupno stotinak megavata i gradi još preko 900 megavata, u sklopu portfelja većeg od 2,5 gigavata. U njemu je razmera solara i vetra tri naprama dva.

Na prezentaciji koju je prošle sedmice održao na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2026, potpredsednik kompanije Narčis Popesku otkrio je da se očekuje da će cilj za 2030. godinu od 2,5 gigavata biti revidiran naviše. Ona je otvorena za saradnju sa državama i firmama u zemljama u kojima je aktivna ili će to biti, naglasio je i ukazao na šanse vezane za navedenu predstojeću ekspanziju u segmentu obnovljivih izvora. Glavna poruka je da je zainteresovana za Zapadni Balkan i da joj je Srbija glavna potencijalna destinacija u tom regionu, podvukao je. Popesku je glavni za razvoj poslovanja u ogranku OMV Petrom Gas and Power.

Pored toga je pozvao na ulaganje zajedničkih napora u Jugoistočnoj Evropi u pogledu snabdevanja energentima.

Za nove zelene sektore namenjena četvrtina kapitalnih investicija

Najveća integrisana energetska kompanija u Istočnoj Evropi, kako ju je Popesku opisao, sprovodi investicioni program od 11 milijardi evra za period 2022-2030. OMV Petrom namerava da 25 odsto kapitalne potrošnje, kapeksa (capex), plasira u svoje nove zelene sektore.

„Trasu nam otvaraju digitalizacija, inovacije, sav napredak u AI-u i sve druge alatke koje će učiniti naš rad mnogo efikasnijim“, podvukao je potpredsednik kompanije. Istakao je da je ona fokusirana na pridobijanje podrške zajednica na lokacijama svojih investicija, i posvećena investiranju u lokalni razvoj.

Stižu solarni paneli za zajednički poduhvat s operatorom rudnika uglja i termoelektrana CE Oltenia

OMV Petrom radi u zajedničkom poduhvatu za fotonaponska postrojenja sa državnom elektroprivredom Complexul Energetic (CE) Oltenia, koja upravlja rudnicima uglja i termoelektranama. Imaju jednaki udeo u tom poslu. Po Popeskuovim rečima, solarni paneli su pristizali u crnomorsku luku Konstanca. Ova investicija u dekarbonizaciju je ukupno za vrtoglavih 550 megavata.

OMV Petrom je u partnerstvu 50:50 odsto i s kompanijom Renovatio, za 950 megavata iz vetra i 180 megavata u solarnim panelima, kao i u tandemu s mešovitom firmom Enery Element u Bugarskoj za solarni projekat Gabare od 400 megavata.

U Rumuniji još radi na vlastitom klasteru fotonaponskih sistema od 710 megavata u Teleormanu i gradi solarni park Ișalnița od 89 megavata.

Što se tiče mobilnosti, OMV Petrom ima 1.350 punjača za električna vozila, uključujući one u partnerstvima. Cilj mu je da najkasnije 2030. premaši pet hiljada.

Podmorski projekat Neptun Deep će učiniti Rumuniju najvećim proizvođačem gasa u EU

OMV Petrom svojom glavnom investicijom smatra Black Sea Gas Project, koji se sastoji od poduhvata Neptun Deep, s kompanijom Romgaz, i istraživačkih polja Han Tervel u bugarskom delu Crnog mora. U tome učestvuju i Shell i Turkish Petroleum Corp. (TPAO), a rumunska kompanija drži 25 odsto.

„Neptun Deep je za nas transformativni projekat i verujemo da ćemo u region doneti neophodni gas o kojem svi pričaju, a izuzetan je pritisak zbog najnovijih geopolitičkih dešavanja“, dodao je Popesku. Kompanija računa na prve količine 2027. i ukupno stotinu milijardi kubnih metara. To bi Rumuniju učinilo najvećim proizvođačem gasa u Evropskoj uniji.

Rafinerija Petrobrazi godišnje preradi 4,5 miliona tona sirove nafte. Taj kompleks bi 2028. trebalo da počne da pravi i održivo avionsko gorivo (SAF). U istom kraju, Brazi, severno od Bukurešta, OMV Petrom ima i kombinovanu gasnu elektranu (CCGT) od 860 megavata. Kompanija proizvede 4,7 teravat-sati električne energije godišnje, što bi pokrilo devet odsto potrošnje u Rumuniji.

OMV Petrom proda 48,3 teravat-sata gasa (4,5 milijardi kubnih metara) godišnje u Rumuniji i inostranstvu, pored 5,5 miliona tona derivata. Te količine su ekvivalent više od jedne trećine, odnosno dve trećine potrošnje u matičnoj zemlji.

Ukupna proizvodnja ugljovodonika je 38 miliona barela ekvivalenta nafte. Popesku je podsetio da kompanija iz potvrđenih rezervi može da proizvede 411 milion barela ekvivalenta nafte.